Da li bibliotečki automati predstavljaju biblioteke budućnosti?

Nikada nisam mogla ni da zamislim da će moja ljubav prema bibliotekama biti potencijalno opasna po zdravlje. Međutim, od 2020. godine pandemija nas je naterala da preispitamo neke stvari. Svaki put kada pogledam listu knjiga koje želim da pozajmim iz biblioteke, zapitam se da li bih se, tražeći knjige po biblioteci, možda dodatno izložila virusu korona. Dok se čitaoci poput mene suočavaju sa ovom dilemom, sistemi biblioteka širom sveta razmišljaju o tome kako će izgledati pružanje njihovih usluga nakon izbijanja korone. Suočeni sa javnom zdravstvenom krizom, kao i sa smanjenim budžetom namenjenim bibliotekama, gradske uprave su raspravljale o ulozi, neophodnosti, pa čak i održivosti bibliotečkih usluga.

Bibliotekari širom sveta pretpostavljaju da će jedan deo biblioteka budućnosti predstavljati kombinacija automata za preuzimanje paketa i luksuznog automata za prodaju grickalica – bibliotečki automati. Od Poljske do Kalifornije, bibliotečki automati proširuju dostupnost bibliotečkih usluga u vreme kada finansiranje biblioteka i prisustvo osoblja u njima može da predstavlja i zdravstveni rizik i vremenski luksuz koji mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte.

Knjiški automati koji rade non-stop: poljski Książkomati

Knjiški automati postoje iznenađujuće dugo (od 1822. godine!). Iako je ideja stara vekovima, poljski gradovi su među prvima razmišljali o knjigomatima kao o rešenju za novonastalu situaciju. Kako je objavljeno u nedeljniku First News, Pavel Braun, direktor Gradske biblioteke u Lođu, rekao je: „Želeli smo da dopremo do još šire publike nego ranije, i shvatili smo da ovi automati neće sputavati čitaoce ni svojim radnim vremenom ni ograničenjima koja su nastala zbog pandemije.“

Książkomati, poljski knjigomati, koji pomalo liče na Amazonove automate za pakete, elegantne su metalne mašine sa pregradama za knjige i svetlećim digitalnim displejom. Da bi preuzeo knjigu, korisnik provlači svoju karticu i stupa u interakciju preko digitalnog ekrana. Prve verzije su bile dizajnirane za pretraživanje knjiga, sa prozorima koji su prikazivali hrbate knjiga u numerisanim odeljcima. Međutim, najpopularnije verzije ovih mašina su u suštini poboljšani automati za preuzimanje paketa. Ovi modeli omogućavaju vlasnicima bibliotečkih kartica da rezervišu knjigu na internetu i da traže dostavu knjige do željenog automata. Sistem zatim šalje mejl korisniku kako bi ga obavestio kada je knjiga spremna za preuzimanje.

Iako su ovi koraci verovatno poznati svima koji su imali priliku da rezervišu knjigu u ogranku neke biblioteke, mogućnost pristupa biblioteci bez stvarnog ulaska u nju promenilo je stvari za mnoge pojedince. First News navodi da je jedan poljski grad nazvao mašine „savršenim rešenjem za prezaposlene ljude kojima nemaju dovoljno vremena da posete biblioteku tokom normalnog radnog dana“, kao i za ljude koji se možda ne osećaju prijatno u prostoru punom ljudi.

Globalno rešenje

Ideja o bibliotečkim automatima je dobila na snazi i u Sjedinjenim Državama. U okrugu Frenklin u Virdžiniji nova biblioteka koja radi non-stop je zapravo bibliotečki automat koji je zaklonjen staklom i smešten u poslovnom delu grada. U saopštenju za javnost direktorka biblioteka okruga Frenklin Alison Beri je rekla: „Pandemija je povećala našu odgovornost prema stanovnicima okruga koji nemaju pristup internetu ili ne mogu da posećuju naše biblioteke. Sada ljudi imaju pristup bibliotečkom materijalu danonoćno.“ Kiosk sadrži 235 knjiga, audio-knjige i DVD, dostupnih za pozajmljivanje. Postoji i bežični internet, tako da vlasnici bibliotečkih kartica mogu da preuzimaju digitalne elektronske i audio-knjige.

