Laguna - Bukmarker - Andrić, to su „Znakovi pored puta“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Andrić, to su „Znakovi pored puta“

Nije retkost da najobimnije delo jednog pisca, i to veoma značajnog pisca, bude objavljeno tek nakon njegove smrti, ali svakako neće biti čest slučaj da pisac sâm prizna kako suštinski nikada i nije pisao celovite knjige, nego manje (štaviše: rašivene i razbacane) tekstove, koji su se tek docnije povezali u pripovetke ili romane.

Bez obzira na to da li smo unapred znali za izjavu Ive Andrića o kraćim zapisima koji zapravo čine okosnicu njegove proze, sigurno ćemo tu i tamo sami zapaziti da pojedini pasusi njegovih priča i romana izvorno nisu pripadali samom delu, premda su tako savršeno uklopljeni da ponekad baš oni čine to delo još vrednijim.

U slučaju knjige prvi put objavljene nakon Andrićeve smrti, a naslovljene kao „Znakovi pored puta“, donekle je obrnut slučaj, jer ovde se autohtoni i tematski labavo povezani zapisi jasno uočavaju kao zasebne celine (čak i kad zauzimaju svega dva-tri reda), pri čemu se ne oseća nikakva potreba njihovog spajanja ili stapanja, ali upravo kao takvi, međusobno razdvojeni i prilično raznorodni, oni su jedino i mogli činiti knjigu koja predstavlja, prema objašnjenju samog pisca, svojevrstan tavan u kome on ostavlja i ono što zna da mu nikada neće zatrebati – ali što mu je, možda baš zbog toga, ipak postalo drago i vredno čuvanja.

„Znakovi pored puta“ prvi put su odštampani 1976, u okviru Andrićevih Sabranih dela, i otada je ova knjiga doživela mnogobrojna izdanja, ponekad i u vidu suženog izbora tekstova (maltene kao priručnik), a pojedini zapisi vremenom su postali sastavni deo opšte kulture, tim pre što neki od njih i deluju kao citati izvučeni iz romana, tako da bi bilo izlišno od tolikog broja tekstova izdvojiti one koji bi se smatrali ključnim ili najupečatljivijim – naprotiv, time bi se učinila nepravda prema nekim drugim zapisima koji su istog ili višeg kvaliteta, a inače je još jedna bitna vrednost „Znakova pored puta“ upravo u tome što tekstovi ne smetaju jedni drugima čak ni onda kad su na istoj stranici ili u istom segmentu svi podjednako značajni.

Ipak, nije mnogo poznato kako su „Znakovi pored puta“ nastajali, a to što su objavljeni nakon piščeve smrti moglo bi navesti čitaoce da pomisle kako su i zamisao i konačan oblik knjige dali redaktori nezavisno od pisca, što je samo delimično tačno.

Prema istraživanjima i dostupnim dokumentima, Andrić je pojedine tekstove koji će docnije ući u „Znakove pored puta“ objavio u periodu između dva svetska rata, da bi i docnije povremeno to činio, ali redovno u novinama, a nikada u zasebnoj knjizi.

Istorija nastanka same knjige je, međutim, duga skoro onoliko koliko je duga i Andrićeva književna karijera, jer nije teško zapaziti da su pojedini tekstovi nastali već u vreme stvaranja pesničke zbirke Ex Ponto tokom Prvog svetskog rata, dok pojedini datiraju iz perioda nakon Drugog svetskog rata.

Razbacani po beležnicama i sveskama, Andrićevi zapisi (koji se kreću u širokom rasponu od ličnih piščevih impresija do doslovnih tuđih citata iz dnevne štampe) ipak su preživeli turbulentna vremena i dočekali da pisac počne sâm da ih priređuje za svojevrsni zbornik koji bi bio nazvan „Znakovi pored puta“, pri čemu je takav naslov bio inspirisan skaskom o mladiću koji istovremeno bira prilično opasan put ali i postavlja sopstvene znake uz ivicu tog puta ne bi li bar na taj način umanjio opasnost od konačnog zaborava.

I da li se upravo u toj kratkoj priči, koja je spomenuta u uvodu same knjige, ne krije pisac lično – jer nije li Andrić uvek smelo i nezaustavljivo koračao putem koji je bio pred njim, ali istovremeno ostavljajući znakove od kojih je većina i trebalo da bude protumačena tek od strane budućih čitalaca?

Brišući datume i mesta, a ponekad i konkretne prilike tokom kojih je u beležnicu unosio nove citate, ideje, misli i utiske, Andrić kao da je hteo ne samo da raznorodne tekstove formalno prilagodi jedinstvenoj štampanoj knjizi, nego se čini i da je hteo sebe kao autora da udalji od samih zapisa, no ipak mu je to mnogo bolje polazilo za rukom u pripovetkama i romanima, čiju je radnju mogao da prenese i vekovima unazad a da ona ne izgubi svoje metaforično i univerzalno značenje.

Da je Andrić uspeo da za života uobliči do kraja svoju knjigu kratkih zapisa, ona bi možda i delovala kao enciklopedija bogatog životnog iskustva nekog zamišljenog pripovedača koji u svojoj svesti objedinjuje ideje najšireg spektra, ali ipak se desilo da „Znakovi pored puta“, mnogo više nego sva ostala Andrićeva dela, ipak budu ono što su još od svog prvog zapisa iskonski bili – sâm Ivo Andrić.
 
Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana kuća na rivijeri priča o ljubavi, gubitku, ratu i tajnama koja se čita u dahu laguna knjige Prikaz romana „Kuća na Rivijeri“: Priča o ljubavi, gubitku, ratu i tajnama koja se čita u dahu
27.03.2025.
Nataša Lester piše očaravajuće istorijske romane ispunjene emocijama, a „Kuća na Rivijeri“ od toga nimalo ne odudara. Radnja je pretežno smeštena u Francuskoj i odvija se kroz dve vremenske linije koj...
više
delfi kutak je pročitao tupak šakur autorizovana biografija  laguna knjige Delfi Kutak je pročitao „Tupak Šakur: Autorizovana biografija“
27.03.2025.
Biografiju Tupaka Šakura, pored vernih obožavalaca njegovog lika i dela, mogao bi, a i trebalo da svako pročita – svaka osoba koja u ovom svetu teži za ravnopravnošću i pravdom. Igrom slučaja odgaj...
više
prikaz romana monine oči nauči da primaš laguna knjige Prikaz romana „Monine oči“: Nauči da primaš
27.03.2025.
Pisac Toma Šleser knjigom „Monine oči“, velikom delu inicijacije u umetnost i u život i priči o neraskidivoj vezi između devojčice i njenog dede, poziva čitaoca na put kojim se jača duh i umanjuje nes...
više
prikaz romana revolucija artura peres revertea duh meksika laguna knjige Prikaz romana „Revolucija“ Artura Peres-Revertea: Duh Meksika
27.03.2025.
Ovi su nam dani pokazali da, mimo naših priželjkivanja, a kanda i potreba, neke revolucije su u određenom trenutku suštinski ipak nagoveštaji ili njeni vesnici. I dobro je što je tako. A Artura Peres-...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.