Tema pozajmljivanja knjiga može biti škakljiva. Neki knjigoljupci vole da ih pozajmljuju i nije ih preterano briga da li će ih dobiti natrag. Neki drugi imaju lični bibliotečki sistem za pozajmljivanje knjiga, poput moje sestre (osnovano 1999. godine), pomoću kog beleže tačan datum pozajmice i na osnovu kog vas periodično obaveštavaju da očekuju knjigu natrag. Sebe ne smatram strogim „pozajmljivačem“, naročito ako sam pročitala knjigu i nije me preterano oduševila, ali jesam iskusila da pozajmim omiljenu knjigu i da joj nikad više ne čujem glasa, tako da mogu da razumem „profesionalnije pozajmljivače“. Stoga, kada pozajmim od nekog knjigu, trudim se da ispoštujem osobu od koje sam je dobila. A evo i šta sam naučila da radim u takvim situacijama.
Najvažnije kod pozajmljivanja knjiga od drugih jeste da se postarate da osoba od koje ste je posudili bude sigurna da je u bezbednim rukama. Zato prvo, kad se vratim kući sa pozajmljenom knjigom, vlasniku pošaljem fotografiju knjige u njenom novom domu. Nadajmo se da će fotografija knjige koja je smeštena pored otvorenog prozora i uz šolju kafe tu osobu umiriti i utešiti. Meni je to raj, moje mesto spokoja, a verujem da se tako i knjige osećaju – kada su blizu prirode (i nepogoda koje u njoj nastaju) i vruće šolje pune blaženstva!
Sledeće – kada pozajmite knjigu, postavite je na vrh hrpe knjiga koje su na redu za čitanje. Znate, knjiga koja je duže vremena stajala na vrhu, toliko da ste se na nju navikli kao na deo dekora, teško da će uskoro doći na red. Upravu tu treba da smestite pozajmljenu knjigu, jer ona mora biti prva sledeća koje ćete se latiti. Тrebalo bi da nju prvu počnete da čitate. Sigurno ćete joj se posvetiti kada završite onih 400 knjiga koje je trebalo još juče da vratite u biblioteku. Bilo bi stvarno nepristojno da pozajmljena knjiga ne postane prioritet.
Takođe je bitno da se s vremena na vreme javite pozajmljivaču. Baš kao što biste očekivali da vam osoba koja je pristala da vam pričuva ljubimca povremeno pošalje neku fotografiju vašeg psa kako veselo njuška zadnjice drugih pasa, tako bi i pozajmljivač knjige cenio da ga obavestite da je njegova knjiga bezbedna. Možete uz to da pošaljete i kratki presek onoga što ste radili u društvu njihove knjige, kao na primer: „Knjiga i ja se i dalje neverovatno zabavljamo! Evo nas kako gledamo jutarnji program, naravno uvek uz kafu pri ruci“.
Nikada, ali baš nikada, nemojte ostaviti knjigu van vidokruga na nekom mestu koje nije sigurno. Primer: brinuli ste se o knjizi nekoliko godina, sada se selite. Postarajte se da pozajmljena knjiga bude u prvoj turi „lomljivih stvari“. Osobi koja vam ju je pozajmila sigurno se ne bi svidelo da prema njenoj knjizi postupate kao sa svojim običnim predmetima. Kada završite sa selidbom, ponovite proces – pošaljite fotografiju knjige u novom okruženju, a vlasnik će biti uveren da je knjiga na sigurnom.
Najbitnije je da vlasniku knjige pokažete da cenite što vam ju je pozajmio. Jer kada vam neko nešto pozajmi – to je znak poverenja. Pozajmljenu knjigu treba vratiti u stanju u kojem ste je i dobili, uz ukazanu pažnju i ljubav. Kada je jednom vratite, postarajte se da niste zaboravili da hemijskom olovkom napišete beleške na marginama, da ste na stranicama sa omiljenim pasusima presavili ćoškove, tj. napravili im „uši“, ili da napišete utiske na poslednjoj strani kako bi vlasnik znao koliko ste uživali u knjizi. Najveći kompliment bi bio da pozajmljenu knjigu pozajmite nekom drugom. Postoji li bolji način izražavanja ljubavi nego da samostalno „ukrasite“ ili dalje pozajmite tuđu knjigu?
Šalu na stranu, pozajmica knjiga može dovesti do neprijatnih situacija ukoliko se ne postavite ozbiljno. Srećom, tu sam ja da vam ukažem na pravi put. Pratite moje savete doslovce i vaši prijatelji nikada neće oklevati da li da vam pozajme knjigu ili ne. Reći će prosto – NEMA ŠANSE!
Autor: Vivijen Vudvord
Izvor: bookriot.com
Prevod: Aleksandra Branković