Čemu nas uči knjiga „Postanak“ Dejvida Kristijana

Da li je „Postanak“ Dejvida Kristijana već duže vreme i na vašem spisku za čitanje? Upoznajte se sa ključnim pragovima razvoja kojim se ovo delo bavi u našem tekstu.

Ljudi su se tokom istorije trudili da shvate svet koji nas okružuje, kao i ulogu čoveka u njemu. Ljudi različite starosne dobi, pripadnici različitih vera i rasa su sa strahopoštovanjem pričali veličanstvene priče o začetku čovečanstva, postanku životinja, Zemlje, zvezda i univerzuma.

Globalizacija i naš savremeni, dinamičan svet zasnovan na znanju ugrozili su verovanje u tradicionalne priče o postanku. Ali zapravo, savremena naučna saznanja su pružila ljudskom rodu najbolja sredstva dosad da objasne odakle smo potekli i kako se svet razvijao.

Ovaj sažetak će vam ispričati najveličanstveniju priču od svih. O tome kako su naš univerzum, zvezde i planete nastali ni iz čega. O tome kako je spoj pravih uslova doveo do nastanka života. O tome kako su prvi živi organizmi koristili Sunčevu energiju da bi se razvijali i kako su milionima godina kasnije ljudi koristili energiju u obrađivanju zemlje i dobijali je iz fosilnih goriva i na taj način omogućili novi napredak.

U knjizi „Postanak“ Dejvida Kristijana naučićete:
 

Kristijan je priča o našem postanku je predstavio kroz niz prekretnica (ukupno 12) – ključnih trenutaka (pragova) kada su se pojavili složeniji organizmi i pojave. Ovi trenuci se događaju u takozvanim Zlatokosinim uslovima – onda kada temperature nije ni preniska, ni previsoka, već baš kako treba. U slučaju većine prekretnica u našoj priči, možemo objasniti koji su to Zlatokosini uslovi bili prisutni i zbog čega je došlo do prekretnice.

Prag br. 1 „Postanka“: Univerzum je nastao nakon Velikog praska pre 13.8 milijardi godina, što je bio prvi u nizu ključnih događaja u našoj istoriji.

Ono što znamo je da je univerzum nastao nakon Velikog praska pre 13.8 milijardi godina. I znamo šta se desilo milijarditi deo sekunde nakon toga.

U toj fazi je univerzum bio manji od atoma. Ljudski mozak teško može da pojmi veličinu atoma, ali možemo reći da bi milion njih moglo stati u tačkicu nad slovom „i“.

Prag br. 2 „Postanka“: Nastanak zvezda pre 12 milijardi godina – kao i način na koji se gase – predstavljali su veliki korak napred za univerzum.

U ovom periodu, univerzum je podsećao na maglu koju su sačinjavale sitne čestice materije. U nekim delovima – zamislite ih kao predele guste oblačnosti – zapremina materije bila je gušća nego na drugim mestima. Tu je gravitacija privlačila atome jedan ka drugom, navodila ih da se sudaraju i ubrzavaju, na taj način podižući temperatura. Tokom vremena, ovi oblaci materije su bivali sve gušći i vreliji.

Ali, nije samo nastajanje zvezda veliki korak za naš univerzum, a samim tim i nas, već je to i način na koji se gase. Nestanak zvezda je obogatio i oplemenio naš univerzum, što je dovelo do stvaranja naše Zemlje na kojoj će biti moguć život.

Prag br. 3 „Postanka“: Zemlja je nastala akumulacijom krhotina pre 4,5 milijardi godina.

Nakon što je nastalo Sunce, zvezda koja je središe našeg Sunčevog sistema, ostala je velika količina krhotina sačinjenih od gasa, prašine i ledenih čestica, dok su laganiji elementi kao hidrogen i helijum odbačene daleko snažnim eksplozijama na Suncu. Zbog toga su najudaljenije planete u Sunčevom sistemu sačinjene primarno od ovih elementata. Ali oblasti bliže Suncu, gde su nastale kamenite planete kao Zemlja, Venera i Mars, obilovale su hemsijskim elementima kao što su kiseonik, aluminijum i gvožđe.

Vremenom su se čestice materije spojile usled sudaranja u orbiti. Nakon toga su nastale veće tvorevine kao meteori, koji su bili dovoljno veliki da sila gravitacije na njima privuče okolne krhotine, što je kasnije dovelo do nastanka planeta.

Tragovi ovog procesa su vidljivi i danas.

Prag br. 4 „Postanka“: Na Zemlji su postojali odgovarajući uslovi za razvoj živog sveta.

Šta je to život? Život čine milijarde molekularnih mehanizama koji rade u zaštićenim mehurima, odnosno ćelijama. Može da koristi izvore energije, da se prilagođava svom okruženju, da se razmnožava i evoluira.

U pravim uslovima, molekuli koji čine život mogu nastati spontano.

A na Zemlji su se našli upravo ti uslovi – prava kombinacija temperature i hemijskih elemenata koji su omogućili nastanak života.

Zemlja je bila pravo mesto za nastanak života. A kakvi su bili prvi organizmi i kako su se razvijali?

Prag br. 5 „Postanka“: Fotosinteza je bila prava eksplozija energije za prvobitne jednoćelijske organizme, što je doprinelo začetku biološke revolucije.

Prvobitni organizmi, poznatiji kao prokariote, bili su jednoćelijski organizmi nastali u hemijski bogatim vulkanskim kupama na dnu okeana.

Prokariote su sićušne – nekoliko stonina hiljada njih bi moglo da stane u znak navoda. Ali i dalje mogu da registruju različite informacije, kao što je temperatura i da reaguju na nju.

Kako su onda od ovih jednostavnih bića nastale složenije vrste? Pre tri milijarde godina, razvio se oblik fotosinteze koji proizvodi kiseonik, što je drastično uticalo na atmosferu. Atomi kiseonika su počeli da formiraju ono što nam je danas poznato kao ozonski omotač – zaštitu Zemljine površine od zračenja Sunca, što je omogućilo algama da po prvi put mogu da opstanu i na kopnu.

Ovakva atmosfera obogaćena kiseonikom nije bila dobra za većinu prokariota, već je za njih bila otrovna. Nastupio je „holokaust kiseonikom“ i preživele prokariote su se povukle u dubine okeana. Istovremeno je kiseonik doveo do sniženih temperatura i tokom sto miliona godina, Zemlja je bila prekrivena ledom.

Međutim, Zemljina samoregulacija je održavala situaciju pod kontrolom, uz malu pomoć eukariota – novonastalih organizama koji su mogli da crpu kiseonik iz vazduha, što je pomoglo u povećanju i stabilizaciji atmosferske temperature. Eukariote su bile drugačije još po nečemu: polnom razmnožavanju. Do pojave eukariota, organizmi su se jednostavno udvajali, ali eukariote su bile prve koje su mešale svoj genetski materijal sa „partnerovim“.

Ovo je bilo izuzetno važno jer je dopuštalo male genetske varijacije u svakoj novoj generaciji. Pošto je odjednom postojalo više različitih varijacija, javile su se nove mogućnosti u oblasti evolucije. Odjednom je došlo do ubrzanog razvoja.

Prag br. 6 „Postanka“: Evolucija i nestanak dinosaurusa su doveli do razvoja krupnih organizama koji će kasnije dovesti do pojave ljudske vrste.

Uz odgovarajuće uslove, dodatne energije dobijene fotosintezom i sposobnošću da žive uz pomoć kiseonika, jednoćelijski organizmi su uspeli da se razviju u mnogo složenija višećelijska bića.

Biljke, gljive, a kasnije i životinje su se razvili i proširili iz okeana na kopno. Pojava kopnenih biljaka koje vrše fotosintezu (koristeći ogromne kolicine ugljen-dioksida i oslobađajući kiseonik), dovelo je do stvaranja atmosfere izuzetno bogate kiseonikom koja je suštinski ona ista u kojoj danas živimo.  Postanak života na kopnu je uticao na evoluciju.