Čak i pre nego što su se gradovi okrenuli bibliotečkim automatima kao rešenju za situaciju koju je nametnula pandemija, biblioteke širom sveta su ulagale u ovakve sisteme kako bi pružile alternativu bibliotekama. U Aberdinširu, ruralnom području u Škotskoj, bibliotečki sistem je odlučio da koristi automat privremeno, dok je ogranak bio zatvoren zbog renoviranja 2017. godine. Bibliotečki kiosk sa neodoljivim imenom „Najmanji ogranak“ (The Smallest Branch), bio je smešten u mesnoj zajednici. Sudeći po Jutjub klipu iz 2019. godine, najmanji ogranci će zasigurno opstati u Aberdinširu.



Prednosti: širenje dostupnosti i ušteda

Pošto se bibliotečki automati mogu postaviti svugde gde postoji pristup električnoj energiji, oni su dragoceno sredstvo za širenje dostupnosti bibliotečkih usluga. Dok neke biblioteke postavljaju automate pored ili u blizini svojih zgrada, druge su na tom polju pokazale kreativnost. Toronto, Fulerton (predgrađe Los Anđelesa) i Anahajm su samo neki od gradova koji su postavili bibliotečke automate u tranzitne centre. Ovi automati se lako mogu postaviti i u mesnim zajednicama, tržnim centrima ili stambenim kompleksima. Postavljanjem ovih mašina u oblasti sa velikim prometom, kao na putu do posla ili škole, biblioteke žele da olakšaju pozajmljivanje knjiga što je više moguće.

Bibliotečki automati takođe proširuju bibliotečke usluge na „knjiške pustare“ ili oblasti koje bibliotečki sistemi trenutno ne opslužuju. Na neki način, bibliotečki automat je visokotehnološka verzija knjigomobila koji su vekovima dostavljali knjige u područja koja nisu bila pokrivena bibliotečkim uslugama (doduše, sa manje bajkovitosti i šarma).

Bibliotečki automati su takođe atraktivna opcija za bibliotečke sisteme sa ograničenim budžetom. Popularne Envižnverove mašine nazvane „24-časovne biblioteke“ koštaju oko 150.000 dolara. Iako ovo nije mala suma, to predstavlja mali izdatak u poređenju sa iznosom novca koji bi se izdvojio za zgradu od cigle i maltera. Portal The TC Palm je prikazao detaljan proračun okruga Florida kada su se odlučili za jedan bibliotečki automat 2020. godine. Okrug je želeo da proširi bibliotečke usluge na stambenu oblast koja se širila. Prema izveštaju, zgrada biblioteke „mogla bi da košta 8 miliona dolara, na šta bi se još dodali troškovi za zapošljavanje osoblja biblioteke“, tako da je okrug umesto toga novac uložio u automat koji je koštao tričavih 166.770 dolara. Mašina koju su odabrali skladišti oko 340 primeraka i, pošto poseduje više displeja, može istovremeno da usluži šest do osam korisnika. Kao i mnogi drugi automati, dostupan je danonoćno.

Mane: biblioteke bez bibliotekara?

Iako su bibliotečki automati inovativan način za širenje dostupnosti bibliotečkih usluga, oni ipak ne mogu da zamene sve njene prednosti. Biblioteke često pružaju prostor za okupljanje članova zajednice ili rad i besplatne obrazovne programe za decu i odrasle. Njihove krasne i pristupačne prostorije mogu da posluže ljudima iz susedstva u različite svrhe. Očigledno, automat nije dizajniran za nešto slično. Kada bibliotečki sistemi odluče da postave ovakve mašine u oblastima u kojima nemaju svoje podružnice, oni na taj način donose samo deo bibliotečkih usluga u tu sredinu.

Osim toga, u bibliotekama rade bibliotekari koji pomažu da se čitaoci povežu sa knjigama i uslugama. Automati su bez osoblja, što znači da se time smanjuju izdaci, ali i da ima manje posla za bibliotekare i manje interakcije sa profesionalnim bibliofilima uživo. Dok su mnogi bibliotekari bili s pravom ljuti zbog rizika koje im je nametnula pandemija, biblioteke bez bibliotekara deluju kao mračna budućnost.

Hibridni pristup predstavlja budućnost

Sa mogućnošću širenja dostupnosti uz smanjenje troškova, čini se da su bibliotečki automati predodređeni da postanu opšta pojava. Nadajmo se da će biti u upotrebi kao deo hibridnog automatizovanog/bibliotekarskog pristupa koji korisnicima biblioteka pruža najbolje od oba sveta: non-stop pristup knjigama i sveobuhvatnim digitalnim katalozima, ali i pristup bibliotečkim prostorijama. Bez obzira na to šta nam budućnost donosi, što više čitalaca dobije bolji pristup knjigama – to bolje!

Autor: Kler Barnet
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj