Ukoliko pripadnicima različitih generacija uputimo molbu da se prisete naslova knjiga koje su obeležile dane njihovog detinjstva i odrastanja, čak i na najkraćim spiskovima načinjenim sa nostalgijom, sasvim sigurno će se naći neki od romana o pustolovinama dečjih družina. I današnji mladi čitaoci skoro sa istim zanosom i zadovoljstvom, kao generacije brojnih prethodnika, čitaju književna dela kao što su „
Hajduci“, „
Orlovi rano lete“, „
Dečaci Pavlove ulice“, „
Družina Sinji galeb“, „
Družina Pere Kvržice“, „Tajno društvo PGC“ ili romane Inid Blajton o avanturama vragolastih prijatelja, kao i mnoge druge povesti o podvizima svojih vršnjaka, bez obzira na to gde su i kada napisane.
Niz knjiga u slavu drugarstva, požrtvovanosti i zajedništva koje neretko presudno utiču da se kod najmlađih razviju čitalačke navike, ali i usvoje istinske životne vrednosti, na najbolji način nastavio je književnik
Bojan Ljubenović (1972) svojim romanima „
Tajne dedinog kofera“ (2022) i „
Potraga za zlatnom strelom“ (2024). To potvrđuju svi oni mladi čitaoci koje smo ovog žarkog leta, uživo ili na fotografijama, videli zadubljene u jednu od ovih knjiga koje je ilustrovala Marina Veselinović. Njihovi pogledi usredsređeni na stranicu, baš kao da još ne postoje ekrani ni društvene mreže, kao da se uopšte ne emituju televizijski prenosi sa vrhunskih sportskih takmičenja, kao da oko njih nema ničeg što bi moglo da im skrene pažnju sa zgoda vedre i složne družine iz sela Jabukova, potvrđuju da nismo u pravu kada ih olako proglašavamo za generaciju koja se ne može podičiti velikim brojem ljubitelja književnosti.
Poznati satiričar, nagrađivani aforističar i pisac tiražnih romana Bojan Ljubenović mladom, radoznalom i osetljivom biću obraća se toplo, sugestivnim i živopisnim jezikom, sa nepatvorenom emocijom, dobronamernim humorom i suptilnošću, kojima samo retki pripovedači umeju da povežu prošlost, sadašnjost i budućnost a da to ne zazvuči kao lekcija koja se mora što brže naučti da bi se što pre mogla zaboraviti. A najmlađi čitaoci to nepogrešivo prepoznaju.
Oba romana, iako se nužno ne moraju čitati redosledom kojim ih je objavila Izdavačka kuća Laguna, prate doživljaje dečaka Ognjena i družine čiji je član postao pomalo neočekivanim sticajem okolnosti. Naime, odlikaš odrastao u dobrostojećoj prestoničkoj porodici primoran je da letnji, a potom i zimski raspust provede u rodnom selu svoga oca. Njegovo prvobitno razočaranje, zahvaljujući poznanstvima, koja su umesto na društvenim mrežama započela čvrstim stiskom ruke i pogledom u oči kraj reke Ledenice, pretvoriće se u uspomene od neprocenjivog značaja.
U planinskom mestu koje nudi sve ono čega u velikim gradovima nema, Ognjen će upoznati jedan sasvim novi život lišen brzine, buke, besciljnosti i samodovoljnosti. Ne samo da će se istinski zbližiti sa decom iz sela, saznati detalje iz porodične istorije, zainteresovati se za predanja koja čine jedinstveni duh mesta, već će, okružen humanim ljudima koji brinu jedni o drugima, usvojiti suštinske vrednosti za koje se tvrdi da su davno zaboravljene. Umesto da čitave dane provodi u virtuelnom prostoru, zakoračivši u prelepu i izazovnu prirodu, dečak će, kao u kakvoj video-igri, u stvarnosti uspeti da savlada brojne prepreke o kojima nije ni razmišljao dok mu je sve bilo podređeno. U novoj sredini najpre će morati da se dokaže pred vršnjacima koji se okupljaju iz želje da se zabave, ali i kada starim susedima zatreba pomoć, pa i kada treba obaviti posao značajan za čitavu zajednicu.
Uz Nidžu Pritku, Micu Tetku, Ines zvanu Srna, Cileta Viljušku, Iku Bajku, Vecu Vešticu, Mileta Upitnika, kojima će se kasnije pridružiti i blizanci Andrea i Luk, Ognjen će dobro upoznati okolinu, naučiti čitav niz toponima i arhaizama koji su živo prisutni u jeziku meštana, isprobati đakonije svoje bake Bosiljke, ovladati lakšim seoskim poslovima, ali će se i, kao nikad do tada, smejati do suza.
I što nije nimalo manje važno: naučiće da se šali na svoj račun, shvatiti da smeh nije sinonim za podsmeh niti način da se drugi ponizi i uvredi, već da se razgali duša. Zauvek će, uz brojne pripovesti o predmetima sačuvanim u koferu svog dede Gvozdena, naučiti da vrednost stvarima daje čovek, a ne obrnuto. I zapamtiće njegove reči da je dobar čovek najviše što neko može da postane. I uživaće, nimalo slučajno, u knjigama
Branka Ćopića i
Branislava Nušića posvećenim slavnim dečjim družinama.
U romanu „Potraga za zlatnom strelom“, čija radnja ima znatno brži ritam od prvog dela, nestašna družina će se upustiti u traganje za nastavkom drevne legende iz vremena turske vladavine na ovdašnjem prostoru, koja je vekovima nadahnjivala hrabre i slobodoljubive stanovnike Jabukova. U atmosferi uzajamnog poštovanja i brige, kroz opasnost koju će zajednički savladati, do članova družine će dopreti važno zaveštanje predaka koje treba preneti dalje, u budućnost. I tako priču nastaviti na način dostojan početka.
Autor: Olivera Nedeljković