Svi imamo omiljenog autora. Divimo se njihovoj veštini pisanja i načinu na koji grade imerzivan fiktivan svet, verodostojne i simpatične likove i uzbudljiv zaplet. Volimo kako pričaju priču koja nas tera da čitamo.
Ali ponekada nije reč samo o velikom talentu koji je vredan spomena. Neki od najpoznatijih pisaca su takođe poznati po tome što imaju veoma neobične kaprice ili potpuno čudne navike.
Pogledajte!
Džejms Džojs
Džejms Džojs je voleo da piše ležeći na stomaku. Koristio je velike plave olovke i nosio beli mantil dok je pisao. Međutim, sve ove navike nisu proizvod nastranosti. Većina njih je nastala zbog njegovog lošeg vida. Velike olovke su mu dozvoljavale da vidi šta piše, dok je beli mantil reflektovao više svetla na stranici.
Činjenica: Većinu dela „Fineganovo bdenje“ (
Finnegans Wake) je napisao koristeći delove bojica i karton.
Virdžinija Vulf
Virdžinija Vulf je svakog jutra pisala dva i po sata. Nije dovoljno čudno? Koristila je sto koji visok 1.07 metara i koji je imao šiljast vrh. Ovo je omogućavalo Vulfovoj da oceni svoj rad kako iz daljine tako i izbliza. Ovaj kapric je započeo Virdžinijim rivalstvom sa sestrom Vanesom koja je slikala stojeći. Virdžinija nije trpela poraz.
Franc Kafka
Franc Kafka je koristio prilično radikalan metod za podsticanje svoje kreativnosti: iscrpljivao se. U početku je radio dvanaestočasovne smene ali je kasnije bio unapređen. Međutim, sa svim novim odgovornostima i ostalim aktivnostima (vežbanje, provođenje vremena sa porodicom), obično je počinjao da piše oko 11 uveče i znao je da završi oko 6 ujutru.
Truman Kapote
Truman Kapote je bio prilično sujeveran. Što se graničilo sa blagom nastranošću. Truman nikada nije započinjao ili završavao delo petkom. On je takođe menjao hotelsku sobu ukoliko je zbir brojeva bio 13. Još jedno sujeverje: nikada nije bilo više od dva opuška u Kapoteovoj piksli. Dodatne opuške je čuvao u dzepu svog kaputa.
Viktor Igo
Da bi naterao sebe da u roku preda rukopis, Viktor Igo je koristio veoma radikalan metod. On je počeo da piše „
Bogorodičinu crkvu u Parizu“ na jesen 1830. i želeo je da je završi do februara 1831. Da bi to uspeo, kupio je flašicu mastila i zaključao se u sobu. Nije se čak ni trudio oko odevanja, te je nosio samo sivi šal i pleteno odelo da ne bi pao u iskušenje da izađe napolje.
Činjenica: Viktor Igo je želeo da nazove svoje delo „Šta je izašlo iz flašice mastila“ ali je kasnije smislio drugi naslov. Inače, on je roman završio čak i pre zadatog roka.
Edgar Alan Po
Edgar Alan Po je bio jedan od onih pisaca koji je ekstremno voleo svoje ljubimce. Svoju mačku Katerinu je toliko voleo da je sebe smatrao njenim starateljem. Da stvar bude još misterioznija, glasine kažu da je Katerina umrla dve nedelje nakon Poove smrti.
Izvor: tell-a-tale.com
Prevod: Marija Zuak