Prijatelj me je jednom upitao šta radim kada dete dođe u biblioteku i kaže da ne zna šta bi i da li bi uopšte želelo da čita. I za divno čudo rekoh mu: „Znam vrlo dobro.“
Sebe sam prozvala bibliotekarskim jednorogom jer znam da su deca i priče čudesne. Čudesno je kada dete usklikne „Vaaaaaauuuu“ kada prvi put ugleda dečju čitalačku sobu. Čarobno je kada se dohvate prve knjige u nizu i progutaju je u dahu, prožeti ljubavlju na prvi pogled. Očaravajuće je kada se popnu u stolicu za čitanje kako bi naglas čitali svojoj negovateljici.
Tek kada sam uhvatila sebe kako sa oduševljenjem i u detalje prepričavam prijatelju kako sam pronašla prave knjige čak i za nevoljne čitače, sinulo mi je da se ja, kao bibliotekar za decu,
bavim magijom.
Vrlo često, čak i od kolega, čujem da su bibliotekari na dečjem odeljenju raspušteni jer su „plaćeni da bi se igrali“ ili „čitaju knjige koje nisu ni na nivou zabavišta“. Međutim, potreban je naporan rad kako biste kod dece i njihovih porodica probudili magiju čitalačkog interesovanja. Nešto od toga naučimo tokom časova ili na stručnoj obuci. Ali najbolje rezultate postižemo intuicijom – uz mnogo razigranosti, veštine i posvećenosti – što stvar čini još čudesnijom.
Evo jednog primera koji sam podelila sa svojim prijateljem, a volela bih da i vi podelite sa mnom vaše recepte.
Sastojci za čaroliju: