7 čitalačkih saveta najvećih umova

Ako postoji jedna stvar koja ujedinjuje filozofe, pisce, političare i naučnike, bez obzira na prostor i vreme, to je verovanje da čitanje može da vam proširi vidike i ojača intelekt bolje nego bilo koja druga aktivnost. Međutim, kada je reč o izboru štiva, mišljenja se razlikuju. Od afiniteta Virdžinije Vulf da pretražuje knjižare sa polovnim knjigama do odbojnosti koju je Teodor Ruzvelt osećao prema listama „najboljih knjiga“, izdvojili smo za vas sedam saveta znamenitih istorijskih ličnosti koji mogu da vam pomognu u obogaćivanju čitalačke liste.



Albert Ajnštajn – Čitajte knjige iz prošlih vremena

Praćenje savremenih dela i lista bestselera deo je čitalačke prakse, ali Albert Ajnštajn je smatrao da je veoma važno da ostavimo prostor za neka starija dela. U suprotnom, bićete „u potpunosti zavisni od predrasuda i mode svoga vremena“, napisao je 1952. godine veliki naučnik.

„Neko ko čita samo novine i najbolje savremene autore deluje mi kao izuzetno uskovida osoba koja prezire naočare“, dodao je.

Seneka – Nemojte prebrzo prelaziti sa knjige na knjigu

Seneka Mlađi, rimski filozof stoicizma iz prvog veka i verni savetnik imperatora Nerona, verovao je da čitanje različitih dela u kratkom vremenskom periodu sprečava formiranje dugotrajnih utisaka. „Morate se zadržati na ograničenom broju mislilaca i svariti njihove radove ako želite da iz njih izvučete ideje koje će se zadržati duboko u vašem duhu“, napisao je u „Pismima prijatelju“.

Ako vam je za ilustraciju ovog koncepta potrebna metafora, sam Seneka nudi jednu:

„Hrana ne čini ništa dobro i ne stapa se sa telom ako napusti stomak odmah nakon unošenja; ništa ne ometa izlečenje kao česta promena lekova; nijedna rana ne zarasta kada se melemi menjaju jedan za drugim; biljka koju često premeštaju nikada ne može čvrsto da raste. Ništa nije tako efikasno da može da bude korisno ako se neprestano menja. A čitanje mnogo knjiga je distrakcija.“

Virdžinija Vulf – Kupujte u prodavnicama polovnih knjiga

U svom eseju „Street Haunting“, Virdžinija Vulf je opisala vrednost kupovine u knjižarama koje se bave prodajom polovnih knjiga gde su dela „pristizala u jatima raznobojnog perja i imaju šarm kakav pripitomljenim izdanjima u biblioteci nedostaje“.

Kako je navela Vulfova, traganje među korišćenim knjigama daje nam mogućnost da naiđemo na nešto što ne bi privuklo pažnju bibliotekara i knjižara koji su prečesto veoma selektevni pri uređivanju svoje ponude u odnosu na prodavce polovnih knjiga. Kako bi nam navela primer, slavna autorka je zamislila kako nailazi na pohabano, samoobjavljeno delo u kome „muškarac koji je jahao konja pre stotinak godina kako bi obilazio tržište vune u srednjem delu zemlje i Velsu; nepoznati putnik koji je odsedao u krčmama, popio svoju pintu, primetio lepe devojke i ozbiljne mušterije, pa sve to kruto i marljivo zapisao zbog same ljubavi prema pisanju“.

„U ovom nasumičnom raznovrsnom društvu, možda ćemo se očešati o potpunog stranca koji, uz malo sreće, će nam postati najbolji prijatelj na svetu“, dodala je Virdžinija Vulf.

Edvard Bulver Liton – Možete da preskočite zastarela naučna dela, ali ne i staru književnost

Iako su njegovi romani bili izuzetno popularni u vreme kada ih je pisao, devetnaestovekovni britanski pisac i političar Edvard Bulver Liton je je najpoznatiji po kovanju fraze „Bila je to mračna i olujna noć“ kojom počinje njegov roman „Paul Clifford“ iz 1830. Pomalo je ironično da se danas njegovi romani retko čitaju jer je sam veoma čvrsto verovao u vrednost čitanja stare književnosti.

