10 saveta jednog profesora za čitanje obimne, TEŠKE publicistike

Da li ste ikada završili čitanje publicističkog dela, za koje vam je bilo potrebno toliko vremena da ste zaboravili kako počinje? Ili još gore, zaboravili ono što je trebalo iz njega da naučite? Za čitanje i pamćenje koncentrisanih informacija potrebna je veština, naročito kada se radi o onome što Bred Delong, ekonomista sa Berklija, naziva „debelim, komplikovanim, nesavršenim, neverovatno promoćurnim, ingenioznim knjigama“.



Delong predaje istoriju ekonomske misli, u okviru koje studenti tokom celog jednog semestra čitaju samo tri knjige: „Bogatstvo naroda“ (The Wealth of Nations) Adama Smita, „Kapital“ Karla Marksa i „Opštu teoriju zaposlenosti, kamate i novca“ (The General Theory of Employment, Interest and Money) Džona Majnarda Kejnza. Na svom blogu je napisao 10 pravila kako čitati, zapamtiti informacije i naučiti iz knjiga (koja su ovde navedena bez izmena), koje inače deli sa svojim studentima:

1. Pokušajte da razumete šta autor želi da postigne ovom knjigom pre nego što počnete da čitate.

2. Usmerite pažnju tako što ćete postati onaj čitalac kome je knjiga namenjena – osoba koja će reagovati na iznesene argumente.

3. Aktivno čitajte knjigu hvatajući beleške.

4. Preispitujte argumente i uklapajte ih u sopstvene stavove, tako da vam postanu ubedljivi i jasni koliko je moguće (steelmanning – dovedite u pitanje najjače argumente).

5. Pronađite osobu – cimer uvek može da posluži – i ugnjavite je do smrti tako što ćete je terati da vas sluša kako iznosti protivargumente.

6. Ponovo prelistajte knjigu, ovoga puta sa pažnjom ali bez lakovernosti.

7. Nakon toga ćete biti u dobroj poziciji da otkrijete slabe tačke najsnažnijeg argumenta.

8. Testirajte glavne tvrdnje i tumačenja u stvarnosti: da li imaju smisla u kontekstu sveta i života takvih kakvi jesu?

9. Zaokružite svoje stavove o svemu iznetom u knjizi.

10. Zatim sledi proces utvrđivanja vaše lične interpretacije, vašeg iščitavanja, i urezivanja istog u pamćenje kako bi postalo deo vaše buduće intelektualne artiljerije.

Loša strana ovakvog načina čitanja jeste to što oduzima dosta vremena, naročito ako ispoštujete pravilo broj 6 i ponovo iščitate deo, ili pak celu knjigu. Ipak, ako ste već odlučili da izdvojite vreme da pročitate 1000 stranica, verovatno će vredeti da uložite još malo dodatnog truda. Na kraju krajeva, pitanje koje sledi odmah nakon „Da li si pročitao to i to?“ uglavnom je: „I kako ti se svidela?“

Međutim, čak i ako niste voljni da hvatate beleške ili, ne daj bože, da ponovo pročitate knjigu, neki od ovih Delongovih saveta vam mogu pomoći da zadržite stečeno znanje. Pravila pod rednim brojem 4, 5, 8 i 10 podrazumevaju ne samo razumevanje argumenata iznetih u knjizi, već i promišljanje i reinterpretiranje istih, tako da postanu vaši. To podseća na Fajnmanovu tehniku, strategiju za učenje koju je izneo Nobelom nagrađeni fizičar Ričard Fajnman, koja podrazumeva objašnjavanje nove teme naglas ili na papiru, jednostavnim terminima, kao da sami morate da objasnite nekome drugom. Razmišljanje o tome kako biste objasnili neku ideju drugome, tera vas da se uhvatite ukoštac sa eventualnim propustima u razumevanju, što i nekoliko Delongovih preporuka imaju za cilj da spreče.

Prvo pravilo je takođe odlično i neće vam oduzeti mnogo vremena. Površno čitanje knjige, kako bi se razumeo kontekst – kada je knjiga napisana, za koga, šta se dešavalo u tom periodu – znatno će vam olakšati razumevanje sadržaja i pomoći će vam da cenite ono što je autor naumio da vam objasni. Ovaj postupak će vam takođe pomoći da se odlučite da li zaista želite da pročitate ovu knjigu. Neka dela koja imaju mnogo stranica, obimna su i imaju pouku, vredna su čitanja u celosