9 najboljih čovekovih prijatelja kao književnih junaka

Nabrajamo za vas najbolje pse iz klasične i savremene književnosti. Bez svađe, molim.

Kažu da je pas čovekov najbolji prijatelj – a kada pogledate uloge koje ovi verni pratioci igraju u književnosti, čini se da nikada nisu izgovorene istinitije reči. Bilo da se pojavljuju kao verni pratioci protagonista, bilo da pomažu u rešavanju đavolskih misterija ili su zastrašujući protivnici, ova životinjska vrsta već vekovima (pa čak i milenijumima, ukoliko se računaju psi koji su oslikani na zidovima pećina još u najranijem periodu ljudske civilizacije) inspiriše pisce sa svih krajeva sveta.

Pošto ima vrlo mnogo izmišljenih pasa na stranicama knjiga, sužavanje izbora na one najbolje od najboljih bila je gotovo nemoguća misija, tako da zasigurno postoje i neki značajniji propusti. Ali evo naše apsolutno neosporne, konačne liste od 11 najboljih pasa u književnosti.

9. Argo iz Homerove „Odiseje“

Argo, verni Odisejev pas, verovatno je jedan od prvih pasa u književnosti. Posle dve decenije dugog odsustva na Itaku se vraća neprepoznatljivi Odisej – i ko bi jedini mogao odmah da ga prepozna? Argo, razume se.

Čak ni Eumej, navodno blizak Odisejev prijatelj, nema pojma s kim razgovara kada ga Odisej pita za psa, zbog koga mu kreću suze na oči.

Ali, avaj, Argo, nekada poznat po svojoj brzini i snazi, sada je u velikoj meri senka nekadašnjeg sebe i, nažalost, „polazi u tamu smrti“ skoro odmah nakon što je ugledao svog gospodara. Pas kog ćemo večno pamtiti.

8. Pas iz knjiga o Adrijanu Molu Sju Taunzend

Uprkos tome što Adrijan sa svojih 13 ¾ godina počinje svoj dnevnik spiskom novogodišnjih odluka (uključujući i onu da će biti ljubazniji prema svom psu), čini se da njegove dobre namere ne traju predugo. Pas, čije ime nikada ne saznajemo, pomalo je zanemaren od porodice, ali to mu ide u prilog jer to znači da može da iskoristi svoju slobodu za nestašluke.

Kroz Adrijanove dnevne zapise u dnevniku saznajemo sve o podvizima njegovog psa, počevši od toga kako se napio višnjevačom, pa sve do upadanja u nevolje sa policijom nakon što je oborio čitača brojila sa njegovog bicikla. To je pravi pseći život.

Iako se čini da porodica nije previše uznemirena zbog psa, Polin Mol neočekivano počinje da plače pri pomisli da on može da nestane, tako da izgleda da ga svi ipak vole. I hvala Bogu što je tako, jer Ešbi de la Zouk jednostavno ne bi bio isti bez ovog psa.

7. Bozun iz „Života posle života“ Kejt Atkinson

U intervjuu koji je dala za Goodreads povodom objavljivanja svog istorijskog romana „Život posle života“, Kejt Atkinson je rekla: „Ja sam prilično nemilosrdna autorka. Jedini put kada sam se osećala jako loše zbog ubistva nekog lika bilo je kada je pas poslat u rat i ubijen u romanu „Iza kulisa“. To mi je slomilo srce. I to mnogo govori o meni – da mi je više stalo do pasa nego do ljudi.“

Zbog toga se može očekivati da će svaki pas koji se pojavi u nekoj knjizi Kejt Atkinson biti nezaboravan, a to se svakako odnosi i na porodičnog psa Bozuna. Veliki šareni francuski mastif Bozun je poslušni saputnik koji pruža utehu onda kada je ona potrebna i često se čini da zna šta je njegovoj ljudskoj porodici potrebno, čak i pre nego što to i sami shvate. On je zaista odličan pas i u potpunosti zaslužuje svoje mesto na ovoj listi.

6. Bak iz „Zova divljine“ Džeka Londona

Bak, mešanac bernardinca i ovčara koji se nalazi u centru ove priče o usponu i padu, razmaženi je čupavko koji uspeva ponovo da otkrije sebe – njegovi „instinkti koji su bili mrtvi ponovo oživljavaju“ – nakon što je ukraden i prodat kao zaprežni pas.

Osuđen na surovu divljinu Aljaske i Kanade, Bak otkriva ono iskonsko divlje u sebi. Bak se oseća rastrzano, jer deo svog vremena provodi sa čovekom koga prati, a drugi deo sa vučjim čoporom, ali na kraju ipak odlazi u šumu da bi odgovorio na zov divljine.

Scene u kojima su urođenici prikazani kao preterano nasilni su prema današnjim standardima zastarele, a i Bakova osveta je nepotrebno brutalna, tako da ne možemo da se odlučimo da li je on baš najbolji pas ili ne. U svakom slučaju ovo je bez sumnje jedna izuzetno snažna priča.

5. Sneško iz Eržeovih knjiga o Tintinu

Činjenica da je Erže nazvao Tintinovog psa Milou (na francuskom jeziku), tj. Sneško, po svojoj prvoj ljubavi, verovatno je dobar pokazatelj njegove naklonosti prema ovom malom psu i njegove važne uloge u ovom avanturističkom serijalu.

