Dan i noć knjige

Prvobitna ideja za proslavu Dana knjige potekla je iz Katalonije na predlog valensijskog autora Visentea Klavela Andresa 1923. godine, da bi kralj Alfonso XIII zvanično odobrio održavanje 1926. godine. Sa 7. oktobra – kada je bio obeležen prvi put – premešten je na 23. april jer su na taj dan 1616. godine umrli Servantes, Šekspir i Inka Garsilaso de la Vega, samim tim datum je nosio univerzalnu simboliku za svetsku književnost. U Kataloniji se Dan knjige poklapa sa praznikom Sant Jordi (Svetim Đorđem). Tradicionalno se poklanjaju ruže na kraju manifestacija kojima se obeležava Dan knjige, a običaj je i da zaljubljeni razmene ružu i knjigu.



Ova dugogodišnja tradicija najopipljivije živi na ulicama Barselone tokom festivala Dana knjige, koji se tradicionalno održava od 1926. godine, gde među hiljadama tezgi sa knjigama i cvećem možete prisustvovati dirljivim scenama između dvoje koji razmenjuju knjigu i ružu, gde se autori druže sa čitaocima, a tu su i ilustratori, mediji, institucije, biblioteke.

U poslednjoj nedelji aprila praznik knjige obeležava se u čitavom svetu sa idejom da se afirmišu čitanje, izdavaštvo i autorska prava. Svetski Dan knjige prvobitno je osmišljen da popularizuje čitanje kod najmlađih. Godine 2011. na ideju lokalnog izdavača u Velikoj Britaniji i Irskoj ustanovljena je Svetska noć knjige. U sledećih nekoliko godina manifestacija se proširila na SAD, kada je zabeležen broj od preko 50 hiljada razmenjenih knjiga u ovoj noći.

Svetski dan knjige i autorskih prava inspirisao je još jednu inicijativu profesionalnih organizacija koje dobijaju pomoć UNESCO-a. Već dve decenije se svake godine bira grad koji u toku godinu dana nosi titulu Svetske prestonice knjige i realizuje programe u cilju afirmisanja čitanja, knjiga i njihovih autora. Prvi grad koji je poneo ovu titulu bio je Madrid 2001. Ove godine to je meksička Gvadalahara.



U to ime, i u susret ovogodišnjem Danu knjige, naša preporuka za čitanje je roman iz edicije Bolero „Tkalja senki“ meksičkog autora Horhea Volpija. Volpi se smatra vođom crack generacije, odgovorom na tradicionalnu prozu buma. Njegova „Tkalja senki“ zasnovana je na životima stvarnih ličnosti. Začeci jungovske psihoanalize i žena koja pokušava da digne glas u muškom svetu motivi su oko kojih se plete ova poetična priča.

Autor teksta: Ivana Veselinović