Kao posledica evolucije, organizmi su polako postajali sve inteligentniji.

Ali nije samo evolucija omogućila razvoj živih organizama koji će kasnije dovesti do postanka ljudi; izumiranje dinosaurusa je takođe bilo vrlo korisno za sisare.

Prag br. 7 „Postanka“: Ljudi su nastali evolucijom primata i ključna prekretnica u njihovom razvoju bila je pojava jezika.

Koliko je stara ljudska vrsta? Prema standardima univerzuma, naša vrsta je i dalje veoma mlada.

Samo u toku proteklih šest miliona godina (setimo se da je univerzum star 13.8 milijardi godina, a da su se prvi živi organizmi pojavili pre 600 miliona godina), ljudi su krenuli sopstvenim razvojnim putem i evoluirali nezavisno od primata.

Prva razlika je ta što su prvi ljudi hodali uspravno, na dve noge, za razliku od svojih prethodnika, koji su se kretali poštapajući se i rukama. Ovo je bilo ključno za naš dalji razvoj. Da bi mogli da idu na dve noge, ljudima su kukovi postali uži, što znači da su prvi ljudi često donosili na svet bebe koje nisu mogle da prežive samostalno. Ovo je dovelo do razvoja roditeljstva i društvenog ponašanja.

Prvi ljudi su se takođe postepeno razvijali. Pre dva miliona godina homo erektus je naučio da koristi alat i vatru. Kuvanje je podrazumevalo lakše i brže varenje. Creva su im postala manja, što je ostavilo prostora za razvoj mozga.

Ali drastične promene su nastupile razvojem homo sapijensa, pre samo nekoliko stotina hiljada godina. Šta to čini homo sapijensa – nas – toliko drugačijim?

Odgovor je jednostavan: jezik.

Pojava jezika je omogućila kompleksno i precizno deljenje informacija, što je bilo od presudnog značaja jer je dovelo do kolektivnog učenja – skupljanja znanja i njegovog prenošenja sa čoveka na čoveka, s jedne generacije na drugu. Ovo je pokrenulo čitavu lavinu novih informacija i dovelo do prekretnice u efikasnoj upotrebi energije i resursa, kao i do naprednih načina za opuštanje i razbibrigu.

Znanje koje je sakupljeno upotrebom jezika je omogućilo bolje korišćenje resursa i samim tim, rast populacije. U ovom trenutku naše istorije, ljudi su bili rasprostranjeni širom planete. Od Sibira do Australije, male ljudske zajednice su izgradile različite navike u ishrani, bile su relativno zdrave i imale su svoje priče, plesove, slikarstvo i načine za opuštanje. Ljudska vrsta je bila pred novom prekretnicom u našem razvoju.

Prag br. 8 „Postanka“: Poljoprivreda je bila inovacija koja je promenila život ljudi.

Kad su seoske zajednice psotale normalan način suživota, društvo je moralo da uspostvai nova pravila i obrasce ponašanja i ljudi su počeli da rade zajedno u većoj meri. Na teritoriji današnjeg Iraka gotovo da nije padala kiša, ali su imali dve velike reke: Eufrat i Tigar. Prvi ratari su kopali plitke šance da bi mogli da koriste vodu iz reka ali vremenom su zajednice izgradile složene sisteme kanala, što je zahtevalo rad i po nekoliko hiljada ljudi i dobre organizacione sposobnosti njihovih poglavara.
Pre dve hiljade godina, bilo je 200 miliona ljudi koji su živeli u sve složenijim društvenim zajednicama. Tada su promene počele da nastupaju brže.

Prag br. 9 „Postanka“: Napredak poljoprivrede doprineo je pojavi viška namirnica, a to je dovelo do razvoja mnogo složenijih društava.

Danas većina nas uzima zdravo za gotovo činjenicu da ne moramo sami da uzgajamo hranu. Ali, to je posledica velike promene u ljudskom društvu.

Kako se postepeno povećavala produktivnost poljoprivrednika, pojavio se višak namirnica i ratari su dobijali više hrane nego što im je bilo potrebno za svakodnevno preživljavanje.

