VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Čitanje fikcije ne znači da ste usamljeni (ali bi zato čitanje nefikcije to moglo značiti)
28.09.2018.
Ako puno čitate, drugi bi mogli nagovestiti ili vam čak reći direktno da vas to čini društveno neprilagođenim ili usamljenim.
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Podelite na društvenim mrežama:
Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
15.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
Neispričana priča o Nikoli Jokiću: Promocija knjige „Zašto tako ozbiljno?“ Majka Singera 21. januara
15.01.2025.
Promocija biografije šampiona NBA Nikole Jokića pod naslovom „Zašto tako ozbiljno?“ Majka Singera biće održana u utorak 21. januara u 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Po...
više
Život je lep onima koji se usude na promenu: „Komi ne ume da komunicira 11“ u prodaji od 16. januara
15.01.2025.
Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmeno...
više
Dženi Kolgan: Pisanje me zabavlja
15.01.2025.
Pred kakvim se izborom glavna junakinja njenog najnovijeg romana „Letnje nebo“ našla, na kojem udaljenom ostrvu bi volela da živi, koje životinje joj ulepšavaju život i kakvi su joj planovi za objavlj...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.