Smrt ponekad može biti šaljivdžija kad dođe po nas bedne smrtnike… Književnici i književnice naravno nisu izuzetak. Ponekad čak i izazivaju sudbinu! Neke su smrti u najmanju ruku originalne ili čak smešne. A da nije tragično, bilo bi urnebesno smešno.
Eshil: kornjača pravo na glavu
Godine 456. pre nove ere grčki dramski pisac Eshil, koga smatraju ocem grčke tragedije, umro je pre na komičan nego na tragičan način. Ubila ga je ptica grabljivica koja je pomislila da je njegova ćela kamen i bacila na njega živu kornjaču, kako bi slomila oklop životinje i zasladila se njenim telom. Dragi ćelavi čitaoci, pazite da vam kornjača ne padne na glavu!
Heraklit: gušenje stajskim đubrivom
Godine 475. pre nove ere Heraklit, grčki filozof koji je patio od hidropsije, imao je naizgled dobru ideju: namazao se vrelim stajskim đubrivom da bi smanjio otok. Znate šta se dogodilo, pronađen je mrtav, nesumnjivo zbog gušenja. Maska od stajskog đubriva kako bi vam koža bila poput satena, zvuči dobro?
Hrisip iz Solija: bukvalno umro od smeha
Godine 206. pre nove ere Hrisip iz Solija, filozof stoičke škole, video je kako magarac jede smokve namenjene gostima. Nije to stoički podneo i ugušio se od smeha. Bukvalno je umro od smeha. (Svakako je to lepa smrt.)
Pjetro Aretino: smrtonosna šala
Pjetro Aretino, autor erotskih komedija (nepriznati žanr), obožavao je prljave šale. Godine 1556, na jednoj svečanoj gozbi, neki gost je ispričao bestidnu šalu, pa nije mogao da prestane da se nekontrolisano smeje (još jedan primer „umro od smeha“). Međutim, ima više verzija: prevrnuo se sa stolice i slomio glavu. Ili se pak ugušio od smeha.
Diogen iz Sinope: pretpostavlja se neka ćaknuta smrt
Gomila urbanih legendi prati filozofa Diogena iz Sinope (323. godina pre nove ere), poznatijeg kao Diogena iz bureta, mogao je da konkuriše za Darvinove nagrade. Prva hipoteza: usmrtio je sebe samovoljno zaustavljajući dah, što je biološki nemoguće. Druga hipoteza: umro je zbog loše probave, pošto je nakon opklade pojeo sirovu hobotnicu. Treća hipoteza: umro je od infekcije pošto ga je ujeo pas kojem je hteo da otme kost da bi je pojeo. Najverovatnije će biti da je umro od starosti pošto je imao više od 85 godina…
Emil Veraren: uspeh ga ubio
Godine 1916. Emil Veraren, belgijski pesnik, stigao je do železničke stanice u Ruanu nakon što je gostovao na jednoj konferenciji gde je uživao sve počasti. Ali je na peronu bila tolika gužva da su ga gurnuli ispod lokomotive koja ga je pregazila i ubila.
Eden fon Horvat: spljoštio ga kesten na Jelisejskim poljima
Eden fon Horvat bio je nemački dramski pisac, vatreni protivnik nacističkog režima (njegove knjige će biti spaljene na lomači 1933). Da bi izbegao fašističku represiju, lutaće Evropom i na kraju će pronaći utočište u Parizu. Tek pristigao u grad svetlosti, stoji ispred pozorišta Marinji na Jelisejskim poljima, a oluja čupa jedan kesten iz korena, koji će usmrtiti našeg pisca. („Koliko će još stabla pasti na pisce u Parizu i smrskati im lobanju“, pitaće se Klaus Man.) „O, Šanzelize“.
Boris Vijan: prekasno da pljuje po filmu
Dana 23. juna 1959, posle višemesečne svađe s producentom, Boris Vijan potpuno ogorčen prisustvuje premijeri filma „Pljuvaću po vašim grobovima“, snimljenog po njegovom istoimenom romanu. Naslutio je prve scene… i sručio se na sedište. Podlegao je srčanom udaru na putu do bolnice. Uvek je govorio da neće doživeti 40 godina i predosećaj ga nije prevario: umro je u 39.
Rene Gosini: srce koje je oslabilo u kardiološkom kabinetu
Duhoviti Rene Gosini, koji je imao slabo srce, preminuo je na sobnom biciklu svog kardiologa u toku kardiološkog pregleda, 5. novembra 1977. Nije trebalo nimalo da bude smešno.
Tenesi Vilijams: lek koji ubija
Tenesi Vilijams se uhvatio za srce 25. februara 1983. u svojoj hotelskoj sobi u Njujorku, gušeći se od poklopca sa kapi za oči. Prekomerno korišćenje lekova je odigralo svoju ulogu prilikom unošenja stranog tela…
Šarli Šlingo: Zloba ima svoju svrhu
Šarli Šlingo, crtač i pisac stripova koji je objavljivao svoje radove u listovima
Šarli ebdo,
Hara-Kiri i
Fluid glasijal, udario je glavom o stočić pošto ga je keruša saplela, koju je zvao: Zloba.
Prevela: Maja Mihajlović
Izvor: unmondelitteraire.com