Ovaj plodni aforističar i pisac kaže da ga reakcije publike raduju ali i plaše, jer ga već sa svih strana nagovaraju da ispiše nastavak avantura Ivana Bogdana, a govori se i o ekranizaciji ovog romana.
Priznaje i da se, iako je objavio tridesetak knjiga za odrasle i decu, ne seća da je ni na jednoj radio sa toliko predanosti i žara.
„Ovaj roman sam počeo da pišem još pre petnaestak godina, ali sam najednom stao i rukopis ostavio za neka bolja vremena“, otkriva
Ljubenović. „Ideja je prosto morala da sazri, jer sam izgleda još tada instiktivno znao da to ne može da bude samo prozaična priča o izneverenoj ljubavi. Rukopisa sam se setio u jeku prošlogodišnje pandemije, kada mi je očajnički bilo potrebno nešto da me pokrene, obodri i nasmeje. Zabravljen karantinom, nastavio sam da pišem o čoveku koga je prevarila supruga, nameran da radnju smestim u koordinate ljubavnog trougla i ne mnogo dalje od toga. Silno sam se zabavljao pišući prvih nekoliko poglavlja.“
Međutim, stvar se tada otrgla kontroli – satiričar u njemu se probudio i priča je otišla u sasvim drugom pravcu:
„Satira se još jednom pokazala kao neizlečiv poriv, kao bubuljica na nosu, koju je nemoguće sakriti, jer izbije kad joj se najmanje nadate. Kao pisac i kao čovek, čitaocu sam morao da ponudim objašnjenje zašto se jedna obična, naizgled srećna i prosečna porodica tako lako raspala, zašto je došlo do pucanja svega u šta su dvoje mladih ljudi verovali. Otkuda toliko osvrta na događaje iz proteklih tridesetak godina, otuda toliko gorčine i sarkazma.“
Autor u potpunosti razume čitaoce i kritičare kojima je ponekad teško da ovu, žanrovski teško odredivu tj. na jedan žanr „svodivu“ knjigu svrstaju, i svestan je da je „mešavinom žanrova učinio svojevrsnu književnu jeres“, pomešavši ljubavnu, krimi i satiričnu priču. Nasuprot većini koja smatra da je ovo, ipak, ljubavni roman sa primesama trilera, pisac i dalje tvrdi da je to najpre satirična priča o našem društvu i svemu onome kroz šta je prošlo.
„Ovo je prikriveni satirični roman koji je ljubavnu, triler priču iskoristio kao svojevrsni zaklon iza koga tek povremeno iskoči i ispali po koju oštricu“, glasi Ljubenovićeva definicija. „Politike u romanu ima samo u tragovima, ali dovoljno upečatljivim da nas podseti gde i kako živimo. Događaji koji nas svakodnevno zapljuskuju sa naslovnih strana i ekrana toliko su nadrealni da klasična književnost pred njima postaje nemoćna, život je ovde neverovatniji od fikcije pisca. Jedino što može da odgovori na svakodnevne ludosti i probijanja društvenog dna, jeste satira. Još se samo ona drži i svojim humorom, ismevanjem, karikiranjem pokušava da parira realnosti, ali, bojim se, ne još zadugo.“
I na kraju, ali i na početku svega, za dugogodišnjeg urednika legendarne satirične rubrike u Večernjim novostima uvek je – smeh:
„U svemu što pišem od aforizama u rubrici TRN, preko dečjih do romana za odrasle, ne odustajem od namere da nasmejem svoje čitaoce. Smeh je moja misija u književnosti. Svestan sam da je to vrlo potcenjen put i da u čitavoj umetnosti ne postoji manje vrednovana kategorija od smeha, ali ja ne pišem zbog društvenih i esnafskih priznanja već zbog želje da makar malo ulepšam svet oko sebe. Zato ne postoji lepši kompliment nego kada mi neko kaže da se sit ismejao čitajući moje knjige i da sam mu ulepšao dan. A ulepšati nekome dan, stvoriti mu osmeh licu nije li u današnje vreme, svojevrstan podvig, pravo pravcato herojsko delo? Ja mislim da jeste.“
Balkanski triler
„Sem u nekoliko neuspešnih srednjoškolskih pokušaja krimi pričama se nikada nisam bavio, pa je i mene začudilo kako je tako glatko radnja ovog roman skliznula u triler“, priznaje Ljubenović. „Dugo sam tražio objašnjenje iako mi je sve vreme bilo pred očima – zar život koji živimo na Balkanu u poslednje tri decnije nije pravi, pravcati triler? Ratovi, kriminal, korupcija, potraga za ratnim zločincima, ubistvo premijera, fotografije iskasapljenih ljudi u udarnim terminima... – ne živi li svako od nas svoj lični triler sa elementima horora? Ono što se u romanu dogodilo Ivanu Bogdanu lako se već sutra može dogoditi bilo kome od nas i u tome je sav užas života koji živimo.“
Autor: M. Mirković
Izvor: novosti.rs