Daina Ćavijano: Čudesne sudbine zagonetnih žena

Daina Ćavijano o svom „Ostrvu večnih ljubavi“, najprevođenijem kubanskom romanu svih vremena: Istraživala sam veze između tri grupe koje čine kubanski narod - Španaca, Afrikanaca i Kineza.

U rodnoj Havani završila je studije engleskog jezika, a u književnost ušla delima iz naučne i epske fantastike koja su je u njenoj domovini učinilia hit autorom. Pošto je 1991. godine napustila Kubu i nastanila se u SAD, Daina Ćavijano okrenula se drugačijem žanru i, između ostalog, ispisala roman „Ostrvo večnih ljubavi“ koje je za kratko vreme osvojio čitaoce na 25 jezika i stekao „titulu“ najprevođenijeg kubanskog romana svih vremena. Knjigu koju često porede sa „Kućom duhova“ Izabele Aljende, kod nas je nedavno objavila „Laguna“.

To je porodična i istorijska saga u kojoj se prepliću burni,stvarni i izmišljeni događaji, strasne ljubavi, ali i onostrana zbivanja na Kubi u vremenu španske dominacije do naših dana. Od tajanstvene starice Amalije, mlada Sesilija koja je otišla sa Kube svake večeri sluša gotovo nestvarne priče u čijem su središtu uglavnom žene. Pored ostalog o samoubistvu mlade žene u Kini što će odlučiti o sudbini njenih potomaka, o neobičnom prokletstvu koje proganja žene jednog španskog sela, o devojci otrgnutoj iz doma na afričkoj obali.

Osnovni motiv romana bila je želja da se stvori priča u kojoj će se prikazati simboličko jedinstvo tri rase koje čine kubanski narod, posebno Kineza, ističe Daina Ćavijano, koja je dala ekskluzivni intervjuu našem listu.

S obzirom da se „Ostrvo“ znatno razlikuje od vaših prethodnih knjiga, koliko je ono ogledalo prave Daine Ćavijano kao pisca?

- Mnogi kojima su moje prethodne knjige nepoznate misle da je moje opredeljenje magijski realizam, dok u suštini i ne volim taj žanr, a možda sam pročitala tek nekoliko takvih knjiga. Moje književno opredeljenje nema veze ni sa jednim kubanskim ili bilo kojim drugim latinoameričkim književnim pokretom. Stoga, ukoliko želite da u ovom romanu prepoznate karakterističnu Dainu, pogledajte scene i likove koji su bliskiji fantaziji i mitologiji.

Ovo je roman iz ciklusa „Skrivene Havane“. Koje mesto ima „Ostrvo“ u ovom nizu?

- „Ostrvo večnih ljubavi“ je četvrti roman u toj seriji, a zajednička im je potraga za različitim aspektima duhovnosti, uz snažne mitske, magijske i fantastične elemente. Odlučila sam da u ovom romanu povežem likove iz tri prethodna romana: Melisu, Gaju i Klaudiju. Pojavljuju se kao tajanstvene osobe koje Sesiliji pomažu u rešavanju dela zagonetke o fantomskoj kući koju ona istražuje... ili joj daju smernice. Zagonetnost ove tri žene proističe iz činjenice da su njihove biografije i doživljaji ispripovedani u prethodnim romanima. Čitaoci koju su se sa njima već sreli lepše uživaju u njihovim nedokučivim postupcima, samo što ovde nije neophodno pročitati sve te romane kako bi se ovaj razumeo.

Neki kritičari smatraju da je u romanu prikazan matrijarhatski pogled na istoriju?

- Osim što sam pokušala da razumem šta nam se dešava, u smislu naroda koji već pola veka živi u stanju nespokoja, želela sam da ispričam drugačiju ljubavnu priču. Dok sam studirala, na časovima istorije smo se bavili veoma opštim ekonomskim i političkim pojavama sa stanovišta marksizma, ali čim sam počela da čitam biografije i druge oblike istorijskih izvora, shvatila sam da su sve one hladne činjenice o ratovima i revolucijama ostavile po strani lične patnje pojedinaca koji su u tim sukobima učestvovali. Osim toga, shvatila sam da su žene (u svojoj ulozi majke, ćerke, ljubavnice ili supruge) na mnogo načine patile i više od muškaraca. Žene uvek snose najgori deo svakog rata ili društvenog sukoba. One su dvostruke žrtve. Zato sam odlučila da će žene imati važnu ulogu u ovoj priči time što će ispripovedati vlastitu verziju dešavanja, a ne verziju muškaraca ili diktatora koja se obično priča.

Ipak, želim da razjasnim da sebe ne smatram feministkinjom. Verujem u potpunu ravnopravnost polova, u ravnotežu muškog i ženskog, Boga i Boginje, jina i janga. Bez ravnoteže, ne mogu da pišem niti da stvaram. Stoga, iako je žensko stanovište od suštinskog značaja u mnogim mojim delima, tu su i veoma snažni muški likovi. I muško i žensko viđenje su mi podjednako važni.

