Čitajte pisca kao knjigu: Lejla Lalami

Iz serije intervjua Njujork Tajmsa sa velikim piscima današnjice za danas smo izdvojili intervju sa marokansko-američkom književnicom Lejlom Lalami čiji je roman „Mavrov izveštaj“ objavila Laguna.  
 
Koje knjige Vam se nalaze na stočiću kraj kreveta?

„Milkman“ Ane Burns, inteligentan i temeljan roman o devojci koja je prinuđena da bude u vezi sa moćnim čovekom. Pisan je u obliku toka svesti i to ga čini i bogatim i crnohumornim. Pored ovog romana, tu su i knjige iz oblasti publicistike poput: „Freedom in the Family: A Mother-Daughter Memoir of the Fight for Civil Rights“ Tananariv Dju i Patriše Stivens Dju, „Birthright Citizens: A History of Race and Rights in Antebellum America“ Marte S. Džouns, „Gunfighter Nation: The Myth of the Frontier in Twentieth-Century America“ Ričarda Slotkina i „The Paranoid Style in American Politics“ Ričarda Hofstadtera. Pre dvadeset godina sam postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država, ali nikada nisam prestala da učim o istoriji zemlje koju nazivam novim domom. Na istoriju gledam kao na dijalog sa sadašnjošću tako da uvek kada me aktuelni događaji zbunjuju – što je u poslednje vreme sve češće – okrećem se prošlosti.

Koja je poslednja sjajna knjiga koju ste pročitali?

Mening Marblova „Malcolm X: A Life of Reinvention“, izuzetno dobro napisana i pažljivo istražena biografija o ikoni pokreta za građanska prava. U njoj se nalaze manje poznati detalji o Malkolmovom detinjstvu u Nebraski, sunovratu porodice nakon očeve smrti i psihičkom slomu majke. Nemam dovoljno dobrih reči kojima bih preporučila ovo remek-delo.

Da li ste u skorije vreme po prvi put pročitali neki klasik?

„Their Eyes Were Watching God“ je knjiga koju sam pročitala pre pet godina i oduševila se pisanjem Zore Nil Harston. Očarala me je svojom sposobnošću da opiše detalje i zađe u dubinu. Nakon toga sam poželela da pročitam više njenih dela i saznam više o njoj pa sam potražila eseje i biografije u kojima sam otkrila da je bila izrazito nezavisan mislilac.

Šta čitate kada radite na knjizi? A šta izbegavate dok pišete?

Čitam sve što bi moglo biti važno – da li zbog samog sadržaja ili zbog stila. Kada sam radila na „Mavrovom izveštaju“, zasnovanom na istinitoj priči o prvom Afrikancu koji je istraživao Ameriku, čitala sam mnogo istorijskih romana, naučnih radova o šesnaestovekovnom Maroku, epska dela o španskom istraživanju obe Amerike i proučavala plemena starosedelaca Floride i američkog jugozapada.
Za novu knjigu, „The Other Americans“ koja govori o uticaju na porodicu koju ima smrt marokanskog imigranta, vratila sam se starim omiljenim delima poput „Dok ležah na samrti“ Vilijama Foknera i „Paradise“ Toni Morison. Takođe sam čitala i razne romane o američkom zapadu, trilere i ratne priče, kao i romane o identitetu i pripadanju (poput „Simpatizera“ Vijeta Tana Nuena). Koliko sreće imam da mi u posao spada čitanje ovih predivnih knjiga! Bože, volim ono što radim.

Koja je najzanimljivija stvar koju ste u poslednje vreme naučili iz knjige?

Iz romana „Happiness“ Aminate Forne naučila sam da su se lisice umnogome prilagodile životu u urbanim naseljima. Na primer, u Londonu preživljavaju kopajući po smeću ili loveći plen po parkovima i dvorištima što ponekad prouzrokuje paniku u društvu. A iz priče „Everything the Mouth Eats“ Džamela Brinklija, koja se nalazi u zbirci „A Lucky Man“, naučila sam da brazilska kapuera nije nešto što se radi poput borilačkih veština već se izvodi – telo, duh i muzika su međusobno povezani.

Šta može da Vas pogodi u delima književnosti?

Glasovi koji govore istinu čine da se srodim sa likovima koji su potpuno drugačiji od mene. A što sam starija, primećujem da me pogađaju prikazi prijateljstva i dobrote koje je mnogo teže ubedljivo opisati na stranicama od oholosti ili izdaje.
Kako volite da čitate – papir ili elektronika? Jedna knjiga ili više odjednom? Ujutru ili uveče?

Isključivo papir. Knjige mi pružaju intimnost koju elektronski čitači ne mogu da stvore. Volim da osetim roman u rukama, miris stranica, činjenicu da mogu da podvučem predivnu rečenicu ili obeležim neobičan detalj. Na toliko načina me knjige vezuju za stvari i prošla vremena, a umem i da bacim knjigu na drugi kraj sobe kada me iznervira ili razbesni. Pre neki dan sam otvorila jedan roman i iz njega je ispao obeleživač koji mi je kćerka napravila kada je imala četiri godine. Nijedan elektronski čitač to ne može da uradi.

Kako organizujete knjige?

Po abecedi, kao manijak. Neprestano ih pomeram na policama kako bih napravila mesto za nove romane. Publicistika je podeljena grubo po kategorijama – memoari, kritike, istorija, sadašnji događaji i istraživanje za moj posao. O stripovima brine moj suprug. Poezija je u kancelariji kako bih mogla da je čitam kad god mi je potrebna inspiracija.

Najbolja knjiga koju ste dobili na poklon?

Prvo izdanje „Les Malheurs de Sophie“ koju mi je suprug poklonio za rođendan pre mnogo godina. Kao dete čitala sam sve što se moglo pronaći u biblioteci – od serijala „Pet prijatelja“ do mog omiljenog o deci koja su uvek upadala u probleme koji je napisala Grofica od a među kojima su „Diloy le Chemineau“, „Les Petites Filles Modèles“ i „Les Malheurs de Sophie“.

Kakav ste čitalac bili kao dete? Koje ste knjige i pisce najviše voleli?

Bila sam halapljiva. Moji roditelji nisu išli na fakultet, ali su mnogo čitali, vodili su nas redovno u biblioteke i knjižare. Odrasla sam u kući punoj knjiga. Takođe, u to vreme je u Maroku postojao samo jedan televizijski kanal koji je bio u vlasništvu države, tako da nam nije odvaraćao pažnju sa čitanja. Prva ljubav su mi bili stripovi (Tin Tin, Asteriks, Bul i Bil). Zatim sam prešla na avanture, trilere, ljubavne i istorijske romane. Tek u tinejdžerskim danima sam počela da čitam savremenu književnost autora poput Lejle Abuzed, Tahara Ben Želuna, Nagiba Mahfuza i drugih.

Ko Vam je omiljeni junak ili junakinja iz književnosti?

Don Kihot jer je život prekratak da bismo slušali razum; ponekad morate napasti vetrenjače.

Organizujete književnu večeru. Koja tri pisca, živa ili mrtva, biste pozvali?

Toni Kejd Bambaru, Edvarda Seda i Džejmsa Boldvina, pisce sa kojima bih mogla satima da razgovaram o književnosti, kritici i društvenim promenama.

Kako odlučujete šta ćete sledeće čitati?

Kada čitam iz zadovoljstva, biram knjigu na osnovu preporuke prijatelja ili zbog zanimjivog prikaza koji sam pročitala ili ako je neko spomenuo na društvenim mrežama. A kada je reč o mom poslu, uglavnom verujem savetima mog urednika Erola Mekdonalda koji je neverovatno načitan i uvek ima sjajne predloge za mene.

Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:

Džejn Grin
Harlan Koben
Amos Oz
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet

Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković