Ljubiteljima i vernim čitaocima trilera, kriminalistike i detektivskih romana sasvim je dobro poznato značenje vremenskog intervala od sedamdeset dva časa, jer toliko se osumnjičeni može držati u pritvoru, a ako se u roku od tri dana ne pronađe jasan dokaz o krivici privedenog, on nakon isteka tog vremena mora biti pušten na slobodu.
Iako je u romanu „
72 sata“ vreme trajanja radnje mnogo duže od tri dana, autor
Andeš Ruslund ipak je odabrao dotični naslov zbog toga što su upravo tri dana ključna za rasplet misterije koja godinama ne da mira jednom iskusnom inspektoru, a zbog koje je u opasnost dovedena i cela porodica jednog policijskog doušnika, ucenjenog na saradnju sa kriminalcima koji ne prezaju ni od čega samo da bi otkrili ili sačuvali tajnu.
Otkrivajući iz poglavlja u poglavlje jedan po jedan sloj dugogodišnje misterije i prateći neizvestan put svojih likova, švedski pisac Andeš Ruslund gradi triler koji je mnogo više od toga, jer se postepeno pretvara u prilično potresnu porodičnu sagu, kojoj kao da nema konačnog završetka i tokom koje postaje očigledno da oni koji su preživeli nisu izvukli pravu pouku iz tragičnih i nasilnih smrti svojih najbližih.
Sačinjen od tri međusobno ukrštene priče, od kojih se svaka fokusira na po jedno od troje glavnih likova, roman „72 sata“ vodi čitaoca od Skandinavije do Balkana i pruža autentičnu sliku mračnih puteva ilegalne trgovine, s tim što u prvom planu nisu samo kriminalci i krijumčari, nego i članovi njihovih porodica, koji i kada su nevini ipak osećaju dužnost da na svojim plećima ponesu tuđe grehe i da pritom nastave opasan posao zbog kojeg im je ostatak porodice i stradao.
Verujući da može prekinuti ovu krvavu nit, jedan inspektor pokušava da sakrije jedinog preživelog člana brutalno ubijene porodice tako što mu menja identitet, no kada bude postalo jasno da je taj jedini svedok krvavog čina u smrtnoj opasnosti pošto mu je identitet razotkriven, inspektor kreće u novu potragu i konačni obračun sa organizacijom koja očigledno stoji iza višestrukog ubistva koje se dugi niz godina vodi kao nerešeno.
Ono što je, međutim, najbitnije u celom zapletu, to je sudbonosno pitanje da li taj jedini preživeli svedok želi da ga policija štiti – ili će ići putem što je sâm odabrao, a koji vodi direktno u kriminal, pa i u smrt.
A dok inspektor bude pratio tragove iz prošlosti, njegov će saradnik i doušnik imati tačno tri dana da ispuni dobijeni zadatak ne bi li sačuvao živote svojih najbližih, inače će nakon sedamdeset drugog časa jedan kriminalac izaći iz pritvora i prvo što će učiniti – otići će da ubije doušnikovu porodicu.
I stoga će upravo to odbrojavanje tokom sedamdeset dva sata svima proteći u jednom dahu, i inspektoru, i doušniku, i tajanstvenom svedoku, ali i samim čitaocima, kojima će pred očima jedan za drugim iskrsavati kratki ali upečatljivi filmski kadrovi od kojih je svaki podjednako bitan i fatalan, a pritom će se obrti dešavati takvom brzinom da će konačni ishod biti neizvestan do poslednje sekunde.
Ali, ni tu nije kraj, jer pravi rasplet i neočekivani obrt slede tek nakon isteka odbrojanog vremena, tako da će taj jedan dah tokom kojeg se čita ovaj roman zapravo trajati do poslednje stranice, a nakon toga će ostati vremena za razmišljanje, preispitivanje, traženje drugačijeg rešenja ako je ono bilo moguće – a to i jeste najveći uspeh jedne knjige, da bude pročitana u jedanom dahu, a da zatim još dugo bude u svesti čitaoca i da mu neko vreme ne da mira, možda baš kao da ga je pritvorila na sedamsedet dva sata.
Autor: Dušan Milijić