Amin Maluf o kraju epohe – Svet na Titaniku

Da li se savremena civilizacija nalazi na Titaniku i plovi li ka ledenom bregu koji će je potopiti? Evo pitanja koje je dobro izmučilo Amina Malufa, francuskog pisca i akademika, da je najzad morao da sedne i da napiše knjigu u kojoj će pokušati da na njega pronađe odgovor. Ili bar postavi osnovne teze koje bi i nas, zabrinute, inspirisale na dalja slična razmišljanja i uticale na korigovanje ponašanja ne bi li se, sada planetarni, usud nesrećnog broda izbegao. Malufovo delo, dugi esej, teško da svetu uliva nadu. Naprotiv. Već sam naslov, „Brodolom civilizacija“, sugeriše da je od prve sekunde kojom je započela istorija sveta vreme ukrcavanja na Titanik upozoravajuće teklo. Svaki vek dobijao je novo ubrzanje da bi se u XX veku ono zavrtelo i od druge polovine tog stoleća do danas tempo postao preteći. Vreme nam ističe, ostavljajući nas da plovimo između ledom okovanih hridi u – prema Malufu skoro pa uzaludnom trudu da se vratimo razumu. Ono malo šanse što nam ostaje vapi da, ako već ne umemo da idilično živimo u Arkadiji, moramo bar da pokušamo da izbegnemo Scilu i Haribdu. Još su nas stari Grci tome učili.

Amin Maluf (1949, Bejrut) svetski je poznato ime u književnosti i kulturi; njegove knjige koje piše na sjajnom francuskom jeziku (u Francusku se iz Libana preselio u 1976. godine), nisu samo čista literatura već i esejistička književnost angažovanog, široko obrazovanog i talentovanog intelektualca koji povest sveta i čovekovog postojanja ume da posmatra u celini, uz nepogrešivi osećaj izdvajanja ključnih događaja, presudnih za sudbinu civilizacije.

Knjige Amina Malufa su prevedene na više od 40 svetskih jezika, uključujući i srpski, na kojem ih je objavljeno (u izdanju beogradske Lagune) najmanje deset – među njima su „Samarkand“, „Levantski đerdan“, „Leon Afrikanac“, „Vrtovi svetlosti“, „Ubilački identiteti“, „Dezorijentisani“, „Poremećenost sveta“, „Krstaški ratovi u očima Arapa“, „Fotelja na Seni“… Krajem prošle godine isti izdavač je objavio i „Brodolom civilizacija“ (u prevodu Vesne Cakeljić, gotovo ekskluzivnog  Malufovog prevodioca na srpski), knjigu što samo potvrđuje razloge zbog kojih je ovaj francusko-libanski pisac nosilac najvažnijih nagrada, ne samo u Francuskoj. O vrednosti njegovog dela najbolje govore dva podatka: Maluf je 2011. izabran za redovnog člana Francuske akademije, nasledivši mesto pod brojem 29 preminulog Kloda Levi-Strosa, dok mu je prošle godine predsednik Francuske Emanuel Makron uručio Orden za nacionalne zasluge.

Delo „Brodolom civilizacija“ je najbolji primer nepresušne Malufove želje da  različite nacije i različite religije u zemljama širom sveta ostvare suživot; gotovo utopijsko zagovaranje mogućnosti mirnog dobrosusedstva, bez ratova, pohlepe i političkih probitačnih lukavstava na štetu drugih provlači se kroz sve Malufove knjige, sa posebnim akcentom na odnos Istoka i Zapada. Prošlost nam omogućava da iz nje učimo ali, nažalost, čovek je loš đak. Baš zato je „Brodolom civilizacija“ obavezna lektira jer je bolna sinteza dosadašnjih grešaka koje, umnožene u drugoj polovini prošlog veka, ugrožavaju zajednički opstanak.

Od četiri poglavlja knjige prva dva su posvećena Levantu, koji je za Malufa mesto na kojem su stare kulture sredozemnog Istoka susretale one mlađe sa Zapada. Iz njihove bliskosti umalo se nije rodila, kazaće, jedna drugačija budućnost za sve ljude. Umalo! To je ona kritična reč iza koje Maluf počinje da nabraja i analizira propuštene šanse, racionalno, melanholično, uplašeno i na kraju tužno: ljudi su zatrovani mržnjom i samomržnjom, monstruoznim zastranjivanjem, a ono što najviše zabrinjava jeste opšta ravnodušnost koja je zavladala svetom. S druge strane, veruje pisac, dokle god se poštuju građanska prava i nacionalna pripadnost, postoji nada.

Maluf je u to ime jednako kritičar i islamističkih režima, radikalnog islamizma, angloameričkog konzervativizma i nedemokratskih pa čak i autoritarnih vladavina i na Istoku i na Zapadu. On je kritičar i demokratskih zemalja koje su u jednom trenutku napuštale svoje prosperitetne tokove zbog različitih oportunističkih skretanja, razočaravši tako one kojima su dotada bile uzor. Oštar prema Istoku, objašnjavajući njegovo zaostajanje u odnosu na vreme kada je bio mera i inspiracija Zapada, Amin Maluf taj Zapad, koji je preuzeo palicu vođstva sveta, upozorava da je diskreditovao univerzalne ideje koje je morao da promoviše. A time je diskreditovao i sopstvene vrednosti.

Trudeći se da razotkrije zakulisne igre na međunarodnoj sceni, izdvajajući glavne istorijsko-političke trenutke koje su u drugoj polovini prošlog veka bili prelomni za civilizaciju, Maluf istovremeno pronicljivo objašnjava kako su se oni reperkutovali na živote pojedinca ili kolektiva, uključujući posledice na psihološkom, sociološkom, antropološkom, naučnom i kulturnom planu. Na celoj toj vrteški preispituju se dosadašnji koncepti ideologija koje su ujedinjavale ili delile svet, i otvaraju se pitanja o budućnosti levice, desnice, o njihovim metamorfozama koje ponovo mogu dovesti do staljinističkih ili nacističkih logora, izopačenih učinaka komunizma i antikomunizma.

Poslednjih decenija, zapaža autor, od jednog, starog scenarija, u prošlosti, kada su zajednice različitog porekla iskustvo međusobne zavade i ratovanja zamenile iskustvom suživota, zaboravljajući da su bile neprijatelji, skliznuli smo u scenario gde ovaj happy ending više nije na dnevnom redu. Presudni faktori tog zaokreta su političke i moralne turbulencije koje potresaju arapski svet još od njegovog velikog poraza 1967; one su se, kaže pisac, pooštrile oko 1979, pojavom konzervativnih revolucija na Istoku i Zapadu, od kojih je „11. septrembra 2001. čitava planeta prokliznula, što je prouzrokovalo lančane reakcije koje nas danas vode u nepoznato – bez sumnje u brodolom.“

Svirepi militantni islamizam počeo se, kao „glasnogovornik potlačenih“, širiti po celoj planeti, a naročito po Zapadu; SAD, s druge strane, nisu uspešno položile ispit pred istorijom, pokazale su se nesposobnim da definišu novi svetski poredak i sačuvaju svoj moralni kredibilitet koji je danas verovatno najniži u poslednjih sto godina. Njihova intervencionistička pomama, podseća Maluf, da ruše režime, preoblikuju nacije, prekomponuju čitave regione u funkciji njihove vizije sveta, pokrenula je ogromni talas nesreća, mržnje i jada u celome svetu, o čemu već godinama unazad svedoče reke izbeglica u traganju za novim životom. A tragedija koja nas može zadesiti ne bira, opominje pisac – ona pogađa sve, i bogate i siromašne, i slabe i moćne, i vlastodršce i one pod njihovom vlašću.

Uznemirujuća slika našeg vremena, koju će u narednim godinama senčiti novi i sve tamniji valeri, po Aminu Malufu, koji pored sveopšte ravnodušnosti sveta uviđa i fatalnu otupelost kritičkog uma, može biti osvetljena samo ako ne zatvaramo oči pred realnošću. Drugim rečima: Titanik je potonuo jer njegova posada nije pravovremeno uočila ledeni breg. „Posadi“ današnjeg sveta nije još mnogo vremena ostalo.


Autor: Anđelka Cvijić
Izvor: Novi magazin, broj 520