12 činjenica o nastanku romana „Petar Pan“, koje (verovatno) niste znali

Volim „Petra Pana“, a posebno volim priče o tome kako je ova knjiga nastala. Slobodno mogu da kažem da sam videla svaku adaptaciju ovog romana koja je snimljena u poslednjih trideset godina, uključujući i film „Kuka“ sa Robinom Vilijamsom. Takođe, nedavno sam završila sa čitanjem knjige „Unhooked“ autorke Lise Maksvel, interesantnog obrta originalne priče o Petru Panu.

I film „Kuka“ i roman „Unhooked“ podstakli su me da razmišljam o tome kako je nastao „Petar Pan“. Ovaj lik postoji više od stotinu godina, ali kako je nastao? Šta ne znamo o dečaku koji nikada neće odrasti i kako se originalna priča Džejmsa Metjua Barija izmenila i postala ono što je danas?

Ako ste ikada gledali „ U potrazi za Nedođijom“ možda imate predstavu, ali to nije cela priča. Ovo su dvanaest činjenica o nastanku romana „Petar Pan“ koje (verovatno) niste znali.

Petar Pan se prvi put u književnosti nije pojavio u istoimenom romanu

Malo je poznato da se Petar Pan prvi put pojavio u Barijevom romanu za odrasle. Roman je nosio naziv „Bela ptičica“ i prvi put je objavljen 1902. godine. Jako je mračan, ali u par vedrijih poglavlja pojavljuje se Petar Pan kao novorođenče staro sedam dana za koje se veruje da može da leti.

Ta poglavlja romana privukla su pažnju publike, pa je autor shvatio da Petar Pan možda treba da bude bitniji lik. Godine 1904. napisao je predstavu pod nazivom „Peter Pan, or the Boy Who Wouldn’t Grow Up“ u kojoj je Petar Pan bio glavni lik. Dve godine kasnije objavio je poglavlja o Petru Panu u romanu koji je nosio naziv „Petar Pan u Kensingtonskom parku“.

Džejms Metju Bari predstavu je napisao 1904. godine, ali se tek 1929. pojavila kao roman, u štampanoj formi

Pre nego što je Petar Pan dobio glavnu ulogu u romanu, Bari je napisao predstavu „Peter Pan, or the Boy Who Would Not Grow Up“. Predstava je prvi put odigrana 27. decembra 1904. godine i publici se jako dopala. Međutim, Bari je radnju „Petra Pana“ menjao nakon svake predstave, pa je roman objavio tek 1929.

Roman je prvobitno bio popularan zbog tradicije božićne pantomime

„Petar Pan“ vas možda ne asocira na božićnu priču, ali se u početku predstava prikazivala samo za vreme praznika. U tom periodu predstave su bile isključivo namenjene deci i sadržale su pesmice i bajke.

Kada se predstava „Petar Pan“ prvi put odigrala, bila je nešto novo i uzbudljivo. Zbog ljudi koji lete, vila i pirata, ubrzo je postala popularni deo božićne tradicije u Londonu i Njujorku, a kasnije i širom sveta.

Bari je verziju za roman napisao 1911. godine

„Petar Pan“ je mnogo godina bio poznat samo kao predstava, a Bari je tek 1911. godine predstavu pretvorio u roman i dao joj naziv „Petar Pan i Vendi“.

Džejms Metju Bari je zasnovao (delimično) lik Petra Pana na sebi

Petar Pan je složen lik i predstavlja mešavinu karaktera raznih ljudi iz autorovog života, ali da bi stvorio Petra, Bari je prvo krenuo od sebe. Petar Pan je predstavljen kao lik koji se ne uklapa u britansko društvo, a tako se i sam autor osećao.

Jedna od očiglednih sličnosti jeste manjak seksualne želje. Vendi želi da se Petar ponaša kao otac, ali Petar ne razume šta ona traži. Bari se oženio 1894. i obožavao je decu, ali nikada nije imao svoju, iako je njegova supruga čeznula za potomstvom.

Nepoznato je da li je Bari bio impotentan ili ga jednostavno seks nije zanimao, ali mu se brak raspao 1909. godine. U ličnom dnevniku Bari je napisao: „Probudim se vrišteći svaki put kada sanjam da sam se venčao.“ Izgleda da bi i Petar Pan imao istu reakciju.

Mislio je na starijeg brata

Druga osoba na kojoj je bazirao lik Petra Pana bio je njegov stariji brat Dejvid.

Kada je Bari imao šest godina, njegov stariji brat Dejvid poginuo je za vreme klizanja na ledu, dva dana pre svog četrnaestog rođendana. Bariju je bilo u isto vreme i čudno i uznemirujuće to što će on nastaviti da raste i stari, a njegov brat ne. Ljudi će ga zauvek pamtiti kao dečaka. Ovo svakako daje mračnu notu rečenici „Dečak koji nikada neće odrasti“.

