Čopra i Tenzi u svojoj novoj knjizi poručuju: U zdravlju se danas događa nova revolucija

Pretpostavlja se da je potrebno da prođe dvadeset jedan dan kako bi se određena navika formirala. U poslednjih nekoliko godina vodila se debata u naučnim krugovima o broju dana i zaključak je da je taj broj ipak oko šezdeset dana. U svakom slučaju, koliko god dana da je potrebno, dva naučnika smatraju da promene navika nisu samo mentalne, već i fizičke prirode, a promena se ne dešava samo na neurološkom, već i na epigenetičkom planu.



U njihovoj novoj knjizi „Sam svoj iscelitelj“, Dipak Čopra i Rudlof E. Tenzi predstavili su svetu na koji način se navike mogu promeniti, ali i kako promeniti neuronske puteve i samu ekspresiju gena. Oni zagovaraju ideju da smo mi sami prva stanica na putu do izlečenja.

„Potrebno je šezdeset dana ili više da se nova navika zasnuje“, izjavio je Tenzi, „ali ona se ne implementira samo na mentalnom, već i na fizičkom planu, takođe. Vaša neuronska mreža je najvažniji činilac vaše ličnosti i pogleda na svet. Imate stotine milijardi neurona i desetine biliona sinapsi koji se prepliću kada se uspostavi nova navika. Isti je slučaj i sa genima. Možda ste rođeni sa određenim genima koje ste nasledili od svojih roditelja, ali vi ih svakodnevno fizički kontrolišete načinom na koji živite svoj život, a kontrolisanjem njihove aktivnosti uspostavljaju se i promene. Kada se nova navika oblikuje, promene se ne dešavaju samo u nervnom sklopu ili neuronskoj mreži, već se te promene očitavaju i u genima ili epigenetici. (Epigenetika je naučna disciplina koja proučava promene u organizmima prouzrokovane modifikacijom genske ekspresije, a koje se ne tiču promena u samom genetskom kodu.) Ukoliko zasnujete novu naviku, vi ne menjate samo ekspresiju vaših gena, već se promene očitavaju i u vašem mozgu, jer ga trenirate da te navike svakodneveno obavlja na 'autopilotu' i potpuno nesvesno. Ono što je suština našeg naučnog istraživanja jeste baš to – programiranjem svojih epigenetika i neurogenetika možete promeniti svoj život.“

Tenzi je profesor neurologije na Univerzitetu u Harvardu i potpredsednik na odeljenju neurologije u Masačusetskoj univerzitetskoj bolnici. Takođe je i međunarodno priznati stručnjak za Alchajmerovu bolest i ekspert za bolesti mozga sa preko petsto istraživačkih publikacija. Tokom 2015. godine, magazin Tajm ga je uvrstio među sto najuticajnijih ljudi na svetu. Uporedo sa ranim otkrivanjem sva tri porodična gena odgovorna za Alchajmerovu bolest i identifikacijom nekolicine drugih, kao vođa projekta Alchajmerov genom, koji je finansirala Fondacija za izlečenje Alchajmera, Tenzi je takođe bio u timu koji je prvi identifikovao gen koji prouzrokuje Hantingtonovu bolest koristeći ljudske genetske markere, a pomogao je i u uspostavljanju neurogenetike kao zasebnog polja istraživanja. Tenziju je tokom 2014. godine pošlo za rukom da napravi, takozvanog „Alchajmera u posudi“ – ljudske moždane ćelije u petrijevoj posudi, koje su razvile markere Alchajmerove bolesti. Oponašajući i stvarajući bolest u petrijevoj šolji, dalo je naučnicima mogućnost da je bolje i lakše proučavaju, kao i mogućnost da pokušaju da pronađu lek ili način da je kontrolišu.

Čopra je pionir na polju integrativne medicine i lične transformacije. Autor je više od osamdeset knjiga prevednih na četrdeset tri jezika, među kojima su mnoge bile bestseleri na listi New York Timesa. On je osnivač Čopra fondacije i suosnivač Čopra centra za zdravlje. Dipak Čopra poseduje sertifikate za internu medicinu, endokrinologiju i metabolizam, a član je i Američkog lekarskog fakulteta i Američkog udruženja kliničkih endokrinologa. Među njegovim poslednjim knjigama – obe bestseleri na listama New York Timesa – jesu „Supergeni“ i „Supermozak“, takođe napisana u saradnji sa Tenzijem, a tu je i „Kvantno isceljenje: istraživanje granica u lečenju uma i tela“.

Već više od dvadeset pet godina Čopra i Tenzi istražuju medicinske metode i načine na koje razumemo naša tela i umove. Kroz integrativnu medicinu i neuronauku, kako njih dvojica vole da kažu, nadaju se da će knjiga „Sam svoj iscelitelj“ pomoći ljudima da zaštite svoj imuni sistem oslanjajući se na holističko i drugačije viđenje svog zdravlja, a koje će, veruju, ljudi prihvatiti i koristiti tokom čitavog života.

„U svetlu svega onoga što nas okružuje – potencijalnih epidemija, ekoloških toksina, bakterija koje su otporne na lekove i ubrzanom procesu starenja – značaj postizanja optimalnog zdravstvenog stanja nikada nije bio važniji, a istovremeno teret za njegovo postizanje sada počiva na pojedincima i njihovim svakodnevnim životnim izborima. To znači da vi odlučujete. Vi, a ne doktori i famaceutske kompanije – vi ste odgovorni za svoje zdravlje“, izjavio je Tenzi.

U knjizi „Sam svoj iscelitelj“, Čopra i Tenzi nisu pisali samo o najnovijim istraživanjima i otkrićima o odnosima: um – telo, um – geni i um – imunitet, već su ponudili i sedmodnevni plan akcija koje treba preduzeti na putu ka isceljenju. Autori su u svojoj najnovijoj knjizi naveli i tehnike kako se nositi sa hroničnim stresom i zapaljenjima, za koje kažu da su jedni od primarnih uzročnika koji štete vašem blagostanju, ali i zdravstvenom stanju.

Čopra i Tenzi pišu i o nizu hroničnih oboljenja kao što su hipertenzija, bolesti srca, dijabetes tipa 2 i Alchajmerova bolest – o svim onim bolestima za koje su potrebne godine ili decenije da se razviju pre nego što se simptomi uopšte pojave. „Savremeni zdravstveni sistemi nisu opremljeni niti imaju osposobljeno ljudstvo koje bi se bavilo prisustvom dugotrajnih hroničnih upala ili svakodnevnih infekcija i stresova koji uzimaju danak i mogu dovesti do bolesti, ubrzanog starenja i preuranjene smrti“, izjavio je Čopra. „Zbog toga učenje o tajnama samoizlečenja nije samo važno i hitno, već je i obavezno kako biste bili zdravi.“

Iako su naizgled njih dvojica čudan par – praktičar integrativne medicine i neuronaučnik – Čopra i Tenzi kažu da su njih dvojica primer kako se medicinska zajednica prilagođava i uspeva da integriše različite vidove naučnih metoda i mišljenja kako bi na što bolji i lakši način došla do rešenja problema, jer „obuka“ uma i tela za donošenje zdravijih izbora već danas može imati uticaj na dužinu i kvalitet vašeg života. „Naša saradnja popločava put ovim učenjima da ona postanu stvarnost – integrativna medicina u zajedničkim nastojanjima sa naučnim istraživanjima. To se dešava. Nas dvojica smo objavljivali u mnogim stručnim časopisima u saradnji sa Harvardom, Maunt Sinajem i Djukom o tome koliko promene u načinu života utiču na fizičko zdravlje.“

Tenzi odobrava: „Sada kada možemo da koristimo nauku, u mogućnosti smo da materijalno izmerimo učinak različitih tehnika i sredstava poput meditacije, probiotika, ishrane, spavanja, pozitivnog načina gledanja na svet, ali i kako saosećajnost i empatija utiču na vaš život.“

Tenzi objašnjava kako novi Institut za mentalno zdravlje pri Masačusetskoj opštoj bolnici koji je otvoren 2016. godine već sada kombinuje konvencionalne metode lečenja sa funkcionalnom medicinom da bi se fokusirao na prevenciju moždanih poremećaja i očuvanju moždanih funkcija tokom čitavog životnog veka.

