Ljudski je grešiti i svi to radimo, naročito kada su u pitanju greške u kucanju. Ali različite vrste grešaka u kucanju mogu imati različite posledice – velika je razlika između pogrešno otkucanog imena vašeg kolege u imejlu i greške u štampanom izdanju knjige koje će moći da vide generacije u budućnosti. Naravno, štamparske greške mogu da budu i profitabilne – legenda kaže da je ime
Gugl nastalo od pogrešno napisane reči „gugolpleks“. Bilo da su korisne ili sramotne, greške u kucanju su nekad večne, što je možda još izraženije u doba interneta. Evo nekih najupečatljivijih grešaka u izdavaštvu.
AMERIČKA TRAGEDIJA
Klasik Teodora Drajzera iz 1925. ima pregršt malih grešaka, kao što su „to/too“ i „if/it“, ali verovatno je najsimpatičnije mesto na kojem se o likovima govori kako se „u harmoniji prepuštaju ritmu muzike – kao dva čančića koje bacaka nemirno, ali prijateljsko more.“ Može se pretpostaviti da je mislio „čamčića“, ali uvek postoji mogućnost da je mislio na more meksičkog sosa.
DOBRA ZEMLJA
Prvo, drugo i treće izdanje romana Perl Bak iz 1931. razlikuje se od narednih po greški na strani 100, u 17. redu, gde se opisuje zid uz koji ljudi postavljaju svoje kolibe. „Protezao se dug i siv i veoma visok, a uz temelj su bile priljubljene kolibice kao
bube na leđima psa.“ [umesto
buve] Izdanja knjige u kojima je ova greška prodaju se i za 9500 dolara.
CRYPTONOMICON
Originalno tvrdokoričeno izdanje naučnofantastičnog trilera Nila Stivensona iz 1999. poznato je po tome što je imalo više malih grešaka u kucanju („a“ umesto „at“, „that“ umesto „that’s“). Dogodila se i zamena na strani 700 – reč
faktičan je upotrebljena umesto reči „fiktivan“. Međutim, mnogi fanovi tvrde da je Stivenson ovo namerno uradio i da se u greškama krije skrivena poruka, zbog jedne od tema knjige – kriptografi koji prokušavaju da provale šifre Sila Osovine u Drugom svetskom ratu.
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
Prva knjiga u omiljenoj seriji o Hariju Poteru bi bila dragocena čak i da nema štamparsku grešku, ali baš iz ovog razloga jedan broj primeraka vredi čitavo bogatstvo. Greška se nalazi na strani 53, u listi školskog pribora koji mladi čarobnjaci treba da ponesu u Hogvorts: „1 čarobni štapić“ se navodi i na početku i na kraju liste. Znajući ovo, greška se ipak ponovo pojavila u nekoliko kasnijih izdanja čak i kada je primećena u drugom, tako da su samo primerci iz pravog prvog izdanja vredni gomile novca.
RAKOVA OBRATNICA
Kao da se Hanri Miler ovde nije ni trudio – ili se njegov izdavač nije potrudio da nađe lektora.
Njegov roman iz 1961. o opštem razvratu u Parizu doveo je do preko 60 tužbi zbog opscenosti i sadrži tonu štamparskih grešaka, kao što je „
Sulšao me je upotpunoj neverici“ (strana 271), i „Čak i pošto spava sa nekim od ovih mitskih buća i dalje će je zvati devicom, a skoro nikada po imenu“ (strana 91). Posumnjalo bi se da Miler nije bio ... potpuno trezan dok je ovo pisao.
„ZLA BIBLIJA“
Ovo izdanje Biblije Kralja Džejmsa iz 1631. Roberta Bejkera i Martina Lukasa sadrži slučajni novi obrt u sedmoj zapovesti i obaveštava čitaoca da „Čini preljube“. Ovo je razgnevilo kralja Čarlsa I, kao i Nadbiskupa kenterberijskog – štampari su izvedeni na sud i novčano kažnjeni zbog ovog previda, i oduzeta im je izdavačka licenca. Najveći broj primeraka je potom spaljen, a knjiga je dobila nadimak „Zla Biblija“ ili „Grešnička Biblija“. Do danas je ostalo svega oko 10 primeraka – jedna je stavljena na prodaju na britanskoj aukcijskoj kući Bonhams 2015.
PUT
U prvom izdanju postapokaliptičnog romana „Put“ Kormaka Makartija, na strani 228 piše: „Trenutak panike pre nego što ga je ugledao kako hoda šalom pored obale, pognute glave, dok mu pištolj visi u ruci.“ U nastavku pasusa se govori o
žalu, pa se može pretpostaviti da je na to mislio Makarti. Osim ako je duž obale bio šal. Pretpostavljamo dovoljno veliki da po njemu može da se hoda?
PUSTOLOVINE HAKLBERIJA FINA
Kao i u „Pustolovinama Toma Sojera“, Mark Tven je bio neverovatno kreativan kada je pisao o Haku Finu, a knjiga je puna stvari kao što su „val’da“ umesto „valjda“ i „ću diem“ umesto „ići ću“ da bi se dočarao južnjački dijalekt kojim dečaci govore. Ali među namernim greškama u pisanju i gramatici, postoji i prava greška skrivena u prvom izdanju Haka Fina: „Odneo sam torbu tamo gde je bila i pocepao rupu na njenom dnu
seterom.“ (Treba da piše „testerom.“)
PLES SA ZMAJEVIMA
Čitav serijal „
Song of Ice and Fire“ – knjige na kojima je zasnovana serija HBO-a „
Igra prestola“ – je prepun grešaka u kucanju i doslednosti, ali veruje se da ih ima najviše
u petoj knjizi. Na primer, na strani 854, kada kraljica Sersei silazi niz stepenice i razmišlja: „’Prelepa sam,‘ podsetio se.“ Takođe se reč
wroth dosledno koristi pogrešno u ovoj knjizi – npr. strana 53: „Čak i na severu ljudi se plaše gneva*[wroth] Tivina Lanistera.“ (
Wroth je pridev i znači gnevan – autor Džordž R.R. Martin je trebalo da upotrebi imenicu „wrath“.)
DUGA GRAVITACIJE
Ovaj roman iz 1973, najpoznatiji
Tomasa Pinčona, sadrži pregršt grešaka u kucanju, uključujući: „Uz kroasane, džem od jagoda, pravi puter, pravu kafu, dala mu je da pregleda profil leta u smislu temperature zida i Nuseltovih koeficijenata transfera srca [heart-transfer] ...“ Naravno, trebalo bi da bude „transfera toplote“ [heat-transfer].
SLOBODA
Hvaljena je kao „knjiga stoleća“ kada je objavljena u SAD 2010, ali kada je „Sloboda“, nastavak romana „Korekcije“
Džonatana Frenzena iz 2001, objavljen u Velikoj Britaniji, ranija, nelektorisana verzija rukopisa je slučajno upotrebljena, što je za rezultat imalo odštampanu verziju prepunu štamparskih grešaka. Grešaka u britanskoj verziji ima na stotine. HarperCollins je na kraju povukao iz prodaje hiljade primeraka romana i dozvolio fanovima da zamene svoje loše knjige za nove, ispravljene primerke, i u tome su otišli toliko daleko da su postavili „vruću liniju za vraćanje „Slobode“. Možda je trebalo da Frenzen sačuva naslov „Korekcije“ za ovu knjigu.
SUMRAK
Prvo izdanje „Sumraka“ bilo je puno štamparskih grešaka. Većina brljotina se svodi na „whose/who’s“ i „though/through“, ali ima i nekih smešnih, kao što je „Veselo sam doručkovao posmatrajući
šančeve prašine kako se komešaju na sunčevim zracima koji su ulazili kroz prozor pozadi.“
Autor: Meg Van Hejgen
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Borivoje Dožudić