Nekoliko velikih trgovaca opijumom su bili poreklom iz Škotske. Barem jedan je imao i diplomu prestižnog Univerziteta u Edinburgu. Bogatstvo stečeno u trgovini opijumom im je omogućilo da se povuku na velike posede u Galoveju, u jugozapadni deo Škotske.
**
Samo je jednom muškarcu bilo dozvoljeno da živi u kraljevskoj palati u Kini, poznatoj pod nazivom Zabranjeni grad: caru samom. Ostali stanovnici su bili ženskog pola – žene, konkubine ili sluškinje – ili poznati dvorski evnusi. Skoro svi evnusi su bili kastrirani još u dečačkom dobu. Ali bilo je nekolicina onih koji su kastrirani pošto su postali muškarci i roditelji. Oni su to uradili zbog novca.
**
Ime za oktobar mesec potiče od latinske reči Octo, što znači osam, i on je predstavljao osmi mesec u godini po rimskom kalendaru koji je sadržao deset meseci. Tako je bilo sve dok nije uspostavljen julijanski kalendar (po svom začetniku Juliju Cezaru u prvom veku posle Hrista kada su dodati januar i februar). Julijanski kalendar je bio najrasprostranjeniji kalendar u upotrebi u Evropi tokom šesnaest vekova, sve dok nije dopunjen gregorijanskim kalendarom koji je i danas u upotrebi.
**
Godina je 1977. grad Njujork. Pomračenje. Prvi dan u jednom od najdužih i najtoplijih vrelih talasa koji su zabeleženi u gradu. Taj dan, kada je grad uronio u mrak u trajanju od 25 sati usled havarije energosistema, izneo je na videlo mnoge duboko ukorenjen probleme s kojim se grad borio – ekonomski pad i porast kriminala. U gradu je utihnuo saobraćaj, a ulice su opustele usled požara, pljački i razuzdanog kriminala što ga je dovelo u rasulo. Do današnjeg dana, 13. jul 1977. godine se pamti kao jedan od najsramnijih dana u istoriji Njujorka.
**
Prvi film. Iako osporeno od strane istoričara koji tvrde da prva funkcionalna Limijerova kamera nije postojala pre kraja 1894 godine, sama braća Limijer tvrdila su da su prvi film snimili u avgustu 1894. godine. Sedam meseci kasnije – u martu 1895. u Parizu, predstavili su ono što se najverovatnije smatra za prvo prikazivanje filma pred većom publikom. Ironično, glavni cilj njihove prezentacije bio je da prikažu dostignuća u svom uzbudljivom istraživanju fotografije u boji, ali su braća ostala zatečena reakcijom publike kada su ugledali pokretne crne i bele slike na platnu!
**
MGM lav je bio Irac. Prvi ikoničan lav, koji se pojavljuje na uvodnoj špici svakog filma proizašlog iz studija Metro Goldvin Majer od njegovog osnivanja, bio je Dablinac! Slat, rođen u dablinskom zoološkom vrtu 1919, korišćen je za špicu svih MGM filmova između 1924. i 1928. godine. Do današnjeg dana on je jedini MGM lav koji ne riče iako izveštaji svedoče da je bio dresiran da zareži na znak.
**
Crna smrt (pandemija kuge) je obeležila evropski srednji vek ali je poslednja značajna epidemija kuge u Evropi zabeležena pre 300 godina – tačnije 1720. godine, u Marselju, luci na jugu Francuske do koje je došla brodom sa Bliskog istoka. Putnici su bili izolovani ali je zamenik gradonačelnika, koji je ujedno bio i vlasnik broda, insistirao da se sa njega istovari dragoceni teret, što je za ishod imalo da je kuga ušla u grad i usmrtila oko 100.000 ljudi u toj oblasti.
**
Krompir je ilegalno uzgajan u Francuskoj tokom 24 godine! Francuzi su bili ubeđeni da povrće sa juga Amerike može prouzrokovati čitav niz bolesti, uključujući lepru (gubu), tako da su 1748. uzgoj i potrošnja krompira bili van zakona. Možda bi tako i ostalo, ali je do preokreta došlo kada je uhapšeni medicinski vojni oficir imena Antoan Ogist Parmentije preživeo u svojoj zatvorskoj ćeliji izdržavajući se pomoću dijete krompirom koja je omogućila da se organizam stabilizuje i otpočne sa laganim prihvatanjem ostale hrane. Pošto je oslobođen zatvora, Parmentije je napisao raspravu o zdravstvenoj koristi upotrebe krompira u ishrani što je doprinelo da se zakon obori i krompir ponovo predstavi francuskoj javnosti 1772. godine. Tokom narednih 20 godina krompir je postao jedna od najpopularnijih i najvažnijih namirnica u Francuskoj. Čak je i bašta u kraljevskoj palati Tiljerije u Parizu – u početku ispunjena samo cvećem i egzotičnim biljkama – u jednom trenutku pretvorena u polje krompira.
Autor:
Edvard Raderfurd
Izvor: edwardrutherfurd.com
Prevod: Aleksandra Mišić