„U nauci, čitajte najnovija dela po svom izboru; u književnosti, najstarija“, napisao je u svom eseju „Caxtoniana“ 1863. „Klasična književnost je uvek moderna. Nove knjige oživljavaju i iznova dekorišu stare ideje; stare knjige predlažu i podstiču nove ideje.“

Mortimer Dž. Adler – Preporuke tražite na piščevoj čitalačkoj listi

U svom vodiču iz 1940. godine „Kako čitati knjigu“, američki filozof Mortimer Dž. Adler je govorio o važnosti biranja knjiga koje drugi autori smatraju vrednim čitanja. „Veliki autori su bili veliki čitoaci“, objasnio je, „i jedan od načina da ih razumete je da čitate knjige koje su oni čitali.“

Adler je pojasnio da ovakva praksa verovatno ima najveću važnost na polju filozofije „jer su filozofi mnogo čitali jedni druge“ i da je mnogo lakše shvatiti koncept ako znate šta ga je inspirisalo. Naravno da ne morate da pročitate sve što je neki pisac čitao kako biste razumeli njegov radi, ali je to odličan način da dobijete čitalačke preporuke iz pouzdanog izvora. Ako vaš omiljeni autor pomene određeni roman koji mu se posebno dopao, velika je verovatnoća da ćete i sami u njemu uživati.

Meri Volstonkraft – Bolje da čitate „grešna zadovoljstva“ nego da ne čitate ništa

Osamnaestovekovna spisateljica, filozofkinja i rana feministkinja Meri Volstonkraft gotovo sve romane je smatrala „grešnim zadovoljstvima“ (iako naravno nije koristila taj izraz). U delu „A Vindication of the Rights of Woman“ prezrela je „glupe romanopisce koji malo toga znaju o ljudskoj prirodi, stvaraju ustajale priče i opisuju varljive scene, sve koristeći sentimentalni žargon, koji jednako kvari utisak i odvlači srce dalje od dnevnih obaveza“.

Ako vam njen sud deluje prestrogo, to je zato što je izvučen iz istorijskog konteksta.  Meri nije bila jedina koja je smatrala romane čitalačkim materijalom niže vrednosti u odnosu na istorijska i filozofska dela, a istovremeno je kritikovala društvo jer sprečava žene da teže višim intelektualnim sferama. Bez obzira na to, smatrala je da čak i grešna zadovoljstva mogu da pomognu u širenju vidika. „Svaki oblik čitanja je mislim bolji od toga da prazno ostavite praznim, jer um mora da dobije određeni stepen prosvetljenja i stekne snagu blagim naprezanjem moći razmišljanja“, napisala je. Drugim rečima, samo napred i uživajte u svojoj knjizi za plažu.

Teodor Ruzvelt – Morate doneti odluku kako, šta i kada ćete čitati

Teodor Ruzvelt je možda živeo po izrazito strogim pravilima, ali je njegov pogled na čitanje bio veoma slobodan. Osim što je bio odlučan da svakog dana izdvoji bar nekoliko minuta za čitanje – počeo je sa time veoma mlad – smatrao je da većinu detalja treba ostaviti pojedincu.

„Čitalac, ljubitelj knjige, mora da zadovolji sopstvene potrebe bez mnogo osvrtanja na to šta mu komšije govore kakve to potrebe treba da budu“, napisao je u svojoj autobiografiji i odbacio ideju da postoji konačna lista „najboljih knjiga“ kojoj svako mora da se povinuje. Umesto toga, Ruzvelt je preporučio da knjige biramo po temama koje nas zanimaju i da pustimo naše raspoloženje da nas vodi ka sledećoj sjajnoj knjizi. Takođe, nije bio od onih koji su prevrtali očima na srećan kraj jer, kako je objasnio, „postoji dovoljno užasa  i mraka i prljavštine u stvarnom životu sa kojima živ čovek mora da se nosi“.

Ukratko, Ruzvelt bi vam sasvim sigurno posavetovao da pročitate šta Seneka, Albert Ajnštajn i ostali veliki umovi govore o čitanju, a zatim sami donosete krajnje odluke.

Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković