6 znakova da ste opsednuti knjigama

Da li ste se nekada zaslepljujuće, omamljujuće, bespogovorno zaljubili u knjigu? Možda i jeste, samo to niste znali.



„Čitanje je sve na ovom svetu“, napisala je Nora Efron. „Čitanje čini da se osećam kao da sam nešto postigla, nešto naučila, postala bolja osoba... Čitanje je bekstvo i suprotno od bekstva; to je način da se povežemo sa realnošću nakon dana provedenog u umišljanju stvari, ali je i način da se povežemo sa tuđom maštom nakon dana koji je protekao u možda previše surovoj realnosti. Čitanje je izobilje. Čitanje je blaženstvo.“

Najbolje knjige mogu da nam se prikradu i pomute nam um čistom dubinom i genijalnošću. Dobra knjiga nam pomaže da zaboravimo na naše probleme, ali i da se podsetimo našeg unutarnjeg bića.

Ali da li ste se nekada toliko zatreskali u priču da vam je okupirala mozak, do granice opsednutosti? Da li ste nekada zahvaljujući knjizi promašili stanicu, zaboravili da jedete ili ignorisali prijatelje?

Fleke od hrane na stranicama

Kome su još potrebni uzbudljvi razgovori sa nekom osobom, kada ih možete voditi sa knjigom? Knjiga vam neće protivrečiti. Ona vam neće popovati, niti očekivati duhovite doskočice. Sa njom ne morate da podelite čizkejk.

Pod pretpostavkom da ne živite sami, čitanje za stolom za ručavanje nije najdruštvenija moguća aktivnost, ali kada ste navučeni na priču, uobičajena pravila ponašanja nestaju poput šećera u vrućoj kafi.

Možda će mrvice onog čizkejka završiti na riknama knjige, ali ćete se sigurno složiti sa ovim: jedan od najvećih komplimenata koje možete dati piscu jeste da isflekate njegovo delo kapljicama čaja ili gromuljicama džema. Stranice umrljane hranom su ordeni svake knjige koja se ne može ispustiti iz ruku. Jer da niste srcem i dušom posvećeni knjizi, verovatno biste bili pažljiviji.

Počeli ste da sanjate knjigu

Dosta je bilo, potreban vam je san. Sklopili ste korice, svetla su pogašena, san vam se polako prikrada... Morate... prestati... da razmišljate... o Fredovicinoj bebi... Misli utihnjuju, stres od proteklog dana nestaje, tama obavija vaš iscrpljen um. Ššššššš...

Odjednom ste se našli u Galadu. Pored vas prolaze žene u crvenim ogrtačima i pod belim kapama. Džip sa zatamljenim staklima zaustavlja se uz škripu kočnica i iz njega izleću muškarci sa tamnim naočarima i ubacuju vas u kola. Počinjete da paničite. Vrata se potom otvaraju i, pre nego što možete da izgovorite „blagosloven plod“, našli ste se pred streljačkim odredom. Srce vam silazi  u pete i stežete vilicu od straha.

Sledi pucanj i: skroz ste budni, u svom krevetu, obliveni znojem. U vašoj glavi se vrti samo jedna misao: „Glenovicinog mi duha, 'Sluškinjina priča' je neverovatna knjiga!“

Pojavljuje se simptom povlačenja

Rekreativna upotreba knjiga – po propisima i bez mogućeg uzrokovanja nesreće (npr. čitanje uz ivicu trotoara za pešake  ili prelažnje prometne ulice) – može vam promeniti stanje uma, kao droga. Ako nabasate na pravu knjigu. I eto vas kako tri dana neprekidno upijate sadržaj knjige direktno kroz očne jabučice – produženi vikend čiste, neprekidne zabave. Duge noći, malo sna i silni naleti endorfina.

Međutim, stigli ste do vrhunca, do poslednjeg uzletišta, i onaj dobro poznati osećaj teskobe počinje da se javlja u vašoj glavi: da li ću se ikada ponovo ovako dobro osećati zbog neke knjige?