„Sve je zasnovano na neuroplastičnosti koja kaže da svako iskustvo menja konekcije između neurona u mozgu. Čak i misao ili osećanje mogu promeniti stvari. Briga i anksioznost mogu izmeniti i reprogramirati gensku ekspresiju na negativan način. Loše navike rezultiraju 'lošim' povezivanjem i 'lošim' programiranjem. Morate shvatiti da ste vi zaduženi za svoj mozak“, kaže Tenzi.

U knjizi „Sam svoj iscelitelj“ Čopra i Tenzi pokušavaju da daju dokaz za celovitost ovog pristupa kako bi jasno stavili do znanja da su telo i um jedno. Oni kažu: „Ako se u životu možete isceliti samo od jednog, neka to bude razdvajanje uma od tela… Naučili su nas da telo posmatramo
odvojeno od uma. Šta vidite kad se pogledate u ogledalo? 'Svoje lice', reći će svako bez razmišljanja. U stvari, vi ne gledate svoj odraz, vi ga čitate… Čitate znake svog raspoloženja, zaključujete da li delujete sveže ili umorno, koliko imate godina i kako se vreme ponelo prema vama… Da navedemo jedan medicinski aksiom – ako želite da vidite kako ste juče razmišljali, pogledajte svoje telo danas. Ako vas zanima kako će vam telo izgledati sutra, pogledajte svoje misli danas.“
 
Iako priznaju da vam ne mogu dati metode pomoću kojih ćete izlečiti hroničnu ili neizlečivu bolest u svojoj knjizi, Čopra i Tenzi naglašavaju da je od izuzetne važnosti da prihvatite ulogu koju imate u procesu svog izlečenja. Morate prihvatiti snagu koju imate, a koja je nadmoćnija od vašeg mozga i vaših genetskih predispozicija. „Ništa od onoga što vam savetujemo nije izvan dokazanih medicinskih metoda – mi vam ne pričamo o veri u isceljenje, placebo dejstvu ili ’magičnom’ razmišljanju. Kada je situacija takva da imate simptome ozbiljnog oboljenja ili ste već oboleli, vi morate potražiti medicinsku pomoć.“ Ipak, kada želite da dodatno pomognete sami sebi, oni preporučuju i knjigu „Sam svoj iscelitelj“.

Koje od sledećih karatkteristika biste želeli da idealan lekar ima:
 

Oni kažu da je jedino poslednja opcija na listi ono što doktor zaista mora da poseduje. „Sve ostalo je ono što vi sami sebi možete da date, ili kroz brigu o sebi ili kroz saradnju sa dobrim lekarom.“

Međutim, njih dvojica navode i loše osobine koje nikada ne bismo želeli da doktori poseduju, a to su ujedno načini na koje mi svakodnevno tretiramo sami sebe:
 

U knjizi možete pronaći i poglavlja koja se bave upalama, ali i vodič kako da sami sebi uspostavite režim ishrane koja neće dovesti do tih upala. Navode da možete početi tako što ćete usvojiti pojedinačne promene koje će dovesti do uspostavljanja potpuno novog režima ishrane.

Autori kažu da su zapaljenja i upale jedni od najvećih neprijatelja vašem dugoročnom blagostanju i zdravlju. „S jedne strane, kada vaša koža postane crvena, otečena i bolna nakon što se opečete, to izaziva akutnu upalu, ali je odgovor na to automatski i blagotvoran. Dodatni broj crvenih krvnih zrnaca, imunih ćelija i antioksidanata 'jure' prema ozleđenom mestu kako bi ga zalečili. Ali ako se ne leči, upala može biti fatalna, kao u sitacijama kada je neko preživeo visok stepen opekotina od kojih ne može da se oporavi.“

