5 čudnovatih i jezivih mitova o stvorenjima koja se javljaju oko novogodišnjih praznika

Vreme uoči Božića obiluje čudnim običajima i proslavama u raznim kulturama širom Evrope. Pre nego što su Božićni praznici postali ovakvi kakve ih danas praktikujemo, paganski Evropljani su slavili Jule na svoj način. Paganski običaji su se naposletku stopili sa hrišćanskim, obeležavajući rođenje Hrista umesto rimskog božanstva Sola, sina Sunca, i dobili formu koju danas poznajemo.



Premda su se kulture stapale a stanovništvo poprimilo hrišćanske običaje i praznike, poneki mitovi i lokalni običaji su se održali... od kojih su neki veoma jezivi...

Krampus

Krampus, demonsko biće u obličju jarca hoda uspravno kao čovek i proganja decu širom centralne Evrope. Baš kao što Božić Bata (Sveti Nikola) nagrađuje dobru, Krampus je tu zarad nevaljale dece. Priča se da na leđima nosi korpu u kojoj odnosi prestrašenu decu. Krampus se pojavljuje 5. decembra, veče pre Nikoljdana (po julijanskom kalendaru), kako bi išibao nevaljalu decu i odneo ih sa sobom da ih pojede za večeru. Taj dan se u Austriji, i širom Evrope, svake godine obeležava pijankama, terevenkama i u kostimima Krampusa. Ova slavlja su stigla sve do Amerike, verovatno kao protivotrov pompi koja nastaje oko božićnih praznika.

Jule momčad

Trinaestorica Jule (Yule – Božić) momčadi dolaze iz islandskog folklora. Oni posećuju kuće – jedan Jule za svaki dan – u periodu od 12. do 24. decembra. Tokom ovih dana proslave su šaljivog i veselog karaktera, ali su nekada bile prilično žestoke. U 18. veku, na Islandu, ispredanje priča o njima bilo je takmičarski nastrojena razonoda, pa je svaki pripovedač nastojao da nadmaši prethodnog dodajući više strave, užasa, nasilja i krvoprolića. Sve je to zabranjeno 1746. godine.

Savremeni prikaz Jule momčadi ne razlikuje se mnogo od vragolastog Vilenjaka sa police (Elf on the Shelf), a tokom porodičnih okupljanja organizuju se nestašluci i podvale kako bi članovima prostrujala krv tokom hladnih dana. Islandski pisac Johanes Ur Kutlum objavio je 1932. godine pesmu Jólasveinarnir, u kojoj je svaki od momčadi dobio posebnu karakteristiku.

Božićna mačka

Jule momčad su imala mačku – Božićnu mačku (Jólakötturinn). Kao što možete da pretpostavite, to nije bila slatka i umiljata maca. Božićna mačka tumara snežnim predelima, sjajnih očiju, brkova oštrih kao britva, sa strašnim kandžama, u potrazi za decom koju će proždrati. Međutim, ova mačka neće pojesti bilo koje dete koje joj padne pod šape – ona je u potrazi za nečim specifičnim. Ona traga za decom koja nisu dobila na poklon novu odeću pre Badnje večeri. Ovaj zastrašujući mit je nastao među seljacima i služio je kao podsticaj radnicima da pre Božića završe sa obradom vune koja je prikupljena u jesen.

Kalinkazaros (karakondžula)

Stiže nam još jedan demon, ovoga puta iz jugoistočne Evrope. Veruje se da ovi demoni veći deo godine provode ispod površine zemlje, gde pletu korenje Drveta života. Tokom decembra oni napuštaju svoja skrovišta i hodaju po svetu praveći pakosti i kradući novorođenčad, dok se korenje drveta oporavlja. Potom se vraćaju pod zemlju gde ponovo pletu zalečeno korenje. Kako bi ih držali na odstojanju, ljudi su novorođenim bebama vezivali slamu i beli luk, ili ostavljali đevđir ispred ulaznih vrata. Krakondžule (kallikantzaros, grč.) moraju  da prebroje svaku rupu u đevđiru, ali uvek izostavljaju sveti broj 3, te moraju ispočetka da broje dok ne prođe noć.

Lusi

U Norveškoj i Švedskoj se 13. decembra slavi dan Svete Lucije. U današnje vreme, Sveta Lucija je prikazana kao prelepa, mlada žena koja oko glave ima obruč sa svećama sa kojim šeta kroz grad. Međutim, sve do nedavno, bila je veoma drugačije prikazivana... Noć uoči Dana Svete Lucije – Lusinog povečerja – zli dusi su se dizali iz mrtvih kako bi tumarali svetom. Deca su morala da budu dobra, a na ulaznim vratima su se iscrtavali krstovi kako bi se demoni rasterali. Lusi je prikazivana kao užasan i mnogo moćan demon. Jahala je na metli uz pratnju zlokobnih bića, prouzrokujući haos, uništavajući posede i useve, i kidnapujući ljude.

Autor: Rouven Džouns
Izvor: forreadingaddicts.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković