30 najboljih distopijskih romana koje bi svako trebalo da pročita – 1. deo

Bilo da su u pitanju naučnofantastične knjige o androidima koji vladaju svetom ili priče iz domena spekulativne fikcije koje se baš i ne razlikuju od stvarnog života, distopijski romani nikada ne izlaze iz mode. Od naširoko popularnih serijala do kritički hvaljenih dela, društveni komentari u ovim pričama upućeni su i običnim čitaocima i književnim kritičarima, i često se nalaze na spiskovima najboljih knjiga svih vremena. Uz to, trajna popularnost distopijskih romana oslikava našu večitu kolektivnu radoznalost o pravcu u kome društvo ide.

Od dvadesetog veka postoji kontinuirana produkcija knjiga iz ovog žanra. Da bismo vam pomogli da se snađete i birate među ovim promišljenim potencijalnim budućnostima, predstavljamo vam 30 distopijskih romana koje ne bi trebalo da propustite.

1. „1984.“ – Džordž Orvel

Iako je objavljeno 1949. godine, ovo čuveno delo je, kako ime kaže, smešteno u 1984. Orvelov svet predviđa postojanje samo tri nacije kontinentalnih veličina, od kojih barem jednom rukovodi sveprisutna, oprezna vlada. Jedan cenzor počinje da preispituje ovaj totalitarni sistem i njegove težnje da zbriše nezavisne misli i osećanja, i uskoro započinje potragu za istomišljenicima.

Povrh svih zaveštanja, u ovom fiktivnom delu je najimpozantnije Orvelovo uredno osmišljavanje sveta. Na osnovu svojih promišljanja o svetu na pragu Hladnog rata, Orvel je kompleksne mehanizme poput „dvomisli“ i kontradiktornih slogana kao „Rat je mir“ osmislio tako pažljivo i u skladu sa stvarnim životom da je lako zamisliti kako bi ovaj izmišljeni autokratski svet mogao da postoji. Samu priču i da ne pominjemo – u pitanju je jezivo i neočekivano putovanje koje garantuje da će „1984.“ odoleti zubu vremena.

2. „Farenhajt 451“ – Rej Bredberi

U svetu koji bi većini strastvenih čitalaca bio košmaran odvija se „Farenhajt 451“ Reja Bredberija: priča o Gaju Montagu, „vatrogascu“ koji počinje da se razočarava u svoj posao – prosto rečeno, nije zadužen da gasi požare, već da spaljuje knjige. Nažalost, u društvu vlada kratak raspon pažnje koji ne iziskuje analize romana, a diktatorska vlast želi da spreči ljude da misle previše (ili uopšte). Vlada nije očekivala da će Montag prepustiti svoj um tajnama pisane reči i započeti misiju spašavanja tih knjiga, kao i umova ljudi oko sebe.

Crvena panika četrdesetih godina prošlog veka, tokom koje je Amerika, obuzeta antikomunističkim stavovima, bila na ivici histerije, podstakla je Bredberija da napiše ovu večnu počast knjigama tokom pedesetih. Međutim, Bredberijevo upozorenje o jakoj cenzuri je bezvremeno i možda značajnije nego ikada pre u današnjem dobu informacija, i nastaviće da živi kroz Montagovo teško putovanje.

3. „Sluškinjina priča“ – Margaret Atvud

U ovom nekada futurističkom svetu – knjiga govori o bliskoj budućnosti, a objavljena je 1985. godine – Ameriku preuzima verska sekta, a državni poredak je unazađen za nekoliko vekova. Žene su osuđene na domaćinstvo i potčinjene muškarcima, a propadanje životne sredine i njegov uticaj na plodnost znači da su plodne žene neuporedivo dragocenije i poželjnije. Usred svega ovoga je Ofred, mlada žena koja je prisiljena da rađa decu muškarcima iz vladajuće klase.

Svet „Sluškinjine priče“ je primetno drugačiji od većine drugih svetova o kojima čitamo u čuvenim distopijskim romanima. Međutim, bliski prikaz ženskih iskustava nije jedini izvanredan kvalitet ove knjige. Neuobičajeni stil pisanja Atvudove i kombinovani zapleti puštaju čitaoca da otkrije ovaj kompleksni univerzum svojim tempom pre nego što radnja dostigne tačku usijanja, čineći ovo delo jednim od velikih stubova distopijske fikcije.

4. „Put“ – Kormak Makarti

U suprotnosti sa odlično osmišljenim diktaturama koje smo do sada naveli, „Na putu“ nas vodi u svet koji je uništila nepoznata katastrofa. Običan život su zamenile mahnite otimačine hrane i zaliha među preživelima. U ovoj sumornoj situaciji gde jedeš ili bivaš pojeden otac i sinčić pešače na jug iščekujući zimu, vođeni nadom da će pronaći i ujediniti se sa „dobrim momcima“.

Ne dajte se zavarati: ova knjiga je zaista melanholična. Postapokaliptično okruženje, od sumorne atmosfere do srceparajućeg fizičkog i moralnog posrtanja čovečanstva, oživljava pred čitaočevim očima pomoću Makartijeve mračne proze. Umesto da preispituje strukture našeg društva, „Put“ tera čitaoce da se pogledaju u ogledalo i istraže koliko saosećanja gaje u sve konkurentnijem i hladnijem svetu.

5. „Vrli novi svet“ – Oldos Haksli

U ovom distopijskom klasiku vlada Svetske države u 2540. godini ne kontroliše populaciju naređujući joj šta da misli, već je zatupljujući srećom. Tako Hakslijev „Vrli novi svet“ čitaoce uvodi u naizgled savršenu dimenziju, gde su građani genetski modifikovani, bezbrižni i uhranjeni.

Sa masovnom proizvodnjom i fordizmom u glavi, Hakslijevi srećni potrošači i blaženi građani odrastaju uz takve vrste tehnologija i one ih čine srećnim. Možete da zamislite kako bi im izgledao neko ko je došao iz spoljašnjeg, „divljačkog“ sveta... što se, sa tragičnim ishodom, i dešava. Najupečatljivije i najzapaženije kod ovog romana je što pokazuje da država ne mora da zabranjuje knjige ili muči neistomišljenike kako bi ih ućutkala – naša kultura može da se ratosilja intelektualnosti pukim samougađanjem.

6. „Slepilo“ – Žoze Saramago

U romanu čija se radnja odvija devedesetih godina prošlog veka ovaj nobelovac opisuje kako društveni poredak grada nestaje kada se među populacijom raširi čudna zaraza. Stvari izmiču kontroli, nestaje hrane, kriminalci koriste haos, a militantna država pojačava nadzor i uvodi izolaciju kako bi pokušala da zavede red.

U srži „Slepila“ je naše poricanje nasilja i bezdušnosti koji već postoje u društvu. Saramago je čuveni alegorista, a u ovom delu to zaista dolazi do izražaja: svojim jedinstvenim stilom i upečatljivim prizorima, on naglašava ovu surovu stvarnost i važnost solidarnosti i saosećanja u teškim situacijama.

7. „Paklena pomorandža“ – Entoni Bardžis

U ovom neprijatnom svetu otuđenost mladih se ispoljava na daleko dramatičniji način od hevi metal muzike pune očajanja. Umesto toga, glavni lik Aleks se zbližava sa svojim buntovnim prijateljima putem vandalizma i svirepih zločina. Kada roditelji i društvene institucije pokušaju da ga zaustave i pruže mu pomoć, Aleks svoje drugove i kulturu izolacije u kojoj je odrastao počne da gleda drugim očima.

Prepuno nasilja, psihološke manipulacije i tajnog jezika sazdanog od Šekspirovih i ruskih pozajmljenica, „Paklena pomorandža“ nije lagano štivo. Berdžisov sistem složenog žargona je možda genijalan, ali njegovi živopisni opisi brutalnosti nisu baš prijatni, zbog čega je knjiga krajnje kontroverzna. Ipak, istraživanje nezadovoljstva mladih usled očekivanja koje društvo ima od njih, što je bilo očigledno u vreme objavljivanja knjige, i dalje je sjajno i neverovatno u skladu sa vremenom.

8. The Children of Men – F. D. Džejms

Radnja ovog romana iz 1992. se odvija 2021. godine, i kazuje o još jednom društvu koje je razorila neplodnost. Pošto su poslednji ljudi rođeni na Zemlji poginuli u kafanskoj tuči, a svet bez budućnosti za čovečanstvo upada u nerede, istoričar Teo Feron se upliće u političku borbu sa svojim rođakom diktatorom Zanom. Međutim, borbe poprimaju novu dimenziju kada Teo otkrije da možda još postoji nada za budućnost.

The Children of Men ima drugačiju ideju kraja čovečanstva – koji ne izaziva holokaust ili ledeno doba, već nešto daleko postepenije i uverljivije. Iako nas trenutno stanje ne vodi u tom pravcu, napeto putovanje Tea Ferona može da vas šokira otkrićem koliko nas malo deli od problema depopulacije.

9. „Da li androidi sanjaju električne ovce?“ – Filip K. Dik

Nagrađivani roman Filipa K. Dika čitaoce vodi u postapokaliptični svet gde zbog prirodnih katastrofa na Zemlji više ne može da se živi. Posledično, vidimo uspon veštačkih bića nalik na organska, među kojima su i humanoidi. Lovac na glave dobija naređenje da ubije šest takvih androida, koje mora da identifikuje među pravim ljudima.

Prepun akcije i sa intrigantno osmišljenim svetom – od bizarnih psiholoških testova koji otkrivaju da li je čovek zaista android do određivanja društvenog statusa po vlasništvu što većeg broja prirodno razmnoženih životinja – ovaj roman će zaprepastiti čitaoce. „Da li androidi sanjaju električne ovce?“ dokazuje da je pitanje teško, podstičući nas na razmišljanje šta nas čini ljudima i kakav je plan veštačke inteligencije sa čovečanstvom u budućnosti.

10. „Potopljeni svet“ – Dž. G. Balard

Godine 2145. svet se znoji jer vlada globalno zagrevanje, potapajući gradove i pretvarajući životinje u zveri. Dok civilizaciju razaraju ova praistorijska stvorenja, dr Robert Kerans i njegov tim se otiskuju u nepoznato kako bi istražili novu divljinu.

„Potopljeni svet“ je objavljen 1962. godine i jedno je od prvih dela klimatske fantastike. Ovaj avanturistički roman nas vodi na putovanje u novo nepoznato, gde su teritorije koje smo nekada izgradili pretvorene u sparne tropske lavirinte. Ipak je više od puke avanture: ispostavlja se da je Balardov zaplet mudar mamac, jer otkriva posledice ove jezive mogućnosti i njenih psiholoških uticaja na ljude.

Prevod: Đorđe Radusin
Izvor: reedsy.com