Donosimo vam zanimljiva saznanja iz knjige
Basa Kasta, koja je proglašena edukativnom knjigom godine u Nemačkoj, Špiglovim bestselerom iz oblasti publicistike 2019. godine i koja je čak 95 nedelja bila je među deset najprodavanijih naslova.
Izbaciću hleb i slatkiše... Smanjiću broj kafa koje popijem u toku dana na minimum... Počeću da se hranim zdravo... Koliko puta ste sebi davali slična obećanja, a verovatno i pokušavali da ih ispunite? Ali, prisetite se, jesu li te nove mere davale rezultate? I, ako jesu, koliko su ti rezultati trajali?
Jeste li se ikada zapitali da li je vaš novi plan ishrane upravo onaj koji je najbolji za vaš organizam, da li vam čini dobro i obezbeđuje dugovečnost? Verovatno niste. Nismo ni mi, dok nam knjiga „
Kompas ishrane“ Basa Kasta, nemačkog novinara posvećenog naučnim temama, nije otvorila oči i pokazala nam da neke pojave nisu onakve kao što mislimo da jesu.
Ako imamo u vidu zdravo starenje, izbor proteina je od presudnog značaja. Načini ishrane poput Atkinsonove ideje, koji podrazumevaju mnogo mesa, šunke, kobasica... mogu da obezbede brz gubitak težine, ali to je kratkoročno. U zdrav izvor proteina spadaju riba, jogurt, morski plodovi, gljive i u principu svi biljni proizvodi, naročito iz sočiva, pasulja, brokolija i drugog povrća, ali i iz semenki i koštunjavog voća, saznajemo u „Kompasu ishrane“.
Dalje saznajemo da, što se ugljenih hidrata tiče, nisu presudni njihov udeo i količina, već kvalitet. Šećer je u kvalitativnom pogledu najgori među ugljenim hidratima. Odricanje od osvežavajućih pića i suzdržano uzimanje slatkiša i voćnih sokova verovatno su već pola puta do zdrave ishrane. Čiste bombe glukoze – beli hleb, krompir, beli pirinač, bele testenine – u poređenju sa šećerom uopšte nisu toliko loši, ali mi ipak jedemo previše ovih namirnica. Naročito važan izvor ugljenih hidrata, pored voća i povrća, predstavljaju mahunarke.
Kad su u pitanju napici, očigledno je da se ono što obično smatramo zdravim i lekovitim pokazuje kao manje zdravo nego što se misli – i obratno. Ako ne volite mleko – odlično. Da biste u starosti bili zdravi, britkog uma i u dobroj formi, mleko vam kao odrasloj osobi nije potrebno. Za snažne kosti nije nam potrebno preobilje kalcijuma. Ako volite mleko, ograničite se na jednu do dve čaše dnevno.
S druge strane, kafa smanjuje rizik od prerane smrti – do pet šoljica kafe na dan dobro je za srce i za ostatak tela, posebno za jetru. Ali, reč je o filter kafi, pre svega. Preporučljiva doza espresa je maksimalno dve šoljice na dan, a kuvana kafa sa socom se ne savetuje. Što se čaja tiče, topla preporuka je zeleni čaj. Kada je reč o alkoholnim pićima, sve zavisi od toga kako ga uzimamo. Bolje je svaki dan piti umereno nego nekoliko dana teturati se ulicom. Dan-dva u nedelji izbegavati alkohol. Nikad ne treba piti na prazan stomak već uporedo jesti i piti, i to polako. Izbegavati žestoka pića i zaslađene koktele.
Većina masti je neškodljiva, a mnoge su čak izrazito zdrave. Naročito lekovite su omega 3 masne kiseline. Preporučuju se: laneno seme, koštunjavi plodovi, maslinovo ulje, ulje uljane repice, avokado, crna čokolada, riba i sir. Buter se može oceniti kao neutralan, poput trenutno vrlo popularnog kokosovog ulja. Mastima bogate namirnice koje bi po svaku cenu trebalo da izbegavate jesu: mesne prerađevine, krofne, knedle, čips, pomfrit i druge pržene namirnice, gotove pice i pecivo koje nije spremila vaša baka, već prehrambena industrija.
I, za kraj, ne morate da uzimate vitaminske tablete, jer sve vitamine i minerale možete da unesete preko gorepomenutih namirnica. Osim vitamina D, jer veoma malo namirnica sadrži ovaj vitamin. Za vegetarijance i vegane važan je vitamin B12.
Sve ove činjenice Bas Kast saopštava pristupačnim stilom i jezikom, služeći se pritom zdravom dozom humora. On ne propisuje ishranu i ne govori šta mora da se izbaci, a šta da se uvede, već na vrlo šarmantan način sugeriše koje nam namirnice obezbeđuju dugovečnost.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 1