Besteler Gaela Faja „Mala zemlja“ bavi se istorijom i identitetom

Gael Faj, reper i pisac, spremno priznaje da je njegov debitantski roman donekle zasnovan na njegovom detinjstvu. Faj je odrastao u Burundiju za vreme previranja koja su inspirisala knjigu „Mala zemlja“.  Objavljena je u Francuskoj pre dve godine i dobila je velika priznanja. Prevedena je na 35 jezika i upravo je izašla na sprskom.

Roman počinje 1992, pred sam početak građanskog rata u Burundiju i genocida u Ruandi. Za Gabrijela, desetogodišnjeg naratora i glavnog lika, srećno detinjstvo će upravo biti uništeno.

„Mala zemlja“ se u Francuskoj prodala u 700.000 primeraka i osvojila je nekoliko književnih nagrada. Faj kaže da to uopšte nije očekivao za prvu knjigu – posebno onu koja se bavi tako brutalnom temom. „Priča o dečaku koji odrasta u komšiluku Budžumbure je nešto za šta nismo očekivali da će imati tako uspešan odziv“, kaže Faj. Knjiga je takođe na „Tajmovoj“ listi novih knjiga koje morate pročitati ovog leta.

U knjizi, Gabrijel je melez, otac mu je Francuz, a majka Ruanđanka – kao Faj. Ali Faj je oprezan kada govori o tome šta u knjizi potiče iz njegovog života. „Gabrijel prolazi kroz istu političku situaciju kao ja, i melez je poput mene. Ali njegova zapažanja dolaze iz mog kasnijeg života. Stvarni životi su uvek kompleksniji od onih fiktivnih. Da sam ispričao moju priču, niko mi ne bi verovao“, kaže Faj.

Kako je postao pisac

Poput njegovog junaka, Faj je izbegao u Francusku kao dečak, pošto je politička situacija u Burundiju postajala sve opasnija.

Naposletku je počeo da piše, ali sebe nije smatrao romanopiscem sve dok ga jedan urednik, čiji je sin slušao Fajovu neodoljivu rep muziku, nije ohrabrio da piše priče. Nezavisna urednica Katrin Nabokov – rođaka književnog džina Vladimira Nabokova – kaže da su je Fajovi poetski stihovi zarobili.

„Bila sam šokirana“, priča Nabokovljeva. „Momentalno me je oduševio. Pre svega, kvalitet i dubina njegovog stila, jer su tekstovi bili dobro napisani i razvijeni, ali mimo toga, neke pesme su predstavljale čitave narative. Već je pričao priče (u pesmama). A kada sam čula njegove intervjue i čitala o njemu, shvatila sam da ima veoma snažnu ličnu priču“, objašnjava Nabokova.

Kontaktirala ga je i ubedila da više piše o svom životu. Faj kaže da je to bilo oslobađajuće jer mu je stavljanje reči na papir pomoglo da preuzme kontrolu nad svojim identitetom.

Njegova priča njegovim rečima

„Oduvek sam imao impresiju da mi je spoljašnost nametnula moj život, da su mi identitete na silu postavili društvo i porodica. Da je odlučeno da budem melez – pola belac, pola crnac. Zbog toga sam se uvek osećao neprijatno. I smatram da mi je pisanje pomoglo da odlučim ko sam. Dozvolilo mi je da pronađem svoje reči da ispričam priču.“

Faj objašnjava da je počeo da se muči sa svojim identitetom kada su on i njegova sestra izbegli u Francusku. „Dolazak u Francusku je učinio da otkrijem da sam crnac. To mi je bilo novo. Jer sam u Burundiju bio belac. Kada su ljudi braon kože poput mene šetali ulicama, deca su ih zvala ’muzungu’, što znači beo“, kaže Faj. „Tako da je dolazak u Francusku i iznenadno shvatanje da sam u očima mojih drugara crn, bilo nešto skroz novo.“

O svom multikulturnom i mešovitom identitetu govori u knjizi i pesmama, poput ’Metis’ ili „Mešanac“. U njoj piše: „Kada se dve reke spoje, one postaju samo jedna. Kroz fuziju, naše kulture više ne mogu da se razlikuju jedna od druge.“

Fuzija kultura je takođe tema njegove pesme, „Paris Meteaque“, ili „Stranac-Pariz“, grad koji je Faju ponudio sklonište kada je bio tinejdžer bez kuće.

„Ono što me je nateralo da zavolim ovaj grad kao mali dečak koji je pobegao iz Budžumbre je to što sam upoznao i druge izbeglice koje su prolazile kroz njega i koje su nosile celu svoju kulturu u koferu. To nam je pomoglo da formiramo posebnu vezu i naučimo jedni od drugih.“

U pesmi, Faj priča o bogatoj raznovrsnosti Pariza, gde se akcenat radničke klase „meša sa Azijom, Amerikom, Afrikom.“

Ranije ove godine, Faj je osvojio nagradu za muzički performans u Francuskoj. Trenutno je na turneji po Evropi, ali su on i njegova porodica u Parizu.

Pre nekoliko godina, Faj se preselio u Kigali u Ruandi, grad iz kog je njegova majka. Kaže da su mu prizor drveća Manga i zvuk lokalnog jezika pomogli da zaleči rane azila. „Nema ništa gore od predstavljanja kao, citiram: 'pisac u egzilu', ako ste u mogućnosti da se vratite kući“, kaže Faj.

Posvećen je tome da Runada – jedan od njegovih domova – prebrodi mračnu prošlost. Član je asocijacije koju je formirala njegova rodbina u pokušaju da u Francuskoj pronađu osumnjičene za genocid i izvedu ih pred lice pravde. „Društvo Ruande neće moći da se obnovi dok se pravda ne sprovede“, kaže Faj.

„Dobio sam poruke iz Iraka, Sirije i Libana, pisali su mi mladi ljudi. ’Ovo je naša priča. Gabrijel je poput nas, rat je, ono što je osetio, baš takav.’ To je stvarno zanimljivo.“

Faj već radi na svom drugom romanu o afro-evropskoj rok zvezdi. U međuvremenu, rep zvezda izvodi koncert u Severnoj Americi na Frankofonom festivalu u Montrealu i nastavlja turneju do decembra.

Izvor: keranews.org
Prevod: Miloš Vulikić
Foto: © Philippe Nyirimihigo