Gde ste pronašli inspiraciju za četiri različite priče u ovom romanu?

- Ideju sam dobila u trenutku kad sam odlučila da istražujem veze između tri osnovne etničke grupe koje čine kubanski narod: Španaca, Afrikanaca i Kineza. Trebalo je prikazati kako tri toliko različite rase postaju jedan narod. To je skrivena struktura i motiv ove knjige. Ali takođe sam odlučila da će ova priča o društvenim sukobima i rasnim tabuima biti ljubavna priča, jer sam shvatila da je ljubav osnovna sila koja je omogućila da te rase postanu jedan narod.

Drugi razlog je što sam želela da uvedem tri lika iz prethodnih knjiga iz ciklusa, uz protagonistkinju najnovijeg romana. Istovremeno sam nameravala da ispričam ono što sam naučila o kubanskoj istoriji, a što se veoma razlikuje od onoga što sam učila u školi. Bila sam besna zbog silnih laži koje je slušala moja generacija...

Sve mi je ovo bilo na umu, ali još nisam pronalazila načina da sve povežem. Onda sam jedne večeri otišla sa prijateljima u bar. Često smo izlazili na to mesto gde je moglo da se igra ili da se gledaju video-klipovi Kube iz vremena pre Kastra. Ja sam, kao i Sesilija u prvom poglavlju romana, sedela sama, dok su moji prijatelji plesali, i posmatrala ogromno platno sa starim prizorima sa Kube. Tad sam osetila nekakav impuls. Bila sam opčinjena, kao u transu. Osetila sam neobično, nevidljivo prisustvo, kao da me duh posmatra. Uzela sam salvetu i na svetlosti male sveće sa sredine stola počela da pišem o svemu što osećam i vidim oko sebe. Već tad sam znala da pišem svoj roman.

Vaša knjiga otkriva snažan afrički uticaj, ali takođe i prisustvo kineske kulture...

- Kineski uticaj na Kubi nije toliko očigledan kao afrički ili španski, jer su Kinezi došli u manjem broju i zato što su kasnije kročili u kubansku istoriju, tokom druge polovine 19. veka. Ali njihove tragove prepoznajete u našoj hrani, uspavankama, poslovicama i mnogim drugim detaljima... Roman odaje priznanje zanemarenom delu našeg kineskog kulturnog nasleđa. Upravo iz tog razloga sam svaki od šest delova romana započela kubanskom frazom, koja je povezana sa kineskom kulturom ostrva. Mnogi Kubanci koriste te fraze u svakodnevnom razgovoru a da pri tom malo ko zna njihovo poreklo. Morala sam da pretražim mnoge knjige kako bih pronašla objašnjenja.

NEPOZNATA PLANETA

Posle dve decenije života u SAD da li sebe vidite kao američku ili kubansku književnicu?

- Sebe ne doživljavam Amerikankom zbog toga što ovde tako dugo živim, kao što se ne smatram Kubankom jer sam se rodila i odrasla na Kubi. Dok sam bila na Kubi, nikad nisam bila tipična Kubanka. Moje zanimanje za drevne kulture, kao što su grčka i egipatska, a posebno keltska, uvek su činili da se osećam kao da ne pripadam vremenu i prostoru na kome sam rođena. Na Kubi sam pisala fantazije i naučnu fantastiku, što je svakako veoma neobičan izbor za mladu Kubanku. Tek pošto sam napustila ostrvo odlučila sam da pišem o Kubi. To je bio način da razumem to čudno mesto na kome sam se rodila. Međutim, kad pišem o Kubi, činim to na način koji se veoma razlikuje od ostalih kubanskih autora. Moj književni stil i interesovanja nemaju korene na Kubi. Iako sam tamo rođena, istraživanje kubanske istorije isto je kao i pisanje o gradu na Marsu. Za mene je Kuba nepoznata planeta.

LIČNA ISKUSTVA

Ima li autobiografskih delova u „Ostrvu večnih ljubavi“?

- Postoji nekoliko autobiografskih događaja koje sam prikazala u romanu. Obično mešam stvarnost sa fikcijom, ali moram da priznam da su mnoge scene koje ljudi doživljavaju kao paranormalne zapravo stvarne. To su lična iskustva. Na primer, poslednje poglavlje četvrtog dela je nešto što mi se zaista dogodilo. Ispripovedala sam ga ne menjajući ništa, čak ni brojeve. Druga priča je o ukletoj kući. Zasniva se na stvarnim događajima. Dok sam radila kao novinarka u Majamiju, otkrila sam da razni ljudi pričaju kako su videli fantomsku kuću u različitim četvrtima grada. Preuzela sam tu priču i dodala neke fiktivne detalje koji su mi bili potrebni za roman.

Izvor: Večernje Novosti