Čuvanje sećanja na grad koji polako nestaje: održana promocija knjige Nenada Novaka Stefanovića „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga“ [video]

Promocija knjige „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga“ Nenada Novaka Stefanovića održana je u utorak 11. februara u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta.


 
Pored autora, govorili su i Irina Subotić, istoričarka umetnosti, i Slobodan G. Marković, istoričar, a odlomke iz knjige čitala je glumica Vesna Stanković.
 
Sedam godina pošto je prvi put prošetao beogradskim ulicama gledajući na njih kroz prizmu ljubavnih priča, Nenad Novak Stefanović ponovo je pozvao čitaoce na nezaboravno putovanje kroz vreme i sudbine.
 
U ovom nastavku čitamo o ljubavnim pričama beogradskih parova umetnika, filozofa i revolucionara, koje su oblikovale dušu grada. Kroz dokumenta i svedočenja o porodičnim tajnama, Stefanović uvodi u sentimentalnu povest Beograda, ne zaboravljajući značajne događaje i arhitekturu.
 
U knjizi se čitaoci upoznaju s ljubavnim i životnim pričama slikarskog para Steve Todorovića i Poleksije Ban; saznaju koga je i gde volela prva srpska doktorka filozofije Ksenija Atanasijević; šta je vezivalo Anicu Savić Rebac i Miloša Crnjanskog; ko je bio i gde je živeo prvi srpski seksolog; gde su i kako živeli najpoznatiji ljubavni parovi umetničke grupe Mediala i avangardnog pokreta zenitizam…
 
Pisac Nenad Novak Stefanović ističe da su mu Beograd, njegovi stanovnici i ulice beskrajna inspiracija.
 
„Mene su kao Pirandela jurili likovi po Beogradu. Ljudi imaju potrebu da ispričaju ono što se događalo u njihovim porodicama, a zašto sam ja taj s kim su želeli da to podele – ne znam. Morao sam da napišem nastavak da bih zabeležio Beograd koji nestaje. Mnogi iz moje prve knjige više nisu među nama. Shvatio sam da moram da žurim, da beležim ono što se dešava jer, pored ljudi, ni mnoge zgrade više ne postoje. Ovde vlada određena destrukcija, zbog toga beležim, pišem“, priznaje autor.
 
Priče su do njega, kako otkriva, došle na najneverovatnije načine, ali je osećaj taj koji ga uvek vodi:
 
„Ušao sam tako u obližnju crkvu i u njoj video ikonu arhangela Mihaila koja me je potpuno ščepala. Tek posle sam saznao da je to ženska ikona i ko je ta žena koja ju je stvorila. Pamtim i dalje prvi utisak. Oči su te koje su bile jedinstvene. Sve je u tom prvom osećaju koji me povuče da krenem u dalje istraživanje.“
 
Irina Subotić je podsetila na početku na prostor u kojem se promocija održava, na njegov značaj pre rata, za dame i gospodu na oficirskim balovima, dolazak Nemaca… 
 
„A onda su 1968. godine studenti doveli do toga da su morali da ih ućutkaju, te su im dodelili ovo zdanje – Studentski kulturni centar. Kao i danas ovde sa vama, i tada su se na ovom mestu događali mnogi važni događaji iz kulture, ženskog pokreta, a to je trajalo vrlo dugo, dok nije počeo da gasne. Međutim, studenti nam opet bude nadu, volju i želju i nadam se da će njihove ideje da nas odvedu u neko bolje sutra“, kazala je Subotićeva.
 
Govoreći o knjizi, istakla je da Nenad Novak piše s puno ljubavi, pažnje i strpljenja.
 
„Autor se ne osvrće samo na ono što vidi i čuje, nego traga po arhivama, dokumentima i sve to skuplja na vrlo poetičan, topli način. Zbog toga volimo da čitamo njegove knjige i ne postoji čovek koji je držao u ruci ova dela, a da nije uočio izuzetan kvalitet koji spaja znanje, umeće, traganje i ljubav prema onome što radi“, ocenila je istoričarka umetnosti, ukazujući da ove priče jesu jedna vrsta alternativne istorije, ali one istorije koja obogaćuje naše živote, znanja, i uvodi nas u novi svet.
 
Istoričar Slobodan G. Marković želeo je na početku svog izlaganja da takođe ukaže na važnost studentskih protesta i poruka koje oni šalju.
 
„U današnjoj Srbiji heroji i heroine ove knjige bili bi nazvani lažna elita, a i autor knjige je nedavno od nenadležne institucije proglašen za politički sumnjivog delatnika“, kazao je istoričar, pohvalivši Lagunu koja je podržala studente i štrajk.
 
„Slušajući studentske plenume i prateći proteste, shvatio sam da je zajednički imenitelj upravo reč iz naslova knjige – ljubav. Ali i ljubav prema Beogradu između ostalog. Iako su asocijacije na ove reči uglavnom pozitivne i optimistične, sadržina ove knjige otkriva i njihovo naličje. Ljubav se često ostvarivala kao izdaja i prevara bliskih, a prestonica je u ovoj knjizi neretko učestvovala u namernom brisanju sećanja na pojedince i njihova dela. Ljubav je u ovoj knjizi predstavljena kao vatra koja dovodi strast do tačke ključanja“, mišljenja je Marković.
 
Beograd koji slika Stefanović, ocenjuje istoričar, poprište je neuroza, društvenog i kulturnog nemira, ali i velike energije:
 
„Na polju ljubavi Beograd je postao višedimenzionalni prostor ljubavne hibridnosti, uvodi se naučna seksologija, neki čak žive u ljubavnim trouglovima, u dvostrukim brakovima, u skrivenim vezama...“
 
Od svih priča na koje je nailazio, Nenad Novak Stefanović priznaje da ga je najviše izenadila ona o Kseniji Atanasijević, prvoj srpskoj doktorki filozofije.
 
„Nisam očekivao da je ona tako spremna da bude protiv svega što je vladajući običaj u Beogradu. Ona je uradila neke stvari koje niko nije smeo – napala je mentora, one koji su potpisali njoj doktorat, borila se za svoju misao... Napala je Branu Petronijevića. Pratila je svoj osećaj i svoj razlog. Ona nije krila ništa. Imala je vezu sa oženjenim doktorom, živela je s kim je htela, pa i u ljubavnom trouglu, radila je i učila onako kako je mislila… Zanimljivo je da nije bila izopštena iz društva, naprotiv, Beograd je očigledno bio otvoren i živeo je. Tako je bilo i sa operom o kojoj takođe govorim ovde. U ovaj grad su želeli da dođu sa svih strana, osećala se ta energija koja je meni neiscrpna inspiracija“, ispričao je Stefanović.
 
Za kraj, istoričar Marković je istakao da je možda najvažnije da ukažemo na to kako Nenad Novak vidi dušu Beograda, kako je i naslovio poslednju priču u knjizi.
 
„Nenadu duša Beograda govori skrivenim glasovima u gradu koji on istovremeno zaboravlja i proživljava sa nekadašnjim stanarima koje nalazi skrivene u zidovima, kao u membranama zvučnika…“
 

Nakon što smo imali prilike da čujemo poslednji odlomak iz knjige, i promociju priveli kraju, stvorio se dugačak red duž cele knjižare vernih čitalaca koji su strpljivo čekali potpis.