16 knjiga koje morate da pročitate da biste mogli da kažete za sebe da ste se knjigoljubac

Nije reč samo o klasicima, iako ima i njih na ovoj listi. Biti knjigoljubac zahteva otvorenost ka različitim žanrovima i čitanje dela raznih autora. Pa, izvolite zaviriti na ovu must read listu!



„Veliki Getsbi“

Verovatno najveći od svih „velikih američkih romana“, F. Skot Ficdžeraldov „Veliki Getsbi“ je priča o tragičnoj dekadenciji i pohlepi dvadesetih godina prošlog veka i gotovo da je jednako relevantan i danas, 100 godina kasnije. Knjigoljupci vole predivnu prozu koju je pisac stvorio, a posebno jednu od najpoznatijih poslednjih rečenica ikada napisanih: „I tako, probijamo se, kao brodovi što protiv struje plove, a stalno klizimo natrag, u prošlost.”

Takođe, svaki knjigoljubac bi trebalo da na polici ima i sledeće velike američke romane: „Plodove gneva“ Džona Stajnbeka, „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li i „Lovca u žitu“ Dž. D. Selindžera.

„Gordost i predrasuda“

Ako „Getsbi“ ima jednu od najpoznatijih poslednjih rečenica, ova klasična ljubavna priča ima jednu od najpoznatijih početnih: „Opšte je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku žena neophodna.“ Knjigoljupci bi trebalo da budu svesni da je ljubavna priča Džejn Ostin o Elizabet Benet i gospodinu Darsiju osnova gotovo svake „hoće li biti zajedno ili ne“ priče napisane otkad je ovaj klasik ugledao svetlost dana 1813. godine. Roman je bio inspiracija za nastajanje mnogih dela, između ostalog veoma zabavnog romana Helen Filding „Dnevnik Bridžet Džouns“.

„Uliks“

Knjigoljupci mogu da dobiju mnogo poena čak i ako samo pokušaju da pročitaju ovaj obimni roman toka svesti Džejmsa Džojsa. Inspirisana grčkim mitom o Odiseju, knjiga prati jedan dan – 16. jun 1904. godine – u životu Leopolda Bluma. Roman je objavljen 1922. godine i pisan je jezikom koji je istovremeno besmislen i briljantan. Ne dozvolite da vam ovo bude jedan od onih romana za koji svi lažu da su ga pročitali: jeste izazov, ali pravi knjigoljupci moraju da ga savladaju. Za dodatni kredit, tu su još dva obimna dela – „Mobi Dik“ Hermana Melvila i „Rat i mir“ Lava Tolstoja.

„Gospodar prstanova“

Alegorija o opasnostima industralizacije i uništenju životne sredine, trilogija epske fantastike Dž. R. R. Tolkina objavljena je 1954-55. godine (i „Hobit“, roman koji prethodi ovoj priči, davne 1937). U njoj se udružuje grupa neobičnih kako bi uništila prsten koji daje moć zlim bićima. Osim što je reč o jednoj od najprodavanijih knjiga svih vremena, ona je podstakla pojavu žanra epske fantastike. Svet Srednje zemlje je toliko bogat sopstvenim jezicima i geografijom da svaki knjigoljubac mora da ga poseti. Za one kojima treba još fantastičnih svetova tu su „Letopisi Narnije“ K. S. Luisa, i Vesteros – svet Džordža R. R. Martina u kome se odvija serijal „Pesma leda i vatre“.

„Voljena“

Roman Toni Morison je priča o nekadašnjoj robinji i njenim sećanjima, a istražuje teške teme ropstva, trauma i rasizma spajanjem užasnih događaja sa natprirodnim metaforama.

Težak je za čitanje, ali knjigoljupci moraju biti otvoreni za nove načine da razumemo sebe i našu istoriju – posebno kada je sve ispričano lirskom prozom za koju roman nagrađen Pulicerovom nagrado 1987. godine.

Za one koje zanimaju slične teme, tu je još jedno remek-delo: „Boja purpura“ Alis Voker.

„Isijavanje“

Svaki knjigoljubac bi morao bar na kratko da zaroni u žanr horora, a ima li boljeg načina nego da pročitate delo majstora žanra – Stivena Kinga. „Isijavanje“ je roman koji zalazi u mračne kutke psihe i svako od nas bi barem jednom trebalo da zaplovi tim morem. Možda ste pogledali filmsku adaptaciju sa Džekom Nikolsonom, ali to se ne računa – pravi knjigoljubac mora uvek prvo da pročita knjigu.

„Sto godina samoće“

Kolumbijski autor Gabrijel Garsija Markes je u ovom romanu iz 1967. godine pisao o sedam generacija jedne porodice i stvorio jedno od najznačajnijih dela Latinske Amerike. Istovremeno melodramatičan i besprekorno napisan, ovaj roman mora da se nađe na svakoj polici zbog svoje simbolike, širine i osećaja za istoriju. Ako želite da pročitate još neko Markesovo delo, preporučujemo „Ljubav u doba kolere“.

„Sluškinjina priča“

Jedna od predivnih čarolija romana jeste mogućnost prelaska u potpuno novi svet. Međutim, to mesto  ponekad ume da bude mnogo strašnije nego što bismo očekivali. Takav je slučaj sa distopijskom verzijom Sjedinjenih Američkih Država u bliskoj budućnosti koju je kreairala Margaret Atvud u svom romanu iz 1985. godine. „Sluškinjina priča“ je doživela renesansu u današnjem vremenu zbog Huluove serije koja je adaptacija romana, a prošle godine autorka nam je podarila nastavak koji je osvojio Bukerovu nagradu. Nakon što pročitate i „Svedočanstva“, tu su i drugi distopijski romani koje svaki knjigoljubac treba da pročita: „1984“ Džordža Orvela, „Put“ Kormaka Mekartija i „Vrli novi svet“ Oldusa Hakslija.

„Da Vinčijev kod“

O književnom talentu Dena Brauna se može diskutovati, ali je neporeciva istina da se njegovi romani ne ispuštaju iz ruku. Ovaj roman iz 2003. godine postao je fenomen pop kulture i stvorio potpuno novi žanr: istorijska misterija. Čitaoce priča vodi od jednog traga do drugog kroz uverljiv, ali izmišljen, istorijski ram u kom su se stopili ljudi, mesta, religije i teorije zavere.

„Stubovi zemlje“

Osim što gledaju u budućnost, knjigoljupci vole i da putuju unazad. Jedno od najgrandioznijih dela istorijske fikcije je roman „Stubovi zemlje“ Kena Foleta koji govori o izgradnji srednjovekovne katedrale u Engleskoj. Sa bogato oslikanim likovima i neverovatnom postavkom, ovaj roman iz 1989. godine je istovremeno sveobuhvatan i uzbudljiv – ništa što biste očekivali od romana o izgradnji crkve. Za sve koji vole ovakav tip romana, tu su „Devojka sa bisernom minđušom“ Trejsi Ševalije, serijal „Tuđinka“ Dajane Gabaldon i „Hladna planina“ Čarlsa Frejzera.

Hari Poter

Svaki knjigoljubac mora da pročita serijal koji je deo današnje pop kulture – bez obzira što su ovi romani Dž. K. Rouling tehnički klasifikovani kao književnost za tinejdžere, priča o odrastanju smeštena u fantastičan svet nezaboravnih likova, očaravajućih priča i čarobnjaka toliko je očaravajuća da svako od nas poželi da bude deo tog sveta. Još jedan tinejdžerski serijal koji je očarao planetu i koji treba da pročitate su „Igre gladi“ Suzan Kolins.

„Velika očekivanja“

Siroče koje nalazi svoj put – ne, ne govorimo i dalje o Hariju Poteru, već o Pipu iz „Velikih očekivanja“. Koji god roman Čarlsa Dikensa da odaberete, ovaj ili „Priču o dva grada“ ili „Olivera Tvista“, svaki knjigoljubac mora da se upozna sa autorovim prikazima klasnih odnosa, neprilika siromašnih i dobrih stvari koje ljudi čine. Ako želite nešto savremeniji „dikensovski roman“, tu je Pulicerom nagrađena knjiga „The Goldfinch“ Done Tart.

„Kradljivica knjiga“

Iako smo ovom listom pokrili istorijske romane, Drugi svetski rat je na neki način poseban žanr.

Knjigoljupci obavezno moraju da pročitaju „Svu svetlost koju ne vidimo“ Entonija Dora, ali ako ćete da pročitate samo jednu knjigu koja za temu ima ovaj rat, onda to mora da bude remek-delo Markusa Zusaka iz 2005. godine „Kradljivica knjiga“.

Mlada devojka u nacističkoj Nemačkoj nalazi se u priči koja je istovremeno pravo nadahnuće i potpuna tragedija.

„Iščezla“

Knjigoljupci ne mogu da odole dobroj misteriji, a ovo je verovatno najbolja koja se pojavila prethodnih godina.

Adaptirana je u odličan film čiji je scenario napisala sama autorka, ali je neophodno da je prvo pročitate sa stranica knjige. Naravno, uvek se možete vratiti misterijama poput „Rebeke“ ili bilo kom romanu Agate Kristi, ali je neophodno da se na vašoj čitalačkoj listi nađe ovaj hit Džilijen Flin iz 2012. godine.

Savet: izdvojite određeno vreme za ovaj roman jer nećete moći da ga ispustite iz ruku.

„Lovac na zmajeve“

Roman Haleda Hoseinija iz 2003. godine izaziva knjigoljupce da razmisle o jednom od najvećih problema modernog sveta: konfliktu u Avganistanu.

Ispripovedan kroz priču o dva avganistanska dečaka, roman govori o tome šta se dogodi kada rat stigne u neku zemlju, a jedan dečak izda drugog.

Osnovne teme romana su krivica i iskupljenje, a svaki knjigoljubac mora da pročita ovu moćnu priču.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“

Naučna fantastika nije omiljeni žanr mnogim knjigoljupcima, ali komični roman Daglasa Adamsa iz 1979. godine toliko je zabavan da ga jednostavno morate pročitati. Plus, čita se jako brzo! Ukoliko vam se dopadne, tu su i nastavci – ukupno pet knjiga čini ovaj serijal. Za sve koji žele da dodatno istraže naučnofantastični svet knjiga, tu su „Vremeplov“ H. Dž. Velsa, „Dina“ Frenka Herberta i „Marsovac“ Endija Vira.

Izvor: rd.com
Prevod: Dragan Matković