Božanstvena pralina

Da li postoji neko ko ne voli čokoladu? Sigurno da da, ali ovo nije priča za njih. Ovo je priča za sve one kojima čokolada nije samo poslastica, puko uživanje, već nešto uzvišenije i snažnije. Zatvorite oči, opustite se i zamislite kako se pod vašim nepcima topi najlepša belgijska čokolada koja kao eliksir sreće ispunjava sva vaša čula i bar na trenutak daje osećaj spokoja i zadovoljstva. Roman „Čokolada“ autorke Džoane Haris je upravo to, eliksir sreće natopljen čokoladom čiji nam se ukusi i mirisi prilikom čitanja tope u mislima kao najfinija bombonjera.



Poput većine provincijskih gradova u kojima se gotovo nikada ništa značajno ne događa je i mali francuski grad Lanskenet, u kome je smeštena radnja romana. Izraz „gotovo nikad“ ima svoj izuzetak kada se u prvoj nedelji uskršnjeg posta doseli misteriozna Vijan Roše sa svojom šestogodišnjom ćerkom Anuk. Vijan je po svemu različita od ljudi u čiji se grad doselila. Nasmejana, vedra, svetski putnik bez stalne adrese, ona potpuno odudara od ruralnog predela u koji je došla i njenih uštogljenih stanovnika koji svoje vreme podređuju religiji, crkvi i učenjima licemernog sveštenika Fransisa Renoa. Nošene vetrom slobode i nesputanog duha, Vijan i njena ćerka odlučuju da ostanu neko vreme u Lanskenetu i otvore čokolateriju po nazivom „Božanstvena pralina“. Pored talenta da napravi najfinije napitke i poslastice od čokolade, ova mlada žena ima moć da prepozna ljudske osobine, da pogodi ko šta voli, jer uz šolju tople čokolade možete kupiti pakovanje pralina i bombonica u kojima se nalazi i pokoje zrno utehe i tanani sloj snova poput najfinijeg fila u omiljenoj torti.

Vedra i nasmejana, Vijan ubzo nailazi na mrak i zlovolju gradskog sveštenika Fransisa Renoa koji, iako omađijan svim tim kremastim delicijama, ne želi ovu mladu ženu u svom gradu i udružuje se sa grupom parohijana ne bi li učinio sve što je potrebno da vlasnica čokolaterije i njena ćerka zauvek napuste Lanskenet. Pod naizgled božjim pokrićem i za dobrobit zajednice, na krajnje manipulativan a kasnije i otvoreno licemeran način Reno radi sve kako bi ostvario svoj cilj. Nasuprot lažnim puritankama prepunim zavisti i ogorčenosti i prepredenom svešteniku, Vijan stiče malu grupu prijatelja koji joj pomažu i na neki način postaju rođaci koje nikada nije imala. Iako nije pripadnica religije kao stanovnici grada u kome živi, ona uspeva ono što ovozemaljski božji predstavnik nije mogao, novostečenu prijateljicu koja je gotovo na samrti miri sa unukom, a prijatelju kome ugine pas pruža utehu i ohrabruje ga da nastavi dalje.

Upakovani u sjajni papir poput okruglih čokoladnih bombona sa tankim slojem hrskave oblande i najkremastijim filom, stil i jezik ovog romana su toliko bogati da ih gotovo možete osetiti pod nepcima, baš kao i čokoladne bombone. Omaž čokoladi i njenom neverovatnom dejstvu na sva ljudska čula prikazan je kroz lik neznanke koja ima neobičnu moć iceljenja i utehe.

Ovo je roman prepun skrivenih značenja sa snažnom moralnom porukom. U ovoj priči nailazimo na niz problema savremenog sveta, gde se na osnovu socijalnih i klasnih razlika ljudi obeležavaju kao poželjni ili nepoželjni, gde vladaju lažno ustrojeni principi, gde nema mesta da se prihvati nešto novo i drugačije od onoga na šta smo navikli.

Autorka teksta: Maja Zuber