5 najmanjih biblioteka sveta

Minijaturne biblioteke predvode revoluciju zajedničkih knjiga, dajući ljudima materijal za čitanje do nivoa koji višestruko prevazilazi veličinu ovih biblioteka.

Odlomci iz knjige „Neverovatne biblioteke: Vizuelno putovanje kroz najneobičnije biblioteke sveta“ Aleksa Džonsona.

1. Telefonske govornice

Male biblioteke koje su nekada bile telefonske govornice, kiosci, eksperimentalne umetničke instalacije, neobične ručno rađene kutije ‒ čak i frižideri ‒ niču na uličnim ćoškovima celog sveta velikom brzinom.

U vreme kada se čini da onlajn čitanje na smartfonovima i tabletima ugrožava opstanak klasičnih biblioteka, pojava mobilnih telefona je neočekivano dala zamaha novim vrstama biblioteka ‒ telefonskim govornicama!

Britiš Telekom je do 2002. godine bio vlasnik 92.000 telefonskih govornica, ali od onda je oko polovina njih uklonjena zbog nezaustavljive popularizacije mobilnih telefona. Umesto da prosto ukloni preostale govornice, kompanija je 2009. osmislila kampanju „Usvoji kiosk“. Lokalnim zajednicama je ponuđeno da otkupe ove ikonične crvene telefonske govornice za 1 funtu. Zajednice su ohrabrili da govornice pretvore u prostor koji bi se zapravo koristio. Ovaj projekat se pokazao veoma uspešnim.



U više od 1500 ovih mikroarhitektonskih jedinica nikle su prodavnice, centri za informacije o divljim životinjama, čajdžinice, umetničke galerije, medicinski prostor za defibrilatore za javnu upotrebu, kao i desetine novih komunalnih biblioteka. Njihova pravila pozajmljivanja se razlikuju ‒ to može biti razmena knjiga sa drugim ljubiteljima knjiga, ostavljanje jedne knjige u zamenu za drugu ili prosto uzimanje ili ostavljanje knjiga u kutiji za knjige ‒ i tako ove knjižare funkcionišu, pre svega zahvaljujući poštenim čitaocima. Lokalni čitaoci uzimaju i vraćaju knjige na police ugrađene u telefonske govornice, poklanjaju knjige ako to žele i ne plaćaju kazne ako zakasne sa vraćanjem.
 
2. Behervald minijaturna biblioteka dizajnerske firme BauFahFrau
 
Biblioteke u obliku telefonskih govornica su inspirisale mnoge druge male biblioteke pod vedrim nebom, razasute po ćoškovima ulica celog sveta, između ostalog i Behervald  („Šuma knjiga“) firme BauFahFrau iz Berlina, koja pravi biblioteke od stabala drveća. Ova neobična biblioteka u drveću nastala je u okviru projekta razmene knjiga „Razmišljaj drugačije“, koja je bila deo mnogo veće urbane inicijative pod nazivom „Popuni praznine“.

Foto: baufachfrau-berlin.de
 

3. Kula Priča
 
Posebno ambiciozna ‒ može se čak reći i monumentalna ‒ mala knjižara je Kula priča sa drvenim okvirom u osnovi, koju su 2013. izgradili studenti dizajna Tehničkog fakulteta u Rigi, u Letoniji, da bi grad Cezis imao alternativan prostor za čitanje i pozajmljivanje knjiga, s obzirom na to da je lokalna biblioteka bila zatvorena zbog renoviranja. Preko 2500 šindri od recikliranog tetrapaka pokrivaju krov, police za knjige su postavljene u njihove strane i formiraju zaštićenu sobu pod vedrim nebom unutar visoke strukture koja podseća na šator.

4. Mala besplatna biblioteka

Možda najuspešniji projekat malih knjižara u 21. veku je Mala besplatna biblioteka (čija je krilatica: „Uzmi knjigu, vrati knjigu“). Ovi ručno rađeni knjižni kabineti su otporni na vremenske nepogode. 



Svojim izgledom često podsećaju na kućice za ptice. Postavljeni su u baštama, na autobuskim stajalištima, u parkovima, ali i u kafićima i obližnjim restoranima. Svako može da uzme knjigu i ostavi drugu knjigu u zamenu za nju.
 

5. Biblioteka nalik ostrvu 

Portugalska umetnica Marta Vengorovijus dizajnirala je peripatetički projekat „Jedan, dva, svi“ sa umetnikom Fransiskom Ajeresom Mateusom, koji predstavlja biblioteku nalik na ostavu, u koju može da stane samo jedna osoba. 

Prvu biblioteku u obliku kutije izgradio je Tod Hadson (iz grada Hadsona, država Viskonsin) 2009. godine. Ova biblioteka poput jednosobne školske kućice je dizajnirana u sećanje na njegovu majku, bivšu učiteljicu koja je volela da čita. Podigao ju je na stubu u svom dvorištu i onda se udružio sa stručnjakom za društveno preduzetništvo Rikom Bruksom. Projekat je očarao publiku i danas Ima preko 12.000 Malih besplatnih biblioteka po celom svetu, najviše u Americi i Kanadi, ali i u zemljama poput Gane, Pakistana, Indije i Holandije.
 



 
Izvor: slate.com