1. Harper Li je kritikovala zatucane članove školskog odbora.
Školski odbor u Virdžiniji je 1966. godine jednoglasno odlučio da se uklone svi primerci knjige „
Ubiti pticu rugalicu“ iz školske biblioteke, navodeći da je ova knjiga „nemoralna“. Ogorčena zbog ovakvog postupka, Lijeva je napisala oštro pismo Ričmond Njuz Lideru u kome osuđuje postupke članova tog odbora. Ona je napisala: „Nedavno sam ovim putem dobila informaciju o odluci koju je doneo školski odbor okruga Hanover, i ono što sam čula me je nateralo da se zapitam da li iko od njegovih članova ume da čita.“ Lijeva je nadalje u svom pismu uporedila način razmišljanja dotičnih zvaničnika sa orvelovskim dvomišljem i završila ovo epsko nadmudrivanje prilažući „mali doprinos... za koji se nadam da će biti iskorišćen za upis članova Školskog odbora okruga Hanover u prvi razred bilo koje škole po njihovom izboru“.
2. Harper Li je pomogla Trumanu Kapoteu oko romana „Hladnokrvno“.
Truman Kapote, prijatelj Lijeve iz detinjstva, zamolio ju je da ga prati na putovanju u mali grad Holkomb u Kanzasu 1959. godine kako bi istražili ubistvo bogate porodice koje se dogodilo pod misterioznim okolnostima. Kapote je ubrzo otkrio da, za razliku od njega, njegova saputnica sa lakoćom uspeva da razgovara sa lokalnim stanovništvom, što je bilo od neprocenjive važnosti za njegovu knjigu. Lijeva je bila toliko posvećena slučaju da je napisala 150 stranica beležaka za Kapotea (koji je navodno ignorisao njen predlog da od žrtava napravi složenije likove). Kapoteov bestseler o ovom incidentu, nazvan „Hladnokrvno“, odmah je postao popularan.
3. Harper Li je odlikovana Predsedničkom medaljom slobode.
Lijeva se, nakon duže pauze, 2007. godine pojavila u javnosti kako bi primila Predsedničku medalju slobode. Među primaocima medalja te godine bili su i genetičar Frensis Kolins, bivši predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog kongresa Henri Hajd i lider za građanska prava Bendžamin Huks.
4. Harper Li je napisala pismo u kom strastveno brani knjige i biblioteke.
Lijeva je 2006. godine napisala otvoreno pismo časopisu Opre Vinfri u kome govori o svojoj ljubavi prema knjigama:
„U bogatom društvu u kome ljudi imaju laptopove, mobilne telefone, ajpode i umove poput praznih prostorija, ja se i dalje držim knjiga. Instant informacije me ne interesuju. Više volim da pretražujem gomile knjiga, jer kada radim na tome da nešto naučim, onda to i zapamtim.
I Opra, možeš li da zamisliš da se sklupčaš u krevetu i da čitaš nešto sa kompjutera? Plakanje za
Anom Karenjinom i strah od Hanibala Lektera, uranjanje u
srce tame sa gospodinom Kurtom, telefonski poziv Holdena Kolfilda – neke stvari treba da se odvijaju na mekim stranicama, a ne na hladnom metalu.“
Autor: Mark Mansini
Izvor:
mentalfloss.com
Prevod: Kristijan Vekonj