Neki ga vide samo kao pratioca, ali Sneško je protagonista ovog serijala koliko i Tintin. Prilično je teško ne voleti ovog krznenog stvora jer je uvek odani hrabar kada treba, a ima i sklonost ka viskiju – a osim toga, njegov humor daje savršen kontrapunkt Tintinovom bezgraničnom optimizmu koji bi, da se razumemo, mogao da bude prilično dosadan da ga Sneško ne drži pod kontrolom.

Često se nalazi usred moralne dileme da li da pojede sočnu kost ili pomogne Tintinu da izađe iz nezgodne situacije. On je zaista pas koji je prirastao našim srcima.

4. Pola Sedam iz romana „Lekcije iz hemije“ Boni Garmus

Možda još niste upoznali Pola Sedam, neverovatno odanog, fantastično inteligentnog i mnogo simpatičnog psa iz debitantskog romana „Lekcije iz hemije“ Boni Garmus, ali kada ga jednom upoznate, nećete ga zaboraviti.

Žena koja je od naučnice postala televizijska zvezda usvojila je psa lutalicu i nazvala ga Pola Sedam i on dokazuje dve hipoteze: prvo – da psi imaju sposobnost da nauče ljudski rečnik, čak i ako sami ne mogu da govore, i drugo – da ljudi prkose logici. Jer putem radoznalog i neverovatno logičnog mozga ovog psetanceta nudi nam se uvid u to kakav je život veoma dobrog psa. On nam, takođe, na veoma divan i duhovit način daje uvid u tugu, gubitak i porodicu. Govoreći o ovom svom liku, Boni Garmus je rekla: „Ali ono što sam zaista želela da postignem sa Pola Sedam jeste pružanje perspektive ’sa druge strane’, iz ugla životinjskog carstva, koji komentariše nas ljude, voli nas, ali smo mu ujedno i dozlagrdili. Taj glas komentariše koliko možemo da budemo smešni i koliko lažemo. Znate, životinje zapravo ne lažu. Tako da sam zaista želela da to prikažem u njemu i takođe da sa distance prokomentarišem odluke koje donosimo.“ Boni Garmus sve ovo dobro zna: nekada je imala psa po imenu Petak i on je „razumeo mnogo reči“.

3. Sajksov pas iz „Olivera Tvista“ Čarlsa Dikensa

Za psa ozloglašenog Bila Sajksa se često pretpostavlja da je bul terijer, ali Dikens ga zapravo opisuje kao „belog rundavog psa, sa licem koje je izgrebano i razderano na dvadeset mesta“.

Ovaj zastrašujući i nepredvidivi pas, koji je dresiran na veoma okrutan način, uvek se nalazi negde u blizini Sajksa, spreman da sledi gnusne komande svog gospodara. On nas podseća da bi nam svima bilo bolje ukoliko bismo se klonili ovog tipa.

Na mnogo načina ovaj pas je odraz Sajksove naravi jer Dikens piše da ima „iste izlive temperamenta kao i njegov vlasnik“. Ali sa druge strane, on je žrtva okolnosti, naročito kada sam Sajks pokuša da ga ubije.

Teško da je jedan od najboljih pasa, ali bi sigurno bio bolji i umiljatiji da se o njemu starao čovek koji nije toliko nasilan.

2. Gaspod iz knjiga o Disksvetu Terija Pračeta

Mali pas nalik terijeru sa krivim nogama zvuči prilično obično i lako ga je prevideti, ali bilo bi dobro da razmislite ponovo.

Jer sa inteligencijom čoveka, sposobnošću da razgovara i velikom kolekcijom bolesti (koje su previše zauzete međusobnom borbom da bi nanele bilo kakvu štetu svom domaćinu), Gaspod je pametniji od bilo kog prosečnog psa. Međutim, pošto svi znaju da psi ne mogu da govore, oni samo pretpostavljaju da njegove reči potiču od sklonosti njihovog mozga da antropomorfizuje životinje – što često ide u korist Gaspodu.

U pričama o Disksvetu u kojima se pojavljuje Gaspod on je često rastrzan između želje da bude dobar pas i činjenice da mora da pazi na sebe jer niko drugi to neće uraditi. Ocena 12/10 za ovog savršenog anđela.

1. Snupi iz stripova Čarlsa M. Šulca

Samoproglašeni slavni pisac, leteći as, olimpijski klizač, astronaut, izuzetni imitator životinja... pa, ovaj spisak bi mogao da ide skoro unedogled, tako da se postavlja pitanje da li postoji nešto što ovaj bigl ne može da uradi.

Možda je započeo život kao običan pas, ali Snupi je evoluirao tokom godina, podigao se na dve noge i u tom procesu postao mnogo više nalik filozofu, pa i čoveku. Ako mislite da stripovima „Peanuts“ nedostaje dubine, zađite ispod površine i shvatićete da je subverzivan, melanholičan, satiričan i duboko saosećajan – a Snupi se često nalazi u centru svega.

Možda bi najlakše bilo otpisati ga kao još jednog psa iz crtanog filma, ali mnogo toga se dešava u ovim varljivo jednostavnim crtežima. A pošto ga obožavaju mnoge slavne ličnosti, uključujući i Džordža Sondersa, En Pačet, Umberta Eka, Maksin Hong Kingston, Džonatana Frenzena, smatramo da Snupi nije samo postao ikona popularne kulture, već je očigledno i najbolji izmišljeni pas.

Autor: Indira Berni
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Kristijan Vekonj