Kako su se viškovi uvećavali, dolazilo je do sve više novih zanimanja. Usled pojave viška proizvoda i porasta broja stanovništva, i zajednice su postajale sve veće i bolje povezane međusobno.

Ljudi su se sve više navikvali na selidbe i međusobno deljenje, razmene i trgovinu. Nekoliko vekova kasnije, ovakva razmena će značajno uticati na formiranje našeg sveta.

Prag br. 10 „Postanka“: Razmena ideja i otkriće fosilnih goriva je ubrzalo napredovanje ljudske vrste.

Kristofer Kolumbo je 1492. godine postao jedan od prvih ljudi koji su prešli Atlantski okean. Bilo je potrebno da prođe 10.000 godina da bi poljoprivreda postala rasprostranjena širom sveta.

Nakon ovoga, za samo nekoliko stotina godina, ljudi su postigli ogroman napredak posto su mogli da razmenjuju ideje i iskustva sa prekookeanskim teritorijama brže nego ikada dotad.

Fosilna goriva su ljudima pružila mnogo bolje energente nego što je to mogla poljoprivreda, pa je opet došlo do ključnih promena u životu ljudi. Ugalj je u potpunosti izmenio svet. Primera radi, engleski bojni brodovi na parni pogon su sada mogli da poraze kineske flote i time su stekli prevlast nad kineskim lukama 1842. godine.

Otkriće elektične energije i mogućnost da se ugalj pretoči u električnu energiju dovelo je do novog talasa inovacija i revolucionarnih otkrića u oblasti komunikacije: Zemlja je ušla u novo doba.

Prag br. 11 „Postanka“: Zemlja je ušla u novo doba.

Po prvi put u istoriji univerzuma je jedna vrsta (ljudska) postala dominantna i to je promenilo Zemlju zauvek. Iako ne znamo uvek tačno šta radimo, mi imamo kontrolu nad planetom.

Posle Drugog svetskog rata je usledio najveći ekonomski rast zabeležen u istoriji, podstaknut prvenstveno eksploatacijom fosilnih goriva i tehnološkim inovacijama. To je predstavilo početak antropocena – doba ljudi.

Koliko god prednosti bile velike, antropocen ima i brojne negativne strane. Biodiverzitet opada vrtoglavom brzinom i stopa izumiranja različitih vrsta je nekoliko stotina puta brža nego što je bila u poslednjih nekoliko miliona godina. Doveli smo primate, naše najbliže rođake, do ruba nestanka.

Prag br. 12 „Postanka“: Na nama je da stvorimo budućnost.

Šta će se na kraju dogoditi sa Zemljom? Dugoročno gledano – govorimo o milionima godina u budućnosti – Zemlja će postati jalova, a na kraju će je Sunce apsorbovati. Gledajući iz ljudske perspektive, budućnost je i dalje u našim rukama.

Kako bi bolja budućnost mogla da izgleda?

Mnogi od preduslova već postoje. Postoji vrlo jasan koncenzus naučnika i svest o uticaju ljudi na planetu, što je prikazano u dokumentima kao što je Pariski sporazum o klimatskim promenama. Ono što nam nedostaje jeste odlučnost.

Osnovna poruka ovog sažetka:

Osnovu priče o postanku čoveka čini rastuća složenst. Milijardama godina, kompleksni pojmovi kao što su zvezde, život, čovečanstvo, savremeno doba i sl. potekli su iz univerzuma koji u najvećoj meri čini hladni, mračni svemir. U poslednjih nekoliko stotina godina, promene su se odvijale sve većom brzinom i danas živimo u društvu koje je toliko složeno da ima sposobnost da izmeni budućnost naše planete Zemlje. Ova knjiga nas podseća na ogroman put koji smo prešli, i upozorava na budućnost koju bismo morali da pripremimo već sada. Izvanredna knjiga, korisna za sagledavanje napretka u kontekstu veličine kosmosa iz koga smo potekli.

Izvor: conscioused.org
Prevod: Sonja Laštro