1. Džo Marč („Male žene / Dobre supruge“, Luiza Mej Olkot)
Nezavisna, inteligentna i smešna, Džo je sestra kakvu bismo svi želeli da imamo. Ona je lik sa čvrstim karakterom koji odbacuje nametnute norme svog vremena i ne smatra da je brak jedini razlog postojanja. Takođe, ona je velikodušna i brine za dobro svoje porodice.
2. Elizabet Benet („Gordost i predrasude“, Džejn Ostin)
Elizabet je kao i Džo hrabra mlada žena koja se bori za sopstvenu sreću, ne mareći za ugovoreni brak koji bi osigurao njenu i budućnost njene porodice. Elizabet ne želi da se uda zato što mora, već zato da bi bila srećna. I to je šmekerski (pogotovo što smo svi potajno zaljubljeni u gospodina Darsija koji je očigledno najhladniji udvarač u istoriji udvaranja).
3. Skaut Finč („Ubiti pticu rugalicu“, Harper Li)
Ovaj delimično autobiografski roman Harper Li govori o porodici iz Alabame sredinom 30-ih godina prošlog veka. Glavna junakinja Skaut je nestašna devojčica, svađalica i pomalo muškobanjasta, ali svedok početka segregacije u Americi i bede koju ona donosi.
4. Hermiona Grejndžer („Hari Poter“, Dž. K. Rouling)
Rame uz rame sa Harijem Poterom postaje jedan od omiljenih likova iz serijala. Ona je kul heroina i najbolja prijateljica koju svi sanjamo da imamo, a i vrlo je pametna i snalažljiva, što je vrlo praktično kad vam je Voldemor za petama.
5. Arja Stark („Igra prestola“, Džordž R. R. Martin)
Svima koji su gledali jasno je da je Arja Stark ubedljivo najkul lik u „Igri prestola“. Arja je kći plemića, i vlada mačem kao niko drugi. Njen jedini cilj je da zgnječi lice Lanistera i njegovih malih prijatelja. Duh osvete koji je vodi čini je jednim od najgorih likova u istoriji književnosti.
6. Matilda („Matilda“, Roald Dal)
Od svoje četvrte godine Matilda je genije. Ona ume da čita, piše, računa, i zato joj je dosadno na času. Ipak, Matilda ima mali problem: njeni roditelji nisu najbistriji, a direktor škole je lukavi starac koji odbija da je natera da preskoči čas. Na sreću, Matilda ima supermoći koje joj omogućavaju da pomera predmete i stoga može da maltretira (pomalo) one koji su zli prema njoj. Matilda je prava mala štreberka i smešna heroina sa kojom bismo se rado družili, čak i samo ako želimo da napakostimo bezobraznicama poput Kloi.
7. Džejn Er („Džejn Er“, Šarlota Bronte)
Ukoliko postoji kategorija književnih junakinja koja nemaju sreće, Džejn Er je pobednica. Zlostavljana nekoliko puta, zaljubljena u oženjenog muškarca koji je relativno švorc, dovoljan je razlog da jedna devojka odustane i umre već na tridesetoj strani romana, ali ne i Džejn. I pored svega ona želi da bude srećna.
8. Lisbet Salander („Milenijum“, Stig Lašon)
Lisbet je tip devojke sa kojom želite da budete u dobrim odnosima. Ona se bori protiv svega lošeg. Ispod izgleda bolesne i mršave devojčice krije se bokserski profesionalac i vatreni branilac ženskih prava. U realnosti, silovatelje to veoma privlači, a u knjigama i u bioskopu je i dalje zabavno.
9. Markiza de Mertej („Opasne veze“, Pjer Šoderlo de Laklo)
Za većinu markiza De Mertej je manipulatorka koja gazi po drugim ljudima iz zabave. Ovo nije laž, ali takođe se mora priznati da je za svoje vreme i veoma moderna. Markiza de Mertej je pre svega nezavisna žena koja gaji svoje strasti i koja je daleko pametnija od svih glava u svojoj zajednici.
10. Antigona („Antigona“, Sofokle)
Za one koji su propustili časove u srednjoj školi kada se pričalo o „Antigoni“, Antigona je ćerka Edipa i Jokaste, koja se bori da obezbedi pristojan pogreb svom bratu. U fokusu priče je njen sukob sa Kreontom. Da skratim, Antigona je simbol otpora i slobodne volje. Ona je devojka koja ume da istera svoje.
Izvor: topito.com
Prevod: Maja Zuber