8 najgorih činjenica o poslu knjižara

Verovatno ne treba da navodim mnoštvo divnih okolnosti i preporuka za rad u knjižari, i pretpostavljam da će većina knjigoljubaca zažaliti što su pročitali ovaj kratki osvrt. Govoreći o poslovima u maloprodaji posao knjižara je dobar da bolji ne može biti – od zabavnih i pametnih kolega preko zanimljivih i uglavnom prilično opuštenih kupaca do onog najvažnijeg – neprestano ste okruženi knjigama.



To su prednosti, ali svaki posao ima i svoje mane. Za početak – nikada vam neće dozvoliti da se štekujete u ćošku i čitate neku očaravajuću knjigu koja je upravo isporučena u knjižaru. Kakva drskost! I niko vas neće upozoriti na zabrinjavajuću opasnost u vidu učestalog obrušavanja gomile knjiga na glavu ili prste na nogama. Pa i pored ovih nedostataka rekli biste to je i dalje najbolji posao na svetu, ali — vreme je da vam skinemo te ružičaste naočare i pokažemo kako zaista izgleda rad u knjižari. Nudimo vam nekoliko primera iz knjižarskog života koji spadaju u kategoriju „najgori“.

Sav novac koji zaradite potrošićete na knjige

I to je neizbežno, ne zavaravajte se. Upravo ste počeli da radite u knjižari i verovatno ste dobili taj neodoljiv popust za zaposlene i samo jednog dana shvatite da vi, u stvari, radite za knjige. Najverovatnije ste i do tog trenutka priličnu svotu novca izdvajali za kupovinu knjiga, ali sada ste okruženi njima sve vreme. A nove knjige neprestano pristižu! Desiće se da zatičete sebe da kupujete knjige koje ne volite samo zato što je u knjižaru pristiglo dobro ili retko izdanje određenog naslova i tek pošto je dovučete kući uvidite da ste bili zaslepljeni kvalitetom izdanja a da uopšte nemate nameru da je pročitate. Iz sopstvenog primera navodim da su neophodne godine iskustva kako biste stekli otpornost i uspešno odoleli iskušenju da upravo primljenu platu ne spiskate na radnom mestu.

Polica na koju ste odlagali knjige „za čitanje“ posustaje pod teretom i pretvara se u nepreglednu gomilu

Čak i kada uspete nekako da se obuzdate u trošenju za kupovinu knjiga, ne možete obuzdati želju za čitanjem. Možda uspete da zavarate sebe time što ćete ispisati listu želja ili pozajmiti knjige iz lokalne biblioteke. Ali to će vam stvoriti drugi vid problema – imaćete previše knjiga koje želite da pročitate jer nema šanse da izađete kao pobednik u trci sa preporukama kolega, kupaca ili naslova koji vam po sebi privlače pažnju, a da ne spominjemo ako vašu knjižaru s vremena na vreme obilaze pravi književni junaci i omiljeni autori.

Prestaćete da obilazite druge knjižare

Radost istraživanja nove knjižare je u potpunosti narušena kada radite u nekoj. Za početak – teško da ćete kupiti knjigu u drugoj radnjI kada ste se navikli na privilegiju u vidu popusta za zaposlene. Pa čak i ako ste nameravali da knjigu kupite na drugom mestu, teško da ćete se sa lakoćom kretati u drugoj knjižari jer ste se navikli na raspored u svojoj i desiće se da naslov koji tražite se nalazi na drugoj polici („A gde držite Džejsma Patersona?“). I naravno, tu nema pomoći jer ćete svaku knjižaru porediti sa svojom. Lako je uočiti razlike ali je vrlo uznemirujuće kada se susretnete sa nečim što mislite da „oni drugi“ rade bolje od vas i uhvatićete sebe da pravite beleške u glavi.

Knjige su teške

Po ovom pitanju sam pristrasna pošto radim u knjižari na tri nivoa bez lifta, što znači da neprestano teglim po 20 kila knjiga gore-dole. Takođe imamo i police za knjige koje se uzdižu do plafona, što znači da se stalno penjem na merdevine sa hrpom knjiga u rukama. Pa čak i u manjim knjižarama raspoređivanje knjiga po policama daleko je teža fizička aktivnost no što biste pomislili. Nošenje gomile knjiga naokolo, savijanje i čučanje kako bi se doprlo do dubljih donjih polica i veranje po merdevinama kako biste dosegli najviše tačke i tako neprestano osam sati – zna da bude iscrpljujuće (u tome i leži kvaka zašto većina knjižara nosi poderanu odeću).

Pojedine knjige će vas trajno podsećati na grozne ljude

E sad, kupci u knjižari su obično divni ljudi. Ali kao i u svakoj maloprodaji, s vremena na vreme ćete se susretati sa nevaspitanim i teškim ljudima. Na žalost, ponekad vam to može upropastiti mišljenje o knjizi, pa čak i samom autoru. Ukoliko vam neko neprestano dolazi u potrazi za određenim autorom i gotovo uvek se završi nekom neprijatnošću, lako je pretpostaviti da ćete početi da povezujete autora sa neprijatnim iskustvom koje imate sa njegovim čitaocem. I ukoliko se to desi više puta sa istom knjigom teško da ćete ikada poželeti da je pročitate, bez obzira na to koliko ona dobra bila.

Ne morate sve dobre knjige da ponesete kući

Ovo je poseban problem sa kojim se suočavaju zaposleni u knjižarama polovnih knjiga. Uvek teško padne kada redak naslov čekate da se pojavi dugi niz godina da bi ga jednog dana ugledali na spisku zahteva neke mušterije i kupila vam ga pred nosem. Kako naša knjižara sprovodi politiku „kupac je na prvom mestu“ to se ovaj vid nesreće pretvara u uobičajenu pojavu.

Morate pomoći ljudima da pronađu knjige sa.... pa, nazovimo to neugodnim temama

Naravno da nije svaki kupac raspoložen da sa vama deli svoj čitalački ukus i to je potpuno u redu. Ne donosim sud o nekome samo zato što uživa u žanru ili autoru koji se meni ne dopada. Naprotiv – vrlo rado i sa velikim žarom preporučujem slične naslove. Čak ću se baciti u potragu za knjigama o ispijanju sopstvenog urina (Da! Postoje knjige koje se bave tom temom!) a da ne trepnem (mada ću, priznajem, to prokomentarisati sa kolegama tokom pauze za kafu).

Ali, da budem iskrena, najgora stvar koja se tiče rada u knjižari je što morate pomoći ljudima koji tragaju za knjigama koje su za vas moralno neprihvatljive. U to spadaju knjige koje podržavaju nacizam, knjige koje vas upućuju u manipulaciju primoravanja žena spavaju sa vama, knjige koje su prepune opasnih dezinformacija ili knjige koje tvrde da su klimatske promene podvala i zavera. A kada mušterija počne da vam objašnjava da su to veoma značajne i važne knjige ili da vam iznosi svoja uverenja prepuna mržnje, stvar postaje još gora. Svaki tim knjižara ima određen prag trpljenja i izgrađen način odbrane u takvim situacijama, ali bez obzira na to, odvratno je naći se u takvom položaju, naročito kada šefovi očekuju da si neprestano ljubazan i u saglasju sa svim kupcima. Sve do ove tačke uspevala sam da spisak držim u vedrom i veselom tonu, ali iskreno govoreći jedino su ovakve situacije izuzetno mučne, teške i neprijatne.

Bojazan da će knjiga izbgubiti svoje čari

I dok je gorenavedeni razlog definitivno najgora stvar koja vam se može desiti u poslu knjižara, ovo poslednja ne spada u manje zanemarljivu činjenicu, već više u svakodnevicu. Kada neprestano radite sa knjigama, počinjete da brinete da gubite čitalačku magiju jer ste primorani da pravite razne sažetke za potrebe prodaje a da knjigu niste ni otvorili.

Mislim da je to naročito primetno kada radite u knjižari sa polovnim knjigama jer knjige počinjete da posmatrate očima lovca na dragocenosti umesto sopstvenim. Često mi se desi da pomislim: „Hej, zgrabi ovu knjigu“ ili „Neee to je obično đubre“, što se zasniva isključivo na iskustvo prodaje u knjižari, a čitalački ukus je tu u zadnje planu. Postaje vam gotovo nemoguće da skinete te knjižarske naočare i krstarite između polica radi sopstvenog zadovoljstva.

Ma koliko mi bilo teško da isključim taj deo mozga kada se nađem u prilici za povoljnu nabavku, knjige same po sebi nikada nisu izgubile svoje čari. U ovom trenutku, radim u knjižari duže od deset godina a skoro isto toliko u slobodno vreme blogujem o knjigama. Moj život se pretvorio u knjige pa, iako ih u daleko većem broju prodam i preporučim no što ih pročitam, ne postoji ništa lepše nego se sklupčati i zaroniti u roman o kojem ništa niste pročitali niti je neko tražio da o njemu nešto napišete.

Iznela sam vam najgore činjenice o radu u knjižari! Ako ste ikada radili u knjižari pišite mi šta je od svega ovog vaš omiljeni ili omraženi deo u poslu knjižara. Verujem da i sami imate i dobre i loše priče pa vas pozivam da ih sa nama podelite.

Autor: Danika Elis
Izvor: bookriot.com
Prevod: Aleksandra Mišić