Fontovi su za tekst nalik tipovima ličnosti Majers-Brigs testa. Bilo da nimalo ne marite za njih ili ste od onih koji ih skupljaju za različitu namenu, fontovi se nalaze svuda oko nas. Ove činjenice o fontovima će vam pomoći da bolje razumete njihovu istoriju, tehničke aspekte i ljude koji stoje iza slavnih fontova.
Činjenice u kratkim crtama:
1. Na svetu postoji preko 200.000 fontova.
2. Vilijam Kaslon IV je osmislio dizajn za
Sans Serif tip slova 1816. godine.
3. Tip slova se odnosi na različiti dizajn oblika slova.
4. Svaka varijacija (bold, kurziv, podvučen) tipa slova se naziva font.
5.
Times New Roman je zamenjen fontom
Calibri, kao podrazumevani osnovni font u okviru Majkrosoft sistema.
Ključne činjenice:
1. Termin „font“ je prvi put upotrebljen u engleskom jeziku krajem 16. veka.
2. Naziv potiče od francuske reči
fondre (izliti).
3. U slovolivnicama rade ljudi koji dizajniraju fontove.
4. Postoje dizajneri koji su zaduženi isključivo za dizajn tipa slova.
5. Porodice tipova slova su kolekcije sličnih tipova.
6. Digitalni tip slova je postao dominantan oblik krajem osamdesetih godina 20. veka i početkom devedesetih.
7. Nagnut ili nakošen tip slova se koristi kako bi se naglasile važne reči.
8. Dve osnovne vrste fonta su
serif i
sans serif.
9. Pojedinačna slova ili karakteri u okviru fonta se zovu glifovi.
10. Glifovi mogu biti proporcinoalni, mono ili duo širine.
Zanimljive činjenice:
1. Italijan je izumeo italik slova.
2.
Handgloves (rukavice) je najčešće upotrebljavana reč za poređenje fontova.
3.
Arial je zaobljenija verzija fonta
Helvetica.
4.
The quick brown fox jumps over the lazy dog je pangram.
5. Pangram je rečenica u kojoj se samo jednom pojavljuju sva slova abecede.
Stiv Džobs je među prvima stvorio digitalne fontove.
Nakon što je Stiv Džobs napustio Rid koledž, kako bi finansijski rasteretio svoje roditelje, upisao je časove kaligrafije. Ovi časovi su ga inspirisali da u okviru svoje linije kompjutera (
Macintosh) uvrsti ponudu izbora različitih tipova slova.
Džobs je tim fontovima nadenuo imena svojih omiljenih gradova: Čikaga, Ženeve, Londona, Los Anđelesa, Toronta, San Franciska i Venecije.
Erik Gil je dizajnirao Gill Sans – ali su ga takođe zanimali incest i sodomija.
Pored fonta
Gill Sans, Artur Erik Routon Gil takođe je osmislio još 10 drugih fontova. Čini se kao najobičniji dizajner tipa slova, ali njegovi dnevnici su otkrili mnoge nekonvencionalne seksualne pohode.
Gil je zapiso mnoge vanbračne afere, incestuozne odnose sa svojim dvema ćerkama i sestrom, pa čak i o seksualnom odnosu sa svojim psom. To ne biste očekivali od jednog pobožnog čoveka. Ovo sigurno nisu činjenice o fontovima koje ste mogli da očekujete.
Johan Gutenberg je prvu Bibliju odštampao u Textura fontu.
Johan Gutenberg je bio jedan od prvih začetnika štampe u Evropi, zahvaljujući štamparskoj presi sa pokretnim otiscima. Jedno od najpoznatijih dostignuća je Gutenbergova Biblija (ili bolje rečeno njih 42), koja je prva štampana Biblija masovne proizvodnje u istoriji. A Gutenberg je za ovaj podvig odabrao
Textura font.
Fontovi mogu uticati na poverenje kod ljudi.
Različiti fontovi nose različita značenja. Na primer, istraživanja su pokazala da ljudi češće veruju u informacije koje su napisane
Baskerville fontom u odnosu na
Comic Sans. Odraz britanske formalnosti doprinosi kredibilitetu ovog fonta.
Comic Sans font mrzi i sam stvaralac.
Poznat kao najomraženiji font na svetu,
Comic Sans je 1995. godine stvorio Vinsent Konare. Ispostavilo se da ni sam Konare ne može da podnese ovaj font, i upotrebio ga je samo jedan put, i to u žalbi zbog njegove široke upotrebe.
Deklaracija nezavisnosti SAD odštampana je British fontom.
Bendžamin Franklin je 1776. godine izabrao
Caslon za izdanje američke Deklaracije nezavisnosti i za Ustav. Možda deluje kao nebitan detalj, ali je
Caslon zapravo
British (britanski) tip slova – nazvan po naciji sa kojom se 13 kolonija moralo izboriti za svoju nezavisnost.
Tvorac Doves fonta ga je bacio u Temzu, kako bi ga sakrio od svog poslovnog partnera.
