Godine 1992.
Endru Morton je, objavivši knjigu „
Dajana: Njena ispovest“, pobudio gnev britanske kraljevske krune jer je u štivu razotkrio da je prinčevski par, sačinjen od naslovne junakinje i Čarlsa, zapravo tandem koji je s više strana, uprkos idiličnoj slici koju odašilje javnosti, daleko od toga da kao zajednica drži vodu. Pisanje o Čarlsovoj preljubi sa navodnom prijateljicom Kamilom Parker Bouls i depresiji princeze od Velsa kroz njena usta, te o njenim pokušajima samoubistva, stvorili su atmosferu najsličniju onoj kakvu je engleski tron pretrpeo deceniju i po ranije, kad je najznačajniji pank bend
Sex Pistols svojim singlom „God Save the Queen“ izvređao kraljicu. I knjiga je, kao u svoje vreme i ploča, u raznim marketima povučena iz prodaje zbog kopanja po monarhističkom tabuu u jednoj kraljevini, a autori su u oba navrata razapeti na stub srama, što im je s druge strane donelo astronomske tiraže – i, u oba navrata, bili u pravu da postoji (parafraziramo li
Šekspira) nešto trulo u kraljevini britanskoj.
U slučaju Endrua Mortona to se najjasnije dokazalo četiri godine kasnije: kao što je to njegova knjiga uz sve rezerve implicirala, prinčevski par se napokon razveo. U štivu i javnim izjavama autora se impliciralo i da ne bi čudilo da se sve okonča tragedijom, a Dajana je početkom 1997. stradala u automobilskoj nesreći. Bez obzira na sve spekulacije o umešanosti britanske obaveštajne službe i ponekog člana dvora u smrt, zvanična verzija je da su princeza od Velsa i njen novi verenik poginuli usled neoprezne vožnje njihovog vozača u begu od paparaca.
Snagu i vizionarstvo Mortonove prve knjige o ledi Dajani ne pokazuju samo kasniji događaji nego i njena obnovljena verzija koja je pred Laguninim čitaocima. Tačnije, kako čitamo u autorovom predgovoru izdanju, „ova knjiga podeljena je u tri dela: prvi deo predstavlja uređeni transkript Dajaninih intervjua koji je sačinjavao osnovu prvobitnog izdanja knjige ‘Dajana: njena ispovest’; drugi deo čini sama biografija, dok je poslednji deo opis svega onoga što je usledilo nakon objavljivanja knjige, od 1992. do danas.“
Bez obzira na autorov nesumnjivi komercijalni interes da iscrpi smrt svoje junakinje, stranicama provejava tuga koju je nemoguće fingirati. Jer Dajana je zaista bila žena koja je morala da pobudi takve emocije od svakog upućenog ko ne bi bio psihopata. U zamak Vindzor je uvela jezik osećanja i dodatni feministički, ali i narodski, šmek, vaspitavala sinove tako da funkcionišu izvan kraljevskog okruženja i da biraju partnerku zbog ljubavi a ne položaja, što se i obistinilo, posebno u slučaju Vilijama (po normalnosti, uprkos plemenitaškom poreklu i po učešću u /bez/brojnim humanitarnim akcijama, kao da je majčina replika)… Na kraju je Dajana bila toliko direktna i hrabra da uz Mortonovu pomoć – i svog čoveka od poverenja dr Džejmsa Kolthersta – razotkrije mnoge tajne koje nisu po meri dvora i puritanaca. Što je najvažnije, ona to nije učinila samo iz lične potrebe nego i kako bi demistifikovala krupan tabu i na taj način koristila zajednici. Jednom rečju, ledi Dajana zaista je bila jedinstvena žena za visoki položaj na koji je, kako se još jednom ispostavlja, bila osuđena.
Autor: Domagoj Petrović