Bojan Leković: Rad od kuće biće trajna posledica pandemije, očekujem da 2021. bude bolja

„Da bi uspeo u nečemu potreban ti je plan i disciplina da ga sprovedeš. Ako ne uspeš, ili je plan bio loš ili nije bilo dovoljno discipline“, kaže za RTS osnivač kompanije „Kupujem-prodajem“ i autor bestselera o preduzetništvu „Medvedi na putu“.



Sve što u životu radi Bojan Leković najpre isplanira, što je osobina dobrog inženjera. Ali, šta radiš kada se umeša viša sila, a svetska ekonomija ne pamti da ju je viša sila pogodila i to u svim delovima planete istovremeno.

Bojan više od dvadeset godina živi u Holandiji, u Hagu, gde je otišao zbog poslediplomskih studija, a nastavio da radi u IKT sektoru i konačno odlučio da osnuje holandsko-srpsku kompaniju „Kupujem-prodajem“ po ugledu na sličan holandski portal.

U 2020. objavio si knjigu „Medvedi na putu“ o svom preduzetničkom iskustvu. Knjiga se odlično i čita i prodaje. Ako bi je dopunjavao iskustvima iz pandemije, šta bi dodao?

Recimo, rad od kuće. Nismo ni sanjali da to može da bude tako dobro. Iako smo mi kao kompanija godinama bili usmereni na rad na daljinu, tokom vremena smo se sakupili u dva ofisa, jedan u Beogradu, drugi u Nišu. I onda kada se desila ova kriza morali smo, silom prilika, kako bismo zaštitili ljude, da sve prebacimo na rad od kuće. Shvatili smo da to sjajno radi u našem slučaju.

Naravno da tu bitnu ulogu igra i poverenje. Poverenje koje moraš da imaš u ljude, ljudi treba da imaju poverenja u svoje kolege, u tim. To je za sve nas bilo jako lepo i korisno iskustvo.

Da li bi mogao da kažeš da si nešto naučio o sebi, o poslu i o ljudima što do sada nisi znao?

Mislim da je ključna stvar sloboda koju daš ljudima, a opet vezana za poverenje. Jer kada neko radi od kuće, ti ga ne vidiš. Ti zamišljaš kako taj čovek funkcioniše u radnom ambijentu.

On isto mora da zamišlja firmu, kolege. Mi smo virtuelno zajedno i taj proces je bio vrlo interesantan.

Ja godinama radim od kuće pa nisam imao toliku promenu, lično. Ali kolege jesu i mislim da je to za njih bilo jedno veliko iskustvo.

Da li je bilo nekih prepreka na tom putu? Ili je sve išlo glatko?

Svaka kompanija mora da ima razvijene procese. To su ti kao virtuelne radne trake. U fabrici svi moraju da budu na radnom mestu. Međutim, mi smo IT kompanija i ljudi rade na tim virtuelnim radnim trakama koje postoje samo u glavi i da bi mogli da rade dobro firma mora da ima lepo razvijene i objašnjene radne procese.

Mi smo, na svu sreću, to imali. Prošli smo tu fazu u našem razvoju i to je bio veoma bitan preduslov. 

Drugi preduslov je da ljudi zbilja budu kvalitetni, da imaju osećaj odgovornosti i da budu ono što bi rekli samopokretni, pošto nema nekog ko će da im sedi na ramenu i govori „hajde, mora da se radi“.

Tu postoje dva problema. Koliko je teško prenositi znanje nekome kada radiš na daljinu i koliko je teško napredovati? Kako primetiš i doživiš na pravi način nekoga kome si šef ako radite na daljinu, bez neposrednog kontakta?

Ima i treća stvar, koliko je teško početi u firmi ako počinješ na daljinu. A imali smo i taj slučaj, nekolicinu kolega smo zaposlili tokom ove krize. Neke od njih ja nikada nisam video, niti su oni mene videli, sem ovako, onlajn. Poslednji primer je kolega u Pirotu.

To je, takođe, otkrovenje za nas. Shvatili smo da najbolje ljude treba da tražimo tamo gde su oni, a ne tamo gde je naš ofis. Naravno, nije lako, ali šta da radimo. To su okolnosti kojima moramo da se prilagodimo.

Ako bih ti tražio kratak savet onome ko hoće da radi od kuće, šta treba da ima kod kuće?

Šta treba da ima? Dobar internet, pre svega. Mi smo svi na kablu ili na optici. Treba da ima laptop, telefon, non-stop smo na vezi. Poruke idu u velikom broju. Mi dosta komuniciramo preko poruka, koristimo puno sistema u poslovanju. 

Za našu kompaniju je task menadžment sistem veoma bitan, onda Skajp. Postoje i drugi sistemi pored Skajpa, ali smo se mi na njega navikli i on je danas dosta bolji nego što je bio.

Verovatno zbog Zuma. To su sve besplatni alati koji su na raspolaganju svima.

Rekao sam da puno koristimo poruke dok radimo. Naša firma ima mnogo grupa odnosno kanala kroz koje se komuniciraju razne poruke, na razne teme.

Izgubite li se nekada u tim kanalima?

Ma ne. To je kao slep čovek koji je razvio jako dobar osećaj za prostor u kojem je. Mi od marta radimo od kuće i lepo nam je to leglo. Ali mi smo i ranije, dok smo bili u ofisu, koristili te alate. Tako da je to u našem slučaju sasvim u redu.

Postoji li neki univerzalni poslovni savet koji opstaje u pandemiji?

Planiranje je ključno po meni. Ja već dvadeset godina živim u Holandiji i ovde su se relativno rano pojavile vesti da će biti problema i na tu vest koja deluje opasno možeš da reaguješ na razne načine. Neko će biti u neverici, neko u šoku. Ključno je da sagledaš to što se dešava i da kreneš da planiraš u skladu s tim.

Tako smo mi napravili plan i delovali po tom planu. I ja mislim da za bilo šta u životu, ako želiš uspeh, jako je bitan sistem odnosno plan i posle disciplina da se taj plan ispuni.

Onda se rezultati mogu očekivati. Ako nema rezultata, onda ili sistem nije bio dobar ili disciplina nije bila dovoljna. 

Da li je fer to što pričaš? Tvoj biznis se zasniva na korišćenju interneta. Da li neko čiji je biznis vezan za direktnu komunikaciju s ljudima može u ovim okolnostima da isplanira bilo šta? Na primer, ugostitelji.

U tom slučaju definitivno nije lako. I nije lako ovo primeniti. Ali, čekati i ništa ne raditi nije opcija. Moraš da staviš prst na čelo i zapitaš se „šta ako se to desi, šta mi preostaje“.

Evo mi ovde, u Holandiji, smo već nekoliko nedelja u potpunom lokdaunu i to traje do 19. januara, dakle pet nedelja i verovatno će produžiti. Ništa nam ne radi osim supermarketa. Ništa.

Sve prodavnice, restorani, kafići, sve je zatvoreno. I sada je pitanje šta ti ljudi rade. Kako će opstati ako se bude produžilo?

I puno njih se snašlo, koliko vidim, svi su otišli na neku platformu za onlajn poručivanje. To je najbolje raditi pre nego što krene da te lomi kriza.

Jesi li zbog pandemije napravio neku promenu u radu za koju siguran da će ostati zauvek, sem rada od kuće?

Misliš, u poslovanju ili lično?

Može i jedno i drugo, ali najpre da vidimo u poslovanju.

Pomenuo sam rad od kuće, evo mi ne znamo kako bismo se i u kojoj formi vratili nazad. 

Hoće li rad od kuće postati primarna stvar kod vas u firmi?

Sasvim moguće. Vidimo da jako lepo radi, da nekim ljudima godi, vidimo da je ušteda ogromna. Imaš situaciju da je neko putovao po sat i više vremena do posla i nazad. Vidimo da su ljudi mnogo efikasniji.

Pazi, ovo je sad interesantno, ali moramo da vidimo kako ćemo s tim. Obrisala se granica između privatnog i poslovnog vremena u toku dana. Ljudi su malo relaksiraniji što se tiče početka i kraja radnog vremena i moramo da sednemo da popričamo sa ljudima da vidimo kako oni gledaju na to. Jer više nemaš osećaj da si na poslu ili da si kod kuće.

Kada kažeš „treba da popričamo s ljudima“ da li to znači da treba da ih ukoriš zbog nečega ili da ih pohvališ"?

Ne, nikakvi ukori već zbilja jedan dobar, zajednički razgovor da vidimo šta im više godi.

Jer ono što njima više godi, bolje je za firmu.

Evo, već imamo neke ideje da nekim ljudima više odgovara fleksibilno radno vreme, a nekima da budu ograničeni, ne u smislu da im neko određuje granice, već da znaju na čemu su što se tiče radnog vremena.

Ali, videćemo. To je stvar osećaja, a i vreme će pokazati. Mi dosta probamo i onda ako nam se u toj probi pokažu dobri rezultati, to uzmemo kao novu praksu i idemo dalje.

Šta si najznačajnije u 2020. kupio, a šta si prodao?

Misliš preko holandskog „Kupujem-prodajem“?

Mislim generalno. Može da bude i savet. Bilo šta.

Razne stvari. Najznačajnija stvar koju sam kupio lično za mene je jedna knjiga, Netfliksova. O tome kako je nastao Netfliks i kako su gradili tu kulturu. To je ostavilo najjači pečat na mene, lično, od onoga što sam pročitao.

Onda kupio sam pretplatu za Masterklas. Počeo sam da gledam onlajn kurseve. Mnogo mi znači lična edukacija. Ja tako funkcionišem. Energiju mi daju nove stvari.

Je li to preporuka i za tvoje zaposlene ako ovo gledaju ili čitaju...

Kako da ne. Edukacija, sticanje novog znanja i iskustva te čini srećnijim. Mene to čini srećnijim nego da na kraju dostignem neki cilj. Taj put, mogućnost da uzrastam, da učim me „pali" što bi rekao naš narod.

A prodao?

E, prodao sam kuhinju! Preko holandskog „Kupujem-prodajem“. Pošto nigde nismo mogli da putujemo sređivali smo ceo prvi sprat u kući i bilo je neophodno prodati stari nameštaj.

Kuhinja je nezgodna jer neko mora da dođe da je skine. I da je nisam prodao morao bih sam to da radim ili da tražim neke majstore. To mi je ispalo jako zgodno.

„Medvedi na putu“ su stvarno hit knjiga, u julu se pojavila. Budući da si sve svoje poslovne poteze isplanirao i o tome detaljno govoriš u knjizi. Jesi li isplanirao i ovaj uspeh?

Jesmo planirali da bude dobro. Mi smo imali neki cilj, ali ne možeš da budeš sto posto siguran da će to da se desi.

Jesi li planirao marginu tog uspeha?

Jesam. Ne znam koliko ljudi znaju, ali u izdavaštvu u Srbiji kada se pojavi nova knjiga novog autora, dve-tri hiljade prodatih primeraka je sjajna stvar. Mi smo računali da bi bilo dobro da imamo pet hiljada za godinu dana. Međutim, nama se za pola godine desilo deset hiljada.

Što je izuzetan uspeh, pošto je knjiga u domenu publicistike. To je knjiga o poslovanju, ali je, zapravo, roman o preduzetništvu u kom ja čitaocu delim moje intimne priče iz prethodnih dvadeset godina, a naročito iz izgradnje „Kupujem-prodajem“.

Kada smo napravili vezu sa jako poznatim brendom, onda smo znali da će biti uspešno. Ali to nije bila garancija. Ja mislim da je to što sam ja u toku procesa, u toku pisanja, kada sam napisao prvi rukopis podelio sam ga kolegama i oni su dali mišljenje, fidbek. Pa sam to ugradio nazad i tako je postala bolja.

A da nije bila bolja, odnosno tako uspešna, šta bi radio?

Kao i sa svim stvarima, progutaš i ideš dalje. To jeste bila jedna reputaciona kocka. Nije prijatno kada nešto radiš pa ne uspe.

Posebno nije prijatno kad ti životna priča ne uspe...

Pa, da. To je još gore. Ali, znaš kako, život preduzetnika, baš kao što knjiga kaže, sastoji se od tih medveda na putu. To su problemi koje rešavaš i negde će neki da te slomi. Ali ti se ne daš. Ako ti se to, ipak, desi, moraš da ustaneš što pre i da ideš dalje.

Za kraj, kakvog se medveda pribojavaš u ovoj godini?

Ima ih non-stop, manjih ili većih, ne znam kakav bi bio neki mnogo strašan. Ja sam pozitivan i vrlo optimističan, mislim da ćemo ove godine da izađemo iz krize i da će nam ova godina biti mnogo, mnogo bolja nego prošla. 

Ja idem putem i ne plašim se medveda koji će izaći.


Autor: Zoran Stanojević
Izvor: rts.rs