Zato počinjete da čitate sporije, gustirajući svaku rečenicu posebno, kao da je poslednja koju ćete ikada pročitati. A onda – kao sve što valja na ovom svetu – sve je gotovo. Možda ćete ponovo nekoliko puta pročitati poslednju stranicu, u očajničkom pokušaju da ponovo doživite onaj prvi nalet magije. Ali to nikada nije isti osećaj, zato što ste sada zauvek upoznati sa svršetkom.

Ne možete da prestanete da govorite o knjizi – i to svakome ko ima strpljenja da vas sasluša

Najbolje knjige se ne završavaju poslednjom stranicom. A ako ste pomislili da mogu da žive u vašem pamćenju – nije ni to u pitanju. To važi samo za sećanja. Kada ste zaista uživali u knjizi, razgovor o njoj je jedini način da se održi u životu. Što više razgovora, tim bolje – kao bajalica koja mrtve vraća u život.

Nije bitno ko je vaš sagovornik. Nije ni bitno da li je vaš sagovornik pročitao knjigu. Knjiga je na vašem srcu kao kamen, i mora negde da padne. A razgovor je jedini lek.

I tako pitate sve redom da li su je pročitali. Nisu? E baš bi trebalo. Ali pošto nisu, narednih 30 minuta ćete provesti u objašnjenju zašto moraju, sa više superlativa u odnosu na sadržaj govora koje drži Donald Tramp. Ne smete da dozvolite da dobra knjiga izumre.

Nosite je svuda sa sobom

Dakle, poslednja knjiga koju ste pročitali vas je raspametila, toliko da je postala vaš novi najbolji prijatelj. Razumete se kako se nikada do sada niste ni sa kim razumeli. Sa vama deli mudrost, kako niko drugi do sada nije. Nudi vam utehu, društvo i zabavu, nikada vas ne ispaljuje ili osuđuje zbog životnih izbora. Stoga s njom radite ono što inače ne možete sa svojim drugarima: nosite je svuda sa sobom.

Nije bitno što vam je sada potreban ruksak kako biste nosili sve svoje potrepštine, a nekada vam je par džepova bio dovoljan. Ova knjiga je toliko važna da je ni na sekund ne smete izgubiti iz vidokruga. Odjednom shvatate da ste omašili stanicu zato što vam je Nora Efron podarila zrno mudrosti zbog kog vam se promenio pogled na svet, i nalazite se u nekoj zabiti bez ikakve predstave kako da se vratite kući.

Vi čitate u redovima za toalet, ili u supermarketu u redu za kasu. Nosite je u krevet (ona vam nikada neće ukrasti prekrivač), u kafić, kod zubara. Jedino mesto na koje je ne nosite je knjižara... jer, očigledno je da nemate šta da radite u knjižari, sada kada je najbolja knjiga na svetu u vašim rukama.

Krstarite društvenim mrežama u potrazi za drugim fanovima

Sigurno vam je dobro poznat onaj osećaj kada završite sa čitanjem romana koji vas je ganuo, i u tom trenutku se celo čovečanstvo podvodi pod dve grupe: one koji su je pročitali i sa kojima možete da razgovarate o njoj, i oni koji je nisu pročitali i sa kojima ne možete da razgovarate.

Druga grupa vas, naravno, ne zanima. Jer ova knjiga vam je promenila život. I u čemu je smisao života ako nemate sa kim to da podelite? Zato se upućujete na društvene mreže, kako biste prečešljali Tviter/Instagram/Redit, u potrazi za nekim – bilo kime! – ko vam može ponuditi neki drugačiji pogled na „najbolju knjigu koju ste ikada pročitali“.

Ako imate sreće, možda čak i sam autor poklanja pažnju „onlajn“ aktivnostima, te vam može ponuditi dublje uvide u njegovu maštu. A možda samo želite da pronađete nekog istomišljenika, kome se knjiga dopala isto koliko i vama. Ne brinite, niste izgubljen slučaj i nije vam potrebna pomoć – samo vam je potreban neko sa kim želite da podelite svoju sreću i radost.
 
Autor: Met Blejk
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković