VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
130 godina od rođenja Agate Kristi – opisana svojim rečima
15.09.2020.
.jpg)
Na današnji dan, 15. septembra 1890. godine rođena je kraljica kriminalističkih romana – Agata Kristi. Da bismo obeležili 130 godina od njenog rođenja, predlažemo vam da poslušate odlomke iz njenog radio intervjua snimljenog 1955. godine.
I danas, više od četiri decenije nakon njene smrti 1976. godine, romani Agate Kristi i dalje su među najprodavanijim na svetu.
Agata je večeri provodila u društvu prijatelja ili porodice, sedela bi i plela, a činilo se da joj misli lutaju nekim drugim predelima. I jesu – često je razmišljala o sledećoj priči, zamišljajući zaplet od početka do kraja.
Kad bi sela da napiše knjigu, sve je to već bilo napisano u njenoj glavi.
Ovi odlomci nam pružaju uvid u to kako je pisala knjige.
Agata je bila samouka, što je značilo da je veći deo detinjstva provela kod kuće – i tada je počela da piše.
U intervjuu je rekla: „Izmišljala sam priče i glumila razne scene iz njih. Ništa vas više neće naterati da pišete kao sama dosada.“
„Dakle, kad sam imala 16 ili 17 godina, napisala sam dosta kratkih priča i jedan dugi, turobni roman. U vreme kada sam imala 21 godinu, završila sam knjigu koja je prva objavljena, 'Tajanstveni događaj u Stajlsu: prvi roman o Herkulu Poarou'.
Poslala sam ga jednom ili dva izdavača, koji ga nisu uzeli, i na kraju je roman otišao u ruke Džona Lejna. Otprilike godinu dana kasnije čula sam da je roman prihvaćen. Eto, tako je sve počelo.“
Ostalo je, kako kažu, istorija.
U drugom odlomku iz intervjua saznajemo ponešto o njenoj metodologiji pisanja.
„Oni (moji prijatelji) žele da znaju koji je vaš metod. Razočaravajuća istina jeste da nemam baš neki specijalan metod. Kucam rukopise na staroj pisaćoj mašini, koja me već godinama verno služi.
„Mislim da je posao završen kada osmislite tok priče i kako ćete povezati njene delove. To može da potraje. Tada, kada sakupim sav materijal, preostaje mi da oslobodim vreme da sve to napišem.“
Dama Agata je brzo pisala knjige: „Tri meseca mi se čini prilično razumnim periodom za smišljanje i pisanje knjige, pod uslovom da imate vremena za to.“
„S druge strane, mislim da dramske tekstove treba pisati brzo. Zabavnije je pisati drame nego romane. Ne morate da se mučite oko dugih opisa mesta i ljudi ili odlučivanja kako da podelite svoj materijal.
„Morate da se držite teme i dijalog mora da se razvija prirodno. Više volim da pišem konkretan scenario za predstavu, nego da prilgođavam roman za scensko izviđenje.
„To sam radila samo zato što nisam bila sigurna kako bi se neko drugi snašao sa tim. Zato sam se na kraju sama bavila adaptacijom.“
Odlomke iz ovog intervjua možete preslušati ovde.
Izvor: bbc.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Joop van Bilsen / Anefo
I danas, više od četiri decenije nakon njene smrti 1976. godine, romani Agate Kristi i dalje su među najprodavanijim na svetu.
Agata je večeri provodila u društvu prijatelja ili porodice, sedela bi i plela, a činilo se da joj misli lutaju nekim drugim predelima. I jesu – često je razmišljala o sledećoj priči, zamišljajući zaplet od početka do kraja.
Kad bi sela da napiše knjigu, sve je to već bilo napisano u njenoj glavi.
Ovi odlomci nam pružaju uvid u to kako je pisala knjige.
Agata je bila samouka, što je značilo da je veći deo detinjstva provela kod kuće – i tada je počela da piše.
U intervjuu je rekla: „Izmišljala sam priče i glumila razne scene iz njih. Ništa vas više neće naterati da pišete kao sama dosada.“
„Dakle, kad sam imala 16 ili 17 godina, napisala sam dosta kratkih priča i jedan dugi, turobni roman. U vreme kada sam imala 21 godinu, završila sam knjigu koja je prva objavljena, 'Tajanstveni događaj u Stajlsu: prvi roman o Herkulu Poarou'.
Poslala sam ga jednom ili dva izdavača, koji ga nisu uzeli, i na kraju je roman otišao u ruke Džona Lejna. Otprilike godinu dana kasnije čula sam da je roman prihvaćen. Eto, tako je sve počelo.“
Ostalo je, kako kažu, istorija.
U drugom odlomku iz intervjua saznajemo ponešto o njenoj metodologiji pisanja.
„Oni (moji prijatelji) žele da znaju koji je vaš metod. Razočaravajuća istina jeste da nemam baš neki specijalan metod. Kucam rukopise na staroj pisaćoj mašini, koja me već godinama verno služi.
„Mislim da je posao završen kada osmislite tok priče i kako ćete povezati njene delove. To može da potraje. Tada, kada sakupim sav materijal, preostaje mi da oslobodim vreme da sve to napišem.“
Dama Agata je brzo pisala knjige: „Tri meseca mi se čini prilično razumnim periodom za smišljanje i pisanje knjige, pod uslovom da imate vremena za to.“
„S druge strane, mislim da dramske tekstove treba pisati brzo. Zabavnije je pisati drame nego romane. Ne morate da se mučite oko dugih opisa mesta i ljudi ili odlučivanja kako da podelite svoj materijal.
„Morate da se držite teme i dijalog mora da se razvija prirodno. Više volim da pišem konkretan scenario za predstavu, nego da prilgođavam roman za scensko izviđenje.
„To sam radila samo zato što nisam bila sigurna kako bi se neko drugi snašao sa tim. Zato sam se na kraju sama bavila adaptacijom.“
Odlomke iz ovog intervjua možete preslušati ovde.
Izvor: bbc.co.uk
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Joop van Bilsen / Anefo
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
BookTok hitovi od 3. do 31. marta 2025!
11.03.2025.
BookTok je postao raj za sve knjigoljupce u kojem kreatori videa govore o svojim omiljenim knjigama, daju preporuke i dele ljubav prema književnosti.
Od 3. do 31. marta 2025. odobravamo 30% pop...
više
.png)
Planirajte život s lakoćom – popust na agende i kalendare 50%
11.03.2025.
Dobra organizacija je ključ uspeha, a odani saveznici u tom poduhvatu su kvalitetne agende i kalendari. Bilo da ih koristite za poslovne ili lične planove, praktičan i lepo dizajniran planer uvek je d...
više
Predstavljanje knjiga „Vizantijski svet“ i „Harizma cara Dušana“ 11. marta
11.03.2025.
U utorak 11. marta od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljene knjige uglednih istoričara – „Vizantijski svet“ prof. dr Radivoja Radića i „Harizma cara Dušana“ dr Koste Nik...
više
Branko Anđić u najužem izboru za nagradu „Zlatni suncokret“
11.03.2025.
U finale izbora za nagradu „Zlatni suncokret“ ušlo je sedam knjiga, a među njima je i „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branka Anđića.
„Zbirka Branka Anđića preispituje ustaljene stavove o porodici u...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.