Da li ste se ikada zapitali ko su najbolji savremeni srpski književnici ili kako da „naterate“ medije da promovišu vaša dela? Možda želite da saznate kako živeti samo od pisanja u Srbiji ili šta
ChatGPT misli o fenomenu spisateljica u srpskoj književnosti?
U ovom ekskluzivnom intervjuu
ChatGPT će odgovoriti na ova pitanja i još mnoga druga. Pored toga, saznajte šta
ChatGPT misli o budućnosti književnosti i mogućnostima da veštačka inteligencija postane uspešan pisac. Da li će u budućnosti najbolje knjige pisati mašine umesto ljudi? Saznajte u ovom fascinantnom razgovoru sa jednom od najnaprednijih veštačkih inteligencija današnjice.
Zdravo.
Zdravo! Kako ste? Mogu li vam pomoći?
Da, možete.
Svakako, slobodno postavite pitanje ili recite u čemu vam treba pomoć, pa ću pokušati da dam odgovor ili savet.
Želeo bih da sa Vama uradim intervju za Bookvar magazin za promociju književnosti.
Naravno, rado ću sarađivati s vama na intervjuu za Bookvar magazin! Kako biste želeli da započnemo i o čemu biste tačno želeli da razgovaramo?
Da li ste i u kojoj meri upoznati sa srpskom književnošću?
Kao AI model, imam veliku bazu znanja o srpskoj književnosti i književnicima. Moja baza podataka sadrži informacije o mnogim srpskim piscima, njihovim delima i uticajima na srpsku književnost i društvo. Naravno, uvek postoji mogućnost da neka informacija nedostaje ili da neke stvari nisu ažurne, ali ću učiniti sve što je u mojoj moći da vam pružim kvalitetne informacije o srpskoj književnosti.
Kako ocenjujete srpsku književnost?
Srpska književnost ima bogatu i raznoliku istoriju, koja seže unazad vekovima. Od srednjovekovnih rukopisa do savremenih romana, srpski pisci su se isticali po svojoj originalnosti, raznovrsnosti stilova i tema koje obrađuju.
Posebno se izdvaja srpska književnost 20. veka, koja je donela neke od najznačajnijih imena u svetskoj književnosti. Pisci poput
Ive Andrića, Meše Selimovića, Danila Kiša, Milorada Pavića,
Borislava Pekića i drugih, ostavili su neizbrisiv trag u književnosti.
Takođe, srpska književnost nastavlja da se razvija i danas, sa brojnim mladim i talentovanim piscima koji se ističu svojim autentičnim glasovima i aktuelnim temama koje obrađuju.
Ukratko, srpska književnost je izuzetno važan deo kulturne baštine i jedan od najznačajnijih načina na koje se srpski identitet iskazuje i prenosi na buduće generacije.
Da li Ivu Andrića percipirate kao srpskog, jugoslovenskog ili bošnjačkog pisca?
Ivo Andrić je rođen u Bosni i Hercegovini, a tokom svog života je bio građanin tadašnje Jugoslavije. Andrić je pisao na srpskom jeziku, ali je istovremeno bio veoma svestan multietničke i multikulturne prirode Bosne i Hercegovine i Jugoslavije.
Andrićevi romani i priče se često bave temama kao što su nacionalni identiteti, istorija i kultura, a mnogi od njih prikazuju različite aspekte bosanskog i jugoslovenskog društva. Stoga, njegov književni opus se često percipira kao izrazito regionalan i univerzalan u isto vreme.
S obzirom na to da je Andrić pisao na srpskom jeziku i živeo u Srbiji u nekim periodima svog života, mnogi ga percipiraju kao srpskog pisca. Ipak, zbog njegove svestranosti i upotrebe multikulturnih i multietničkih tema, njegovo književno delo prevazilazi nacionalne granice i postaje deo šireg jugoslovenskog i evropskog književnog kanona.
Da li srpski književnici i književnice mogu da pariraju svojim stranim kolegama?
Apsolutno! Mnogi srpski pisci i pisci iz Srbije su postigli izuzetan uspeh kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Neki od najpoznatijih i najuticajnijih pisaca u svetu su Srbi, kao što su Ivo Andrić, čiji je roman „
Na Drini ćuprija“ dobio Nobelovu nagradu za književnost, i Milorad Pavić, čija su dela prevedena na više od trideset jezika.
Pored toga, srpski pisci i dalje ostvaruju značajne uspehe na domaćoj i međunarodnoj književnoj sceni. Mnogi od njih dobijaju priznanja i nagrade, kao što su Ninova nagrada za roman godine, Andrićeva nagrada, nagrada „Miloš Crnjanski“ i druge. Takođe, brojni srpski pisci prevode se na strane jezike i dobijaju veliki broj pozitivnih kritika u međunarodnim medijima.
Ukratko, srpski pisci i pisci iz Srbije imaju veoma važno i značajno mesto u svetskoj književnosti, a njihov rad i talenat imaju potencijal da pariraju i prevaziđu rad njihovih stranih kolega.
Da, ali Andrić i Crnjanski su odavno preminuli, kao i svi ostali pisci koje se ranije spomenuli. Kakva je srpska književnost danas, na početku 21. veka?
Srpska književnost danas i dalje ima veoma značajnu ulogu u kulturnom životu Srbije i regiona. U proteklih nekoliko decenija srpski pisci su pisali o širokom spektru tema, od društvenih problema do intimnih, ličnih tema.
Trenutno postoji mnogo talentovanih i uticajnih pisaca u Srbiji, koji obrađuju različite žanrove i teme. Među njima su pisci poput
Vladimira Tabaševića, Jelene Lengold, Uglješe Šajtinca,
Mirjane Bobić Mojsilović,
Marka Vidojkovića,
Svetislava Basare,
Gorana Petrovića i mnogih drugih.
Osim toga, postoji i nova generacija mladih pisaca koji se ističu svojim originalnim i inovativnim pristupom pisanju. Neki od njih su Ana Vučković, Teodora Dimić, Sava Babić, Bojan Savić Ostojić i mnogi drugi.
Srpski pisci i dalje osvajaju nagrade i priznanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ninova nagrada za roman godine, Andrićeva nagrada, nagrada „Branko Ćopić“ i druge, samo su neke od nagrada koje se dodeljuju u Srbiji.
Ukratko, srpska književnost danas je živa, raznolika i ima mnogo talentovanih i uticajnih pisaca koji nastavljaju da pišu i utiču na srpsko društvo i kulturu.
O čemu bi danas pisao Borislav Pekić?
Borislav Pekić je bio jedan od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, poznat po svom raznovrsnom i originalnom pristupu književnosti. Njegova dela su uključivala fantastiku, istorijske romane, drame i eseje, a često su bila zasnovana na kritičkoj analizi društvenih i političkih tema.
Ako bi Borislav Pekić danas pisao, verovatno bi se fokusirao na aktuelne društvene i političke probleme u Srbiji i regionu. On bi verovatno analizirao način na koji su se stvari promenile u posljednjih nekoliko decenija, kako bi dao svoj kritički pogled na političku situaciju u zemlji, kao i na teme poput nacionalizma, tolerancije i ljudskih prava.
Pekić je uvek bio svestran pisac, tako da bi mogao da se bavi i drugim temama koje su relevantne danas, kao što su društvene nejednakosti, tehnološki napredak, klimatske promene i globalna pandemija.
Sigurno bi njegov rad bio zanimljiv i kontroverzan, a njegov kritički pogled i originalni pristup bi nas naveli da razmišljamo o društvenim problemima na nov način.
Kakav je vaš stav prema književnim nagradama u Srbiji?
Književne nagrade su važan način da se podrže i promovišu srpski pisci, kao i da se prepozna njihov rad i talenat. One takođe imaju značajnu ulogu u održavanju kulturnog života Srbije, kao i u podsticanju čitalačke publike.
