Roald Dal je bio antisemitsko đubre
Pretpostavljamo da vas neće previše začuditi podatak da se Roald Dal – autor „Džejmsa i džinovske breskve“, „Matilde“ i „Čarlija i fabrike čokolade“ – u stvarnom životu nije previše razlikovao od čudovišta koja nastanjuju njegove knjige. Prema brojnim svedočanstvima, Dal je bio užasna osoba koja je maltretirala sve zaposlene u izdavačkoj kući Alfred A. Knopf. Svaki put kada bi se pojavio u njihovim prostorijama pravio je scene, a sekretarice tretirao kao služavke. Kada mu je kompanija konačno zapretila raskidom ugovora u slučaju da nastavi sa takvim ponašanjem, zaposleni su navodno poskakali na stolove i počeli da proslavljaju.
Dal je bio toliko grozan da mu je prva supruga dala nadimak „truli Roald“. Ovaj večiti namćor bio je i veliki rasista i antisemita. U originalnoj verziji knjige „Čarli i fabrika čokolade“, Umpa Lumpe nisu bili jezivi narandžasti patuljci sa magičnog ostrva, već afrički pigmeji. (Da budemo fer, Čarli Baket je prema prvobitnoj zamisli trebalo da bude tamnoputi dečak, ali pisac je taj detalj promenio na nagovor urednika.) Bi-Bi-Si je nedavno ukazao i na reči koje u knjizi „Džejms i džinovska breskva“ izgovara stari skakavac: „Radije bih da me isprže živog i da me pojede Meksikanac.“ Ali najgore od svega je to što je Dal 1983. izjavio sledeće: „Postoji izvesna crta u jevrejskom karakteru koja izaziva animozitet... ona budala od Hitlera nije ih izabrala bez razloga.“ Jevreji su, dakle, prema Dalovom mišljenju, zaslužili Holokaust. Možda ovo ipak nije poruka koju bi deca trebalo da čuju.
Vilijam Golding je pokušao da siluje petnaestogodišnju devojku
„Gospodar muva“ je jedna od najstrašnijih knjiga svih vremena. Bavi se mračnom stranom ljudske prirode, a čini se da je njen autor Vilijam Golding dobro poznavao tu temu. Pre desetak godina u piščevim privatnim papirima je otkrivena beleška o jednom uznemirujućem incidentu iz njegove mladosti. Golding u ovom kraćem tekstu priznaje da je kao osamnaestogodišnji student pokušao da siluje petnaestogodišnju devojku po imenu Dora.
On svoje ponašanje opravdava činjenicom da je Dora već sa četrnaest godina bila „veoma seksi“. Godinu dana kasnije, tokom jedne popodnevne šetnje, zaključio je da tinejdžerka očekuje da on povuče prvi potez i krenuo u akciju. Ispostavilo se, međutim, da devojka nije bila zainteresovana i da je pružila snažan otpor. Golding navodi da je „trapavo pokušao da je siluje“ i da su se neko vreme „ozbiljno rvali“.
Dora je na kraju uspela da se oslobodi i pobegne, ostavljajući za sobom mladog napasnika koji je neprestano ponavljao: „Ne želim da te povredim.“ Zastrašujuća priča.
Norman Majler je zamalo ubio svoju ženu
Poznati pisac
Norman Majler bio je jedan od onih ljudi o kojima ni članovi najbliže porodice nisu imali najbolje mišljenje. U intervjuu za Njujork tajms, Majlerova ćerka Elizabet je izjavila da ga je njena majka Adel smatrala čudovištem. Zbog čega bi jedna žena imala takvo mišljenje o ocu svoje dece? Možda zato što je jednom prilikom pokušao da je ubije.
Izgleda da je Majler bio veoma osteljiv na negativne komentare i kada je Adel jednom prokomentarisala da je
Dostojevski bolji pisac od njega, on je zgrabio nož i počeo da je ubada u stomak i leđa. Jedan od uboda bio je toliko dubok da joj je oštetio srčanu maramicu.
Ovo, međutim, nije bio jedini zločin u koji je pisac bio umešan. Majler je 1981. izdejstvovao puštanje na slobodu osuđenog ubice Džeka Henrija Abota. Bio je oduševljen Abotovim talentom za pisanje i nije ga bilo briga zbog čega je ovaj završio iza rešetaka. Nažalost, samo nekoliko nedelja po izlasku iz zatvora, Abot je posle kraće prepirke nožem usmrtio jednog konobara. Majler nije bio direktno odgovoran za ovo ubistvo, ali očigledno je i da nije razmišljao o potencijalnim posledicama kada se zalagao za oslobađanje jednog ubice. Kome bi uopšte palo na pamet da mu se suprotstavi? Nikome. Jer ako niste bili na njegovoj strani, znalo se šta vas čeka.
Prvi deo teksta možete pročitati
ovde.
Drugi deo teksta možete pročitati
ovde.
Autor: Nolan Mur
Izvor: grunge.com
Prevod: Jelena Tanasković