Barijev brat nije jedina osoba koja je umrla. Barijeva majka rodila je desetoro dece, ali 1929, kada je Bari objavio roman, samo jedna osoba od devetoro braće i sestara bila je živa. Teme života i smrti istražene su u ovoj knjizi.

Čudan odnos prema životu i smrti

Barijeva majka otvoreno je najviše volela Dejvida. Kada je Dejvid umro, Bari je pokušao da ga zameni. Oblačio je njegovu odeću i ponašao se kao on, kako bi usrećio majku. To je u isto vrme bilo jezivo i tužno.

Autor upoznaje dečake Luelin-Dejvis

Verovatno ste čuli za njih. Dok je šetao svog psa Kensington parkom, blizu svog doma u Londonu, Bari se sprijateljio sa Silvijom Dejvis i njenih pet sinova: Džordžom, Džekom, Piterom, Majklom i Nikom.

Bari je u uvodu prvog štampanog izdanja romana izjavio da je lik Petra zasnovan na likovima ovih pet dečaka: „Oduvek sam znao da sam Petra stvorio trljajući vaše ličnosti jednu o drugu, kao neandertalac koji trlja dva štapa kako bi napravio vatru... Petar je varnica koju sam dobio iz toga.“

Njegov odnos sa ovom porodicom bio je predmet mnogih dela tokom decenija, uključujući film „U potrazi za Nedođijom“. Iako se tokom poslednjih stotinu godina dosta spekulisalo, ništa nije davalo naznake da je pisac imao neprimeren odnos sa dečacima.

Bari je takođe voleo popularne avanturističke romane svog vremena

U Engeskoj, u 20. veku, avanturističe priče bile su jako popularne. Robert Luis Stivenson, Barijev prijatelj, napisao je „Ostrvo s blagom“, a Bari je posebno voleo „The Coral Island“ autora R. M. Balantajna. Britansko društvo nije moglo da se zasiti romana o brodovima koji putuju morima, u potrazi za raznim blagom. Bari je u „Petru Panu i Vendi“ napisao da je kapetan Kuka jedina osoba koje se plašio Long Džon Silver, glavni lik romana „Ostrvo s blagom“. Kada je Bari zamišljao Nedođiju, u obzir je uzeo sve priče o plovidbama.

Tu je i imperijalizam

Budimo iskreni, „Petar Pan“ je definitivno rasista (priča, ne nužno sam lik). Bari je uzeo osobine različitih naroda i od toga stvorio pleme Pikanini.

U Diznijevoj adaptaciji, pleme je očigledno stereotipno predstavljeno afroameričko pleme, ali u Barijevoj verziji ne možemo tačno da shvatimo kako je autor tačno zamislio članove Pikanini plemena. Kada je prestava „Petar Pan“ prvi put prikazana, britansko kraljevstvo je bilo na vrhuncu moći, pa su se u Pikanini plemenu našli ljudi iz Australije, Severne Amerike, sa Kariba, kao i domorodački narodi iz Azije. Ime „Pikanini“ dobijeno je od portugalske reči „pueqenino“, što znači „malo“. Ta reč korišćena je širom Velike Britanije za domorodačke narode sa Kariba i iz Australije, a kasnije je ta reč postala pogrdan naziv za malo, tamnoputo dete koje živi u kolonizovanoj državi.

Ako i dalje ne verujete, pogledajte rečenicu koju izgovara Tajger Lili: „Petar Pan spasiti me. On veoma dobro prijatelja.“ Ako ovo nije strašno, podsetiću vas da u Diznijevoj adaptaciji Tajger Lili ne govori ništa.

Uprkos tome, priča o Petaru Panu imala je pozitivan uticaj

Nakon svoje smrti, Bari je sav prihod od prodaje romana „Petar Pan“ dao Velikoj Ormond strit dečjoj bolnici u Londonu. Do današnjeg dana, bolnica ima pravo na honorare od scenske produkcije, emitovanja celog ili dela filma, kao i od adaptacija filma u Velikoj Britaniji.

Ovo se ne odnosi na nastavke filmova, a autorska prava su istekla svuda, osim za predstavu u Sjedinjenim Američkim Državama i Španiji. Ipak, iz bolnice kažu da su, tokom godina, prikupili veliku sumu novca.

Kako je Bari tražio, nikada nije rečeno koliko novca je bolnica tačno prikupila od njegovih dela. Iako je priča o Petru Panu pomalo problematična, lepo je znati da je autor, na kraju, učinio dobro delo.

„Petar Pan“ je omiljena priča za prepričavanje

Iako prepričavanje neće doneti nikakvu zaradu Velikoj Ormond strit dečjoj bolnici u Londonu, ovo je zlatno doba prepričavanja priča, a „Petar Pan“ je jedna od omiljenih. Tokom godina snimano je bezbroj filova, pisano je mnogo knjiga i predstava, kao i crtanih filmova koji se zasnivaju na originalu.

Autor: Keri Horan
Preuzeto sa: rivetedlit.com
Prevod: Lidija Janjić