On naglašava da se tek u poslednje vreme pridaje značaj manjim zapaljenjima, koja su do sada prolazila potpuno nezapaženo, a za koje se ustanovilo da igraju važnu ulogu u životnim poremećajima poput hipertenzije, bolesti srca, kancera i Alchajmera. „Hemijske supstance poznate kao zapaljenski markeri mogu ući u vaš krvotok na različite načine: iz crevnog trakta (takozvana propustljiva creva), kao reakcija na infekciju, ili kroz određeno delovanje imunog sistema na različite unutrašnje načine. Sporo pojavljivanje, pojavljivanje zapaljenskih markera može se pokazati tek nakon nekoliko godina kada je već napravilo velika oštećenja, što znači da im svaka osoba mora prilagoditi svoje životne navike kako bi ih suzbila.“

Tenzi pojašnjava da promena ishrane nije dovoljna da zaustavi manja zapaljenja, ali može biti dobar početak. Prilagođavanjem i promenom ishrane, ishrana poznata i kao antiupalna ishrana, mikroorganizmi u vašem probavnom traktu biće zdravi i napredni, a oni će na taj način sprečiti prodiranje toksičnih hemijskih supstanci u vaš krvotok. „A pored toga, indirektna korist zdravog digestivnog trakta jeste i ta što on kroz vagusni nerv šalje signale spokojstva mozgu i srcu“, kaže Tenzi.

Milioni bakterija koje se nalaze u našem probavnom traktu jesu važan deo ukupne DNK svake osobe, a doprinose i hiljadama različitih genoma, objašnjava Tenzi. „Ova ogromna kolonija je poznata i pod imenom mikrobiom.“ Tenzi navodi i nekoliko važnih informacija koje bi trebalo znati:
 

Ukoliko ovi toksini probiju intertestinalni zid i uđu u krvotok, zapaljenski markeri se aktiviraju i ne mogu se neutralisati sve dok se toksini ne izbace iz krvotoka. Čopra i Tenzi su sastavili listu saveta kojih se treba pridržavati (šta je to što treba da dodate svojoj ishrani), ali i onoga što treba da izbegavate, odnosno, onoga šta treba da izbacite iz svoje ishrane. „Često kažemo ljudima da je dovoljno da odluče da promene samo jednu stvar na početku. Tek kada ustanove da tu jednu stvar mogu da održe i ispoštuju, trebalo bi da pređu na sledeću“, navodi Tenzi.

Uvesti:
 

Izbaciti
 

Takođe nas savetuju da ne konzumiramo alkohol ili da upotrebu svedemo na jedno piće dnevno. Postoje medicinski dokazi da konzumiranje jednog pića dnevno može imati antiupalno dejstvo, dok upotreba veće količine alkohola definitvno utiče na upalne procese.

Autori navode da ishranu koja u sebi sadrži prirodnu, organsku, neprerađenu hranu treba održavati tokom celog života kako bismo rizike od nastajanja upala držali na minimumu. Veliki broj nutricionističkih istraživanja otkrio je i tačno određene vrste hrane koja ima antiupalno dejstvo.

Hrana koja smanjuje upalne procese:
 

Medicinska škola Harvarda je u svojim publikacijama na interentu dodala na ovaj spisak još neke namirnice:
 

Tenzi navodi da nauka i dalje ne može sa sigurnošću da tvrdi da sva ova hrana ima antiupalno dejstvo, kao i kakav efekat ima, ako ima, na mikrobiome. „Ipak, borba protiv hroničnih zapaljenja nije uzgredna ili samo jedna u nizu na dugoj listi promena koje treba uspostaviti radi zdravijeg načina života. Ona bi mogla biti ključ, pored smanjenja stresa, kako biste uživali u blagostanju decenijama i imali zdravu starost. Postoji mnogo razloga zbog kojih bi trebalo da krenete ovim putem, a ne postoji nijedan zašto to ne bi trebalo da uradite“, izjavio je on.

Izvor: forbes.com
Prevod: Nataša Đuričić

Foto Dipak Čopra: By lifescript - flickr.com /CC BY 2.0 / Wikimedia commons
Foto Rudolf E. Tenzi: Neurogenie - Own work / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia commons