Fontovi se verovatno ne nalaze na vrhu vaših prioriteta, ali su ljudi zbog njih činili odista nenormalne stvari. T. Dž. Kobden-Sanderson, zajedno sa svojim poslovnim partnerom Emerijem Vokerom, 1900. godine je osnovao
The Doves Press.
Zajedno su stvorili mnoge čuvene fontove 20. veka. Ipak, njihov poslovni odnos završio se 1908. godine. Jedan od uslova razilaženja je bio da će Voker dobiti prava na tipove slova kada Kobden-Sanderson premine. Kako bi sprečio ovakav ishod, Kobden-Sanderson je kalupe (metalnih slova) zafrljačio u Temzu.
Helvetica je dobila naziv po mestu.
Helvetica i
Univers su dva najuniverzalnija fonta svih vremena. Oba fonta su nastala u Švajcarskoj 1957. godine. Jedna od manje poznatih činjenica o fontovima jeste ta da je
Helvetica latinski naziv za Švajcarsku.
IKEA je samo tri puta promenila font.
Godine 2009, font kojim je ispisan logo IKEA-e je promenjen iz
Futura u
Verdana. Pre ove promene, kompanija IKEA je koristila modifikovanu verziju
Futura fonta koja se zvala
IKEA Sans. Uprkos tome, odlučeno je da se napravi promena kada su shvatili da
IKEA Sans font ne podržava karaktere azijskih jezika.
Suvišno je reći da javnost nije bila zadovoljna time. IKEA je još jednom promenila font u
Noto, i to 2019. godine.
Mala slova su bolja za saobraćajne znakove.
Prema istraživanjima sprovedenim na saobraćajnim znacima, u velikoj brzini je lakše čitati mala slova.
Obama je u svojoj predsedničkoj kampanji koristio Gotham font.
Početkom kampanje, 2008. godine, za sav materijal se koristio
Serif Perpetua font. Ipak, novopridošli Džon Slabik i Skot Tomas, odlučili su da pređu na
Gotham font.
Kod određenih profesija, kitnjastiji fontovi odaju utisak kompetentnosti.
Prema jednom istraživanju, posetioci restorana su na osnovu menija koji je imao kitanjstiji font donosili zaključak da glavni kuvar ima više umeća. Suprotno tome, posetioci restorana čiji je meni bio odštampan jednostavnijim fontom, nisu imali reči hvale za glavnog kuvara. Šta kažete na ovakvu neočekivanu činjenicu o fontovima?
Helvetica može pomoći kod disleksije.
Sledi jedna činjenica koja vam može zatrebati u životu: osobama koje imaju poteškoća sa učenjem, savetuje se da koriste
Sans Serif fontove, sa vidljivim razmakom između slova, proredom od najmanje 1,5 i da se glifovi malih slova P i Q razlikuju.
Ljudi neke fontove vezuju za stabilnost.
Fontovi koji šalju poruku stabilnosti su
Times New Roman,
Arial i
Cambria.
Neki fontovi ostavljaju utisak preduzimljivosti.
Fonotvi
Impact,
Rockwell Xbold i
Georgia ostaviće utisak na preduzimljivije ljude, verovatno zahvaljujući smelom i upečatljivom izgledu.
Kreativni fontovi najviše će odgovarati tekstovima koji se bave modom.
Gigi,
Kristen i
Rage Italic samo su neki od fontova koji mogu poslužiti u kreativnim poslovima i industrijama.
Postoji veličina fonta koja je pogodna za optimalnu brzinu čitanja onlajn tekstova.
Idealno, fontovi za onlajn materijal trebalo bi da budu veličine 10 pt ili iznad. Određeni fontovi se lakše čitaju, poput
Arial,
Georgia,
Verdana i
Times New Roman.
Bodoni je prvi moderni tip slova.
Đambatista Bodoni je stvorio ono što se danas smatra prvim modernim tipom slova, u vidu
Bodoni fonta. Zahvaljujući prefinjenim, oštrim i elegantnim karakteristikama, sa jasnim kontrastom između glavnih poteza i okomitih crtica, razlikuje se od zaobljenih karakteristika
Renaissance tipa slova.
Avant Garde je prvi font koji je osmišljen zarad časopisa.
Kao umetnički direktor časopisa
Avant Garde, Herb Lubalin je dizajnirao
Avant Garde font zajedno sa Tomom Karnasom. Izrazita osobina ovog fonta je zaokrugljeni, prostrani izgled.
Futura je prvi font koji se našao u kosmosu.
Kada je Pol Rener osmislio
Futura font 1927. godine, verovatno nije mogao ni da sanja kakvu doslovnu upotrebu će imati. Ovaj font neće biti naširoko korišćen sve do pedesetih godina 20. veka, kada je njegova upotreba kulminirala činjenicom da je NASA iskoristila ovaj font za slova koja su se nalazila na aluminijumskoj ploči koja je ostavljena na mesecu kao spomen na misiju Apolo 11.
Izvor: facts.net
Prevod: Aleksandra Branković