Da li ste čuli za kupovinu knjiga na metar?

Ašok Badžadž, čuveni vašingtonski vlasnik restorana, poseduje 281 primerak naslova Storm Warning: The Origins of the Weather Forecast, knjige iz 2005. godine koja je nastojala da objasni „kako je vremenska prognoza od vidovnjaštva i šarlatanstva napredovala u verodostojnu nauku“.

On takođe poseduje 158 primeraka naslova Triskelion, prvog romana u serijalu o blizancima „uvučenim u arheološku misteriju koja se završava jezivim paranormalnim obrtom“. Ali broj ovih dela je nadmašio uspešnim gomilanjem naslova Clubland: The Fabulous Rise and Murderous Fail of Club Culture, dobro ocenjenog publicističkog dela iz 2003. godine. Badžadž poseduje 333 komada.

Iako strastveni čitalac, Badžadž nikada nije pročitao ni reč iz ova tri dela. Ove knjige, koje je kupio od trgovca na veliko, zapravo krase police u tematskom delu njegovog indijskog restorana u Vašingtonu.

Na mestima poput ovog restorana, gde deo Badžadžove kolekcije neprimetno stoji sa riknama i naslovima okrenutim ka zadnjem delu polica, završi veliki broj odbačenih knjiga u Americi. One oživljavaju sumorne hotelske barove i obitavaju u čekaonicama preduzeća. One su rekviziti koji momentalno oplemenjuju filmske setove i služe kao prefinjena pozadina za razgovor preko Zuma. Često se na metar prodaju dizajnerima enterijera, novopečenim vlasnicima kuća koji nemaju knjige, dekoraterima trgovinskih lanaca i mnogim drugima.

Želite tri metra nekorišćenih i neotvorenih knjiga sa ljubičastom riknom, visine 26 cm? Ili recimo 30 metara crvenih, narandžastih, žutih, zelenih, plavih i ljubičastih knjiga, da policu ukrasite u duginim bojama? Verovali ili ne – izvodljivo je i već se praktikuje.

Čak Roberts, vlasnik knjižare u Baltimoru, kupuje kamare novih, neprodatih knjiga, strah svakog pisca, koje su u poslu poznate kao remitenda. Brokeri ih za sitne pare kupuju od izdavača ili knjižara, a Roberts spremno čeka da sklopi dogovor. Nedavno je tako kupio 38.000 knjiga težine 20 ton

Roberts, koji prodaje i polovne i neprodate knjige, ispričao je da je jednom lancu prodavnica nameštaja obezbedio više od tri kilometra dekorativnih knjiga za više od 100 njihovih salona u Americi i Kanadi.

Obezbedio je knjige i za brojne filmove, među kojima je i „Veridba“ sa Sandrom Bulok i Rajanom Renoldsom, jer može da bira iz širokog asortimana. Godišnje se štampa 600.000–700.000 knjiga – oko 1.000.000 ako računamo i samizdate, a samo delić jedva ostvari skromnu prodaju.

Ostale su prepuštene neizvesnoj sudbini. Mogu da završe u prodavnici polovnih knjiga ili da se direktno od izdavača nađu kod veletrgovaca.

Često se kaže da knjige prodate na metar žive svoj „zagrobni život“ kao dekoracije. Neizreciv broj manje srećnih knjiga skonča užasnom smrću – budu izgnječene i pretvorene u stvari poput toalet papira ili, još gore, budu bačene na deponije.

To se dešava ukoliko se ne umešaju ljudi poput Džoa Mekima. On je nekada maštao da postane lekar. Zatim je postao opsednut odbačenim knjigama i batalio ideju o medicinskom obrazovanju. Trenutno ima oko 1.000.000 knjiga na oko četiri kvadratna kilometra nekadašnjeg skladišta guma, gde pakuje knjige za prodaju i vodi prodaju na metar ili po boji.

Knjige u Mekimovo skladište dospevaju u okruglim kutijama dimenzija oko 90x120 cm, koje su teške oko pola tone. Ove kutije su magične i mistične. Mekim, koji se proslavio prodajući gomile knjiga za decu, obično samo delimično zna šta će pronaći u njima.

Jednog popodneva kopao je kroz kutiju punu svakojakih knjiga, držeći bar-kod čitač kao naučnofantastični pištolj, tražeći dela koja možda nešto vrede i mogu da se prodaju na komad, a ne na metar. Pored oštećenih knjiga sa pohabanim ivicama našle su se i knjige još upakovane u celofan.

Bilo je i priručnika. Tehničkih uputstava. Starinskih tomova u kožnom povezu sa zlatotiskom na rikni, koji su tako precizno i detaljno napravljeni da vas duša zaboli kada pomislite da ih je neko bacio. Ima jeftinih, petparačkih knjiga. Ima i spektakularnih čudnovatosti.

Mekimova dizajnerka knjiga na metar Šarlot Tilije uvek je u potrazi za najvrednijim riknama: roze i ljubičaste boje. Nema ih puno. Ona prodaje metar starinskih knjiga sa crvenom riknom za 138 dolara, a ista dužina onih sa roze ili ljubičastom riknom se prodaje za 300. Postala je stručnjak za pribavljanje knjiga sa narandžastim i crnim riknama koje su tražene uoči Noći veštica i onih sa crvenim, belim i plavim riknama za Dan nezavisnosti.

U njihovom poslu postoji fenomen koji se protivi razumu – ne završe samo opskurne knjige kao neprodate i dostupne za kupovinu na metar. Postoji na hiljade knjiga poznatih pisaca koje su proizvod hiperprodukcije pojedinih naslova. Povremeno su im skladišta bila preplavljena bestselerima pisaca poput Patriše Kornvel i Džejmsa Patersona. Roberts je jednom u cugu kupio 2.000 knjiga jednog pisca.

Povremeno Mekim dobija pritužbe da ne poštuje knjige jer ih prodaje za dekoraciju, pod pretpostavkom da više neće služiti za čitanje. Ali postoje slučajevi koji to demantuju. Često je Ašok Badžadž posmatrao kako neki gost njegovog restorana sa neočekivanom koncentracijom čita neku njegovu knjigu.

Jednom prilikom je gost restorana pitao upravnika da li je u redu da jednu knjigu ponese kući na čitanje. Posle izvesnog vremena gost je po kuriru vratio knjigu u restoran. Jer možda, samo možda, još neko bi želeo da je pročita.

Autor: Manuel Rojg-Francija
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Đorđe Radusin