3 saveta za nastavnike i roditelje: kako da naučimo decu da čitaju kad se nastava odvija na daljinu

Kiša Makintoš Alen i Kindel Tarner Naš istražuju kako deca uče da čitaju. U ovom članku odgovaraju na tri ključna pitanja koje mnogi nastavnici i roditelji imaju kada je reč o virtuelnom učenju dece u nižim razredima.



Kako deca nauče da čitaju?

Pre nego što krenu u vrtić, mnoga deca znaju da „pročitaju“ reči koje vide u omiljenim knjigama, po kući, na ulici ili bilo gde drugo.

Uspostavljanje rutine čitanja može vam biti od pomoći, bilo da čitate štampane ili elektronske knjige. Takođe, dopustite im da gledaju kako drugi čitaju. Na primer, moja jednogodišnja ćerka pretvara se da zna da čita jer često vidi svog šestogodišnjeg brata kako to radi.

Deca obično nauče da čitaju knjige kroz niz faza koje se često preklapaju. U početku su „čitali“ slike u knjigama koje su im drugi čitali. Zatim se pretvaraju da čitaju reči koje su zapamtili.

Kada učinite čitanje zabavnim, tako razvijate ljubav prema čitanju. Na primer, pre nego što su moje četvoro dece, koji su sada tinejdžeri, krenuli u školu, voleli su da im otac zastrašujućim, tajanstvenim glasom čita priče o „neobičnom“ stvorenju koje je izgubilo rep. Danas su sve četvoro strastveni čitaoci.

Važno je da roditelje znaju da deca počinju da čitaju reči obično u vrtiću i prvom razredu, ali samo one najosnovnije i najjednostavnije. U trećem razredu obično počnu tečno da čitaju – tehnički izraz za brzo čitanje i razumevanje teksta.

Da li učenje na daljinu otežava učenje čitanja

Učenje na daljinu može da bude prepreka jer je učenje čitanja, u osnovi, društvena aktivnost. Takođe, kada su deca u školi, većina nastave čitanja odvija se između nastavnika i ostalih učenika.

Ovaj problem možemo rešiti ukoliko se porodice i predavači udruže. Da predavači na bolji način umeju da uključe porodice, mnoga deca bi naučila da čitaju brže nego inače.

Idealno bi bilo kada bi nastavnici upoznali svakog đaka ponaosob, kako bi znali u čemu su dobri, a u čemu im treba pomoć. Tako će lakše odabrati knjige i tekstove koje će učenici voleti da čitaju ili koje će im neko drugi iznova čitati. Čitanje istih tekstova je sjajan način da deca nauče tečno da čitaju i da razumeju ono što čitaju.

Najbolje je kada učitelji ponekad naprave pauzu dok naglas čitaju knjige. Korisno je kada nastavnici učenike podele po grupama, kako bi zajedno diskutovali o tome šta se dešava u priči. Takođe je korisno izdvojiti vreme kako bi učenici sami vežbali čitanje, čitajući ono što su oni odabrali. Ostale dobre strategije uključuju učenje slova i zvukova, upoznavanje dece sa najčešćim rečima i smišljanje načina kako lakše da upamte pisanje složenijih reči.

Neke od ovih tehnika se lakše koriste, a neke malo teže, kada se radi o učenju na daljinu.

Takođe je važno da nastavnici male dece brižljivo proveravaju napredak svojih učenika je rim to dosta pomaže.

Kako roditelji i staratelji mogu da pomognu?

Od velike je pomoći ako porodice sebe vide kao partnere nastavnicima, i ako shvate koliko su svakodnevne aktivnosti važne kada se radi o učenju čitanja. Na primer, porodice mogu da potraže knjige sa likovima iz omiljenih televizijskih emisija svoje dece i da ih čitaju zajedno sa njima.

Takođe je dobro da budete svesni detetove ličnosti i onoga što ga zanima.

Uz učenje na daljinu, važno je deci obezbediti prostor i vreme da lično, ili čak putem video zapisa, sa prijateljima, komšijama i voljenima dele priče, knjige, kao i ono što su sami napisali.

Ako se porodice potrude da čitanje kod kuće učine zabavnom i svakodnevnom aktivnošću, a nastavnici se, više nego ranije, udruže sa porodicama, verujemo da učenje na daljinu ne mora da bude prepreka za učenje čitanja. Ako se svi potrude, možda će čak rezultati biti bolji.

Autori: Kiša Makintoš Alen i Kindel Tarner Naš
Izvor: theconversation.com
Prevod: Lidija Janjić