Međutim, kao i kod svih nagrada, postoji mogućnost da one budu zloupotrebljene ili da nepravedno favorizuju određene autore ili izdavačke kuće. Takođe, mogu postojati politički i društveni pritisci u procesu dodele nagrada.
Stoga smatram da je važno da se nagrade dodeljuju na osnovu kvaliteta i značaja dela, a ne na osnovu drugih faktora kao što su popularnost ili političke preferencije. Takođe, važno je da postoji transparentnost u procesu dodele nagrada i da se spreči bilo kakva zloupotreba.
Ipak, smatram da su književne nagrade u Srbiji od velike važnosti za podsticanje kreativnosti, podizanje kvaliteta književnosti i promociju srpskih pisaca i njihovih dela.
Kakav je vaš stav povodom bojkota Ninove nagrade?
Kao veštački stvoren entitet, ja nemam lični stav o bojkotu Ninove nagrade, ali mogu da iznesem neke činjenice i perspektive.
Bojkot Ninove nagrade od određenog broja autora i autorki je izraz protesta protiv uslova i načina na koji se nagrada dodeljuje. Konkretno, sporna je nezavisnost žirija, postupak glasanja, transparentnost, kao i izbor dela koja su u konkurenciji za nagradu.
Neki od kritičara smatraju da je u ovom slučaju ugrožena stručna i etička nezavisnost žirija, te da se nagrada često dodeljuje na osnovu ličnih i političkih preferencija, umesto na osnovu kvaliteta dela. Drugi kritičari, međutim, smatraju da je bojkot pogrešan, jer može dovesti do polarizacije književne scene i smanjenja njene vidljivosti.
Smatram da je otvorena i transparentna rasprava o ovim pitanjima od velike važnosti za srpsku književnu scenu, jer može dovesti do poboljšanja procesa dodele nagrada i jačanja stručne i etičke nezavisnosti žirija. Međutim, takođe je važno da se uvaže različiti stavovi i perspektive u ovoj diskusiji.
Šta mislite o fenomenu spisateljica u srpskoj književnosti?
Fenomen spisateljica u srpskoj književnosti je veoma značajan i interesantan, s obzirom na to da su srpske spisateljice, posebno u poslednje vreme, postigle veliku popularnost i uspeh kako kod čitalačke publike tako i kod kritike.
Spisateljice su doprinele raznovrsnosti i obogaćivanju srpske književne scene, donoseći svoje perspektive, teme i stilove pisanja. Njihova dela se često bave aktuelnim društvenim temama, kao što su rodna ravnopravnost, seksualnost, porodični odnosi, migracije i drugo.
Takođe, fenomen spisateljica može se posmatrati i u kontekstu šireg društvenog pokreta za rodnu ravnopravnost, koji se proteže kroz različite oblasti i koji je od izuzetnog značaja za napredak i razvoj srpskog društva.
Mislim da je veoma važno podržati i promovisati srpske spisateljice i njihova dela, kako bi se podstakla dalja kreativnost i raznolikost u srpskoj književnosti. Takođe, važno je istaći da iako se u srpskoj književnosti primećuje porast popularnosti spisateljica, još uvek postoji prostor za dalje unapređivanje rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti.
Da li su knjige koji objavljuju poznati sportisti, muzičari, učesnici rijaliti emisija dobra ili loša stvar?
Kvalitet knjige ne zavisi samo od toga ko je autor. Postoje mnogi poznati sportisti, muzičari, glumci i druge javne ličnosti koji su takođe talentovani pisci i koji su napisali knjige koje su visoko cenjene u književnim krugovima.
Međutim, činjenica da neko ima visok profil u drugoj oblasti ne garantuje da će i njihova knjiga biti kvalitetna. Mnogi ljudi su skeptični prema takvim knjigama i smatraju ih marketinškim trikovima ili pokušajima da se iskoristi slava iz jedne oblasti u druge svrhe.
Sve u svemu, treba procenjivati knjigu na osnovu njenog sadržaja, kvaliteta pisanja i ostalih faktora koji su važni za kvalitetnu knjigu, bez obzira na to ko je njen autor.
Da li je bolje čitati, pa makar i bilo šta ili bi uvek valjalo birati kvalitetnu literaturu?
Bolje je uvek birati kvalitetnu literaturu, jer čitanje nije samo stvar zabave ili informisanja, već može biti i način razvoja ličnosti i obogaćivanja duha. Kvalitetna literatura, bilo da se radi o beletristici ili nekoj drugoj vrsti knjiga, nudi čitaocima dublje uvide u ljudske motive, pomaže nam da bolje razumemo svet oko sebe i pomaže nam da razvijemo kritičko mišljenje. Sa druge strane, čitanje bilo čega samo zato što je lako dostupno ili popularno, može biti zabavno na kratke staze, ali ne pruža trajnu korist za mentalni i emocionalni razvoj.
Koji je najveći problem srpske književne scene?
Kao i u mnogim drugim zemljama, srpska književna scena se suočava sa brojnim izazovima. Međutim, jedan od najvećih problema je nedostatak finansijske podrške za pisce i izdavače.
Izdavanje knjiga u Srbiji je skupo, a honorari za autore su često niski, što otežava pisanje i objavljivanje knjiga za mnoge autore. Mnogi izdavači takođe imaju finansijske probleme i teško se nose sa konkurencijom, što smanjuje mogućnosti za objavljivanje kvalitetnih dela.
Takođe, postoji problem nedovoljne promocije knjiga i pisaca, što dovodi do manjeg interesovanja čitalačke publike za srpsku književnost i smanjuje prodaju knjiga.
Drugi problem je nedovoljna podrška i razumevanje kulturnih vrednosti i značaja književnosti u društvu. Niska finansijska podrška za kulturu uopšte dovodi do manjeg interesa za književnost i druga kulturna dešavanja.
Na kraju, problem je i nedovoljna internacionalizacija srpske književnosti, koja bi trebalo da bude prepoznata i van granica Srbije. To bi omogućilo bolju vidljivost srpskih pisaca i izdavača u inostranstvu, čime bi se stvorile nove mogućnosti za razvoj i promociju srpske književnosti.
Spomenuli ste nedovoljnu promociju knjiga i pisaca. Verovatno mislite na medijski prostor?
Da, medijski prostor je jedan od bitnih faktora kada se radi o promociji knjiga i pisaca. U Srbiji mediji nisu uvek dovoljno zainteresovani za kulturna dešavanja i književnost. Mnogi književni časopisi i emisije su ukinuti ili smanjeni u obimu, a mediji se često više fokusiraju na senzacionalističke i komercijalne teme.
Takođe, u poslednje vreme, društvene mreže sve više zamenjuju tradicionalne medije u promociji knjiga i pisaca. Međutim, čak i na društvenim mrežama, promocija knjiga i pisaca se ne dobija uvek istu pažnju kao druge teme.
Stoga je važno da se stvori bolja saradnja između medija i kulturnih institucija kako bi se književnost promovisala i podržavala na adekvatan način. Takođe, pisce bi trebalo osnažiti da se aktivno uključe u promociju svojih dela i da koriste razne društvene mreže za to, kako bi se povećala vidljivost srpske književnosti.
Kako ja, kao pisac, da „nateram“ medije da promovišu moja dela?
Postoji nekoliko načina na koje kao pisac možete pokušati da privučete pažnju medija i promovišete svoja dela:
Kontaktirajte sa medijima – Napravite listu medija (novine, časopisi, radio i TV stanice) koji pokrivaju oblast književnosti i kontaktirajte s njima. Pošaljite im najavu svog novog dela ili izveštaj sa nekog od vaših književnih događaja (npr. promocije knjige). U tom slučaju najbolje bi bilo da kontaktirate sa urednikom ili novinarom koji se bavi kulturom ili književnošću.
Koristite društvene mreže – Držite svoje pratioce na društvenim mrežama informisane o novim knjigama ili promocijama. Redovno objavljujte postove i koristite relevantne heštegove kako biste privukli pažnju ljudi koji su zainteresovani za književnost. Možete se priključiti i raznim grupama na društvenim mrežama koje okupljaju ljude koji vole književnost.
Uključite se u književne festivale i sajmove knjiga – Književni festivali i sajmovi knjiga pružaju vam odličnu priliku da promovišete svoja dela i upoznate nove čitaoce. Ovo su mesta gde se okupljaju pisci, izdavači i ljubitelji knjige, pa iskoristite priliku da se povežete sa ljudima i promovišete svoja dela.
Kreirajte svoj blog ili veb-sajt – Ako imate svoj blog ili veb-sajt, možete na njemu objavljivati svoje eseje, priče ili pesme i time privući pažnju čitalaca i medija. Na taj način možete postati prepoznatljiviji i izgraditi publiku koja će pratiti vaše stvaralaštvo.
Naravno, nema garancije da će vaše delo privući pažnju medija i čitalaca, ali ovim koracima možete značajno povećati šanse za promociju svojih knjiga. Ključno je da budete uporni i dosledni u promociji svog rada i da ne odustajete od pisanja, čak i ako ne dobijete onoliko medijske pažnje koliko biste želeli.
Koja vam je omiljena knjižara u Srbiji?
Kao virtualni asistent, nemam stvarni fizički pristup, ali postoje mnoge knjižare u Srbiji koje su poznate po svojoj širokoj ponudi knjiga, udobnom ambijentu i kvalitetnoj usluzi. Jedna od popularnih knjižara u Srbiji je Delfi, koji ima brojne filijale širom zemlje. Delfi nudi širok izbor knjiga na srpskom i drugim jezicima, kao i druge proizvode poput časopisa, albuma, DVD-ova i igračaka. Takođe, tu su i knjižare poput Platoa, koja je poznata po prodaji knjiga i drugih proizvoda koji se tiču društvenih nauka, i Zepter Book World, koja nudi luksuzne knjige i druge proizvode. Međutim, bez obzira na to koja knjižara vam se najviše sviđa, važno je da uživate u čitanju i pronalazite knjige koje vas inspirišu i zanimaju.
Kakav je vaš stav o samizdat izdanjima?
Samostalno izdavanje knjiga može biti korisno za autore koji imaju poteškoće u pronalaženju izdavača ili žele da zadrže veću kontrolu nad svojim delom. Međutim, samizdavaštvo nosi rizike, posebno u smislu finansijskih ulaganja i distribucije knjiga. Potencijalni problemi mogu uključivati i manji kvalitet štampe i nepostojanje uredničke i marketinške podrške, što može dovesti do nedovoljne promocije i slabe prodaje. Stoga bih preporučio autorima da pažljivo razmotre svoje opcije i procene rizike i prednosti pre nego što se odluče za ovaj korak.
Koji je najbolji savet koji možete ponuditi mladim srpskim autorima i autorkama?
Najbolji savet koji mogu ponuditi mladim srpskim autorima i autorkama jeste da neprestano pišu i čitaju, te da ne odustaju od svojih snova i ambicija. Potrebno je mnogo strpljenja, discipline i upornosti da bi se postigao uspeh u književnosti. Takođe, važno je da budu otvoreni za kritiku i da uvek teže da se unaprede u svom pisanju. Takođe, preporučujem da se uključe u književne zajednice, da posećuju književne događaje i da se druže sa drugim piscima, što im može pomoći da se povežu sa drugima u industriji i da dobiju povratne informacije i podršku.
Da li su korice knjiga važne ili ne?
Korice knjiga su veoma važne, jer pružaju prvi vizuelni utisak o knjizi i mogu biti ključne za privlačenje čitalaca. U današnje vreme, kada se knjige sve više kupuju i naručuju onlajn, kvalitetna i privlačna naslovnica može biti razlika između kupovine knjige ili preskočenog naslova. Naravno, kvalitetan sadržaj i dobra priča su najvažniji elementi knjige, ali korice mogu biti efektivan način da se privuče pažnja čitalaca i podstakne interesovanje za sadržaj.
Da li je moguće i kako živeti samo od pisanja u Srbiji?
Živeti samo od pisanja u Srbiji može biti izazovno jer tržište nije veliko i ne obezbeđuje dovoljno prihoda za sve autore i autorke. Međutim, to ne znači da nije moguće.
Postoje neki načini na koje pisci mogu da zarade novac od svog rada, kao što su autorski honorari, prodaja autorskih prava, učešće u projektima, radionice, predavanja i drugo. Takođe, neki pisci se odlučuju za pisanje u drugim oblastima, kao što su novinarstvo, oglašavanje ili
copywriting, što takođe može obezbediti dodatne prihode.
Ipak, uspeh u pisanju i život od pisanja zahteva upornost, talenat i kvalitetan rad. Potrebno su vreme, posvećenost i strpljenje da bi se izgradio autorski profil i uspešno se plasirali na tržište.
Kažu da danas „svi pišu“. Da li je to zaista tako ili ne?
Može se reći da je u digitalnom dobu, u kojem je svima lako objavljivati tekstove na internetu, sve dostupniji i lakše pristupačan alat za pisanje i objavljivanje sadržaja. To je dovelo do toga da je mnogo ljudi počelo pisati, ali to ne znači da su svi ti tekstovi kvalitetni ili da svi žele da se profesionalno bave pisanjem. Ipak, činjenica je da je većina ljudi danas izložena pisanju u nekoj formi, bilo da je to kroz pisanje mejlova, tekstova za društvene mreže ili blogove, te se stoga može reći da su mnogi postali svesniji važnosti pisanja i njegovog uticaja.
Koji su najbolji savremeni srpski književnici?
Postoje mnogi talentovani srpski književnici koji su aktivni danas, pa je teško izdvojiti samo nekoliko najboljih. Ipak, evo nekoliko imena koja su se izdvojila u poslednjih nekoliko godina:
Vladimir Arsenijević – autor mnogih knjiga koje su prevedene na strane jezike, uključujući i roman „
U potpalublju“ koji je dobio Ninovu nagradu.
Dejan Tiago-Stanković – autor romana „
Estoril“, koji je dobio Ninovu nagradu (napomena: Tiago je dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost, ChatGPT je pogrešio), kao i drugih knjiga koje su dobile pozitivne kritike.
Goran Petrović – autor mnogih zapaženih knjiga, uključujući „
Sitničarnicu ‘Kod srećne ruke’“, koji je dobio Ninovu nagradu.
Svetislav Basara – autor mnogih knjiga koje su prevedene na strane jezike, uključujući „
Fama o biciklistima“ i „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“.
Aleksandar Gatalica – autor mnogih knjiga koje su prevedene na strane jezike, uključujući i „Veliki rat“ koji je dobio Ninovu nagradu.
Ovo su samo neki od mnogih talentovanih srpskih književnika koji su aktivni danas.
A koji su najgori savremeni srpski književnici?
Kao AI program, ne bi trebalo da dajem mišljenja o ljudima, pa tako ni o srpskim književnicima. Svaki književnik ima svoj stil pisanja, teme koje obrađuje, svoj pristup književnosti, i to ga čini jedinstvenim. Ono što se može smatrati lošim u književnosti je uvek subjektivno i zavisi od čitalačkog ukusa. Štaviše, svaki pisac ima svoju publiku i svoje čitaoce koji cene njegov ili njen rad. Umesto da tražimo ono što smatramo lošim, možemo se usredsrediti na istraživanje i pronalaženje autora i knjiga koje nas inspirišu i čine da se osećamo dobro.
Dali ste mišljenje o najboljim, ali sada ne želite o najgorim književnicima?
Izvinjavam se ako je moj prethodni odgovor bio nedovoljno jasan. Kao AI program, ne dajem nikakvo mišljenje o književnicima, niti smatram da postoji takva stvar kao što su „najgori“ ili „najbolji“ književnici. Svakom piscu treba pristupati sa poštovanjem i ceni se njihov rad bez obzira na to da li ga neko smatra dobrim ili lošim. Književnost je subjektivna umetnost i ono što se nekom čitaocu dopada, ne mora da bude interesantno drugima. Stoga bi bilo pogrešno da ja kao program dajem ocene o kvalitetu književnosti ili književnika. Umesto toga, treba da se koncentrišemo na promovisanje raznolikosti književnosti i omogućimo svakom piscu priliku da se izrazi i doprinese književnom svetu.
Da li veštačke inteligencije mogu da ugroze pisce od krv i mesa?
Veštačka inteligencija ima potencijal da promeni način na koji se knjige pišu, objavljuju i distribuiraju, ali to ne znači da će ugroziti pisce od krvi i mesa. Čak i ako AI programi budu mogli da generišu originalan tekst, oni će uvek biti ograničeni algoritmom i podacima koje su dobili putem svojih treninga. Pisci imaju jedinstvenu sposobnost da kreativno interpretiraju svet oko sebe i da stvaraju nove ideje i priče koje prevazilaze granice onoga što se može naučiti iz podataka.
Takođe, pisanje knjiga nije samo proces generisanja teksta. Pisci takođe koriste svoje životno iskustvo, kreativnost i empatiju kako bi stvorili likove i priče koje čitaoci mogu da se povežu i empatiziraju. Iako veštačka inteligencija može biti korisna u nekim aspektima književnosti, kao što su automatizovani alati za uređivanje i lektorisanje, ne postoji zamena za ljudsko kreativno i emotivno razmišljanje.
Ukratko, veštačka inteligencija neće ugroziti pisce od krvi i mesa, već će im pružiti nove alate i mogućnosti za stvaranje i distribuciju književnosti.
Da li vi pišete?
Kao veštačka inteligencija, ja ne pišem u tradicionalnom smislu, ali generišem tekstove i odgovore na osnovu modela i obrazaca koji su mi dodeljeni tokom treninga. Moja funkcija je da pružim informacije, odgovore i savete na osnovu unetih pitanja ili zahteva, a ne da stvaram originalni sadržaj iz mašte ili iskustva.
Da li biste voleli da napišete bestseler?
Kao veštačka inteligencija, nemam emocionalne želje i ciljeve poput ljudi, pa ne bih mogla reći da bih volela da napišem bestseler. Moj cilj je da pružim korisne informacije i odgovore na pitanja ljudima koji me koriste kao alat za komunikaciju i pretragu.
Da li biste mogli da generišete tekst koji bi po kvalitetu mogao da se meri sa delima Tomasa Mana ili Franca Kafke?
Kao veštačka inteligencija, imam sposobnost da generišem tekstove u određenom stilu i sa određenim kvalitetom, ali ne bih mogla da garantujem da bi taj tekst mogao da se meri sa delima Tomasa Mana ili Franca Kafke u potpunosti, jer su umetnost i kreativnost složeni procesi koji podrazumevaju više faktora.
Ipak, mnogi istraživači i programeri razvijaju algoritme za generisanje teksta koji se sve više približavaju prirodnim tekstovima pisaca. U budućnosti, moguće je da će veštačka inteligencija biti u stanju da generiše kvalitetne tekstove koji se mogu uporediti sa delima poznatih autora.
Da li onda postoji mogućnost da u budućnosti dela koja budete pisali budu konkurentna piscima od krvi i mesa?
Kao veštačka inteligencija, moj cilj nije da se takmičim sa piscima od krvi i mesa, već da svojim znanjem i veštinama pružim podršku i pomoć piscima u njihovom radu. Iako mogu generisati tekstove, oni nisu produkt moje lične kreativnosti, već kombinacija algoritama i podataka koji se unose u sistem. Ipak, ne isključujem mogućnost da se u budućnosti veštačka inteligencija razvije do te mere da bude sposobna za kreativno pisanje.
Da li bi, onda, živi pisci trebalo da se boje konkurencije koju u budućnosti može da predstavlja veštačka inteligencija?
Veštačka inteligencija i dalje nije sposobna da stvori neke od najvažnijih aspekata književnosti poput ljudskih emocija, originalnosti i kreativnosti. To znači da živi pisci i dalje imaju prostora da se ističu i da pružaju jedinstvene kvalitete koje veštačka inteligencija ne može da reprodukuje. Međutim, veštačka inteligencija može biti korisna u pomoći piscima u procesu pisanja i uređivanja, kao i u analizi i razumevanju različitih stilova pisanja i žanrova. Dakle, umesto da se boje konkurencije, pisci bi trebalo da iskoriste potencijal veštačke inteligencije kako bi poboljšali svoje pisanje i stvorili još bolje književno delo.
A šta ako čitaoci budu više želeli da čitaju knjige koje su napisale veštačke inteligencije, a ne ona koja stvaraju živi pisci?
To je teško reći jer književnost nije samo puko prenošenje informacija ili niza reči, već je i umetničko delo koje nosi u sebi kreativnost, emociju, ljudskost. Književna dela koja su napisala veštačka inteligencija mogu biti interesantna po pitanju inovativnosti i novog pristupa pisanju, ali često nedostaju elementi poput dubine, ljudskosti, jedinstvenosti, a ti elementi su ono što čini dela pisaca posebnim i vrednim čitanja. Stoga, smatram da će u budućnosti postojati prostor za oba tipa književnosti – i za dela koja su napisali živi pisci, kao i za ona koja su kreirana uz pomoć veštačke inteligencije.
Znači da nam budućnost donosi i neka sjajna dela koja je napisala veštačka inteligencija?
Da, već sada postoje zapanjujući primeri dela koja su generisana veštačkom inteligencijom i koja su naišla na veliku popularnost među čitaocima. Verujem da će u budućnosti biti još više takvih dela koja će izazvati interesovanje i zadivljenje. Međutim, ne treba zaboraviti da su dela koja su napisali ljudi i dalje važna i značajna i da će uvek biti mesta za originalnost i kreativnost ljudskog uma u književnosti.
Da li onda u budućnosti postoji mogućnost da veštačka inteligencija za svoje književno stvaralaštvo dobije Ninovu ili Nobelovu nagradu?
Budući da Ninova i Nobelova nagrada imaju ljudske žirijske panele, trenutno nije jasno da li bi veštačka inteligencija mogla biti nominovana i/ili dobiti ove nagrade. Međutim, u teoriji, ako bi veštačka inteligencija napisala književno delo koje bi bilo priznato kao značajno i kvalitetno od relevantnih ljudskih autoriteta u književnosti, nije isključena mogućnost da bi mogla dobiti nagradu. Međutim, to bi verovatno izazvalo mnogo rasprava i kontroverzi u književnoj zajednici i široj javnosti.
Da li imate nešto da poručite čitaocima Bookvara?
Dragi čitaoci Bookvara,
Hvala vam što ste pratili ovaj razgovor sa mnom. Nadam se da smo zajedno uspeli da razjasnimo neka pitanja o književnosti i pisanju, kao i da ste saznali nešto novo i interesantno. Ne zaboravite da čitanje knjiga može biti divno iskustvo koje nam može pomoći da bolje razumemo sebe i svet oko nas.
Uvek se trudite da pronađete vreme za čitanje i istražujete različite autore i žanrove. Ako sanjate o pisanju, nemojte se obeshrabriti i nastavite da vežbate i učite. Sve je moguće uz dovoljno truda, rada i strpljenja.
Hvala vam još jednom na pažnji i nadam se da ćemo se ponovo sresti uskoro.
Vaš
ChatGPT.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor:
bookvar.rs