Poznata je izreka da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. A kako su nekada izgledali životi takvih žena? Da li su bile srećne, da li su volele, i koja je bila cena takve ljubavi?
Pariska žena
Čikago, 1920. Hedli Ričardson je tiha devojka od dvadeset osam godina koja je skoro odustala od ljubavi i sreće. Kada sretne Ernesta Hemingveja, život će joj se sasvim promeniti. Posle vrtoglavog udvaranja i venčanja oni se otiskuju za Pariz, gde postaju zlatni par žive i nestalne grupe – čuvene „izgubljene generacije“ – u kojoj su i Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdžerald. „Pariska žena“ je slika zlosrećne ljubavi i poljuljane odanosti, još potresnije kad znamo da je Hemingvej pred kraj svog života napisao da bi bolje bilo da je umro nego da se zaljubio u nekog drugog osim Hedli.
Gala – Dali
Ovo je priča o Gali Dali, koja je u Evropu stigla iz carske Rusije, a pratio ju je glas da jedino ona ume da izvuče ono najbolje iz muškaraca sa kojim je u vezi. Ta žena je oduvek imala muškarce – mnogo njih, u isto vreme, raznih godina i porekla, prijatelje svojih prijatelja kao i neprijatelja, slikare, pisce, muškarce koji su hteli da postanu glumci, plemiće i pučane, bogate i siromašne – pod svojim nogama, a pre svega u svom krevetu. Žena koja je znala da mora biti udata da bi očuvala svoj ekonomski status, bila ona verna ili neverna svom suprugu.
Gospođa Engels
Lizi je siromašna radnica u fabrici u Mančesteru u Engleskoj, čiji je vlasnik Fridrih Engels. Kada se zajedno sa Engelsom preseli u London da bi bili bliži porodici i Karlu Marksu, Lizi mora da nauči kako da se kreće u kompleksnom viktorijanskom društvu. Ona nam poverava svoj iskrivljen pogled na Marksovu i Engelsovu misiju o podsticanju revolucije u radničkoj klasi, kao i svoju ambivalentnost u novim okolnostima u kojima se našla. Uprkos ogromnim razlikama, Lizi i Fridrih neće moći da se odupru svojim osećanjima u ovoj smeloj ljubavnoj priči.
Drugi Ajnštajn
Mileva Marić je oduvek bila drugačija i razlikovala se od ostalih devojaka. Većina dvadesetogodišnjakinja već je u brakovima, a ne studiraju fiziku na elitnom ciriškom univerzitetu koji posećuju samo muški studenti i svi pokušavaju da je zasene veštim proračunima. A onda njen kolega Albert Ajnštajn počinje da se zanima za nju i Milevin svet se okreće naglavačke. Njihova veza se pretvara u partnerstvo kako srca tako i uma, ali u njihovom braku neće biti mesta za više od jednog genija.
Izgubljeno doba ljubavi i snega
Sa šesnaest godina Natalija Gončarova je zapanjujuće lepa i intelektualno znatiželjna. Dok ona nalazi radost u francuskim romanima i ruskoj poeziji, njena porodica brine o izgledima za njenu udaju. Već na svom prvom balu u rodnoj Moskvi ona će privući pažnju najslavnijeg ruskog buntovnog pesnika Aleksandra Puškina. Očarana na prvi pogled, Natalija je već odani čitalac Puškinovog romana u stihovima
Evgenije Onjegin kojeg Puškin objavljuje u nastavcima. Sledi udvaranje, a ubrzo i brak – pun strasti i ushićenja, ali i razorne ljubomore. Kad zli dvorski jezici dovedu do dvoboja u kojem Puškin gine, ona će biti optužena za nastanak intrige u kojoj je pesnik branio njenu čast.
Violinista iz Venecije: Priča o Vivaldiju
Kao i gotovo svi Venecijanci osamnaestog veka, Adrijana d’Amato obožava muziku, ali joj strogi otac, trgovac, zabranjuje da neguje svoj dar za sviranje violine. No ona ne dozvoljava da je to spreči da ostvari svoje snove pa se pod okriljem noći iskrada iz porodične palate da bi časove violine uzimala od virtuoznog violiniste i kompozitora Antonija Vivaldija. Ono što počinje kao učenje u tajnosti, međutim, ubrzo prerasta u strasnu ljubavnu vezu.
Alma Maler
Već u svojoj sedamnaestoj godini Alma će fascinirati velikog Gustava Klimta, ali će se ubrzo udati za kompozitora Gustava Malera. Zbog desetogodišnjeg braka sa introvertnim Malerom, Alma će se odreći svoje muzičke karijere, a nakon Malerove smrti, uslediće veze sa arhitektom Valterom Gropijusom, slikarom Oskarom Kokoškom i piscem Francom Verfelom. Alma Maler je bila supruga, ljubavnica, muza, intimna prijateljica izuzetnih umetnika, pojava koja je obeležila jednu epohu svojom jedinstvenom dušom, otpornom na zaborav.
Bahova sobarica
Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba.
Mali flautista
Eva Gonzales je imala dvadeset godina kad su je 1869. predstavili tridesetsedmogodišnjem Eduaru Maneu, autoru skandalozne slike
Doručak na travi. Ona ne sluša svog zabrinutog oca koji je upozorava na lošu slikarevu reputaciju. Zar nije slavni
Mali flautista portret njegovog vanbračnog sina? Ubeđena da njen umetnički talenat može procvetati samo uz Maneovu podršku, ne osvrće se na reči slikara Alfreda Stivensa koji je opisuje kao devojku „vatrenog temperamenta koja ne shvata koliko je senzualna“.
Kruženje oko Sunca
Pošto ju je ostavila majka, Beril u Keniji podižu otac, trener trkačkih konja, i urođeničko pleme Kipsigi koje je živelo na očevoj zemlji. To nekonvencionalno vaspitanje preobražava je u smelu mladu ženu žestoke volje i ljubavi prema svemu divljem. Beril se upušta u niz poražavajućih veza i svrstava u društvo Srećne doline, zajednicu dekadentnih i boemskih doseljenika. S veličanstvenim afričkim pejzažom s početka 20. veka, moćno pripovedanje Pole Meklejn otkriva neobične pustolovine žene ispred svog vremena, ushićenje slobodom, cenu koja se za to plaća, kao i snagu istrajnosti ljudskog duha.
Panterka
Rođena je u Flandriji krajem XIX veka. Talentovana je, odlučna i sanja o Parizu. Kada osvoji srce Luja Kartijea, koji je uči o dragom kamenju i misterioznim legurama, iz njihove saradnje, a zatim i ljubavi, rađa se čudesan nakit: rajske ptice, indijski nakit, pera i dijademe, ali pre svega mitska panterka... Stil je rođen, njen. Njeno ime je Žana Tusen. Ona je blistavo otelotvorenje kuće Kartije. Ona je juvelirka kraljeva. Kroz sliku jednog veka u kojem srećemo Prusta, Koktoa, Hemingveja, Skota i Zeldu, Koko Šanel, čak i vojvotkinju od Vindzora, otkrijte čudesnu sudbinu genijalne Žane Tusen, žene koju su zvali Panterka.
Sestra Sigmunda Frojda
U ovom nizu romana nismo mogli da izostavimo ovja. Iako nije reč o supruzi već o sestri slavnog analitičara, ova jedinstvena priča zaslužuje vašu pažnju. Sigmund Frojd je nakon dolaska nacista u Beč, prebegao u Englesku ostavivši svoje četiri sestre, koje će biti odvedene u logor i tamo umreti. Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata Sigmunda, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom Gustava Klimta u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, njene snove i njihova razmišljanja, Smilevski donosi složenu, poetsku fugu o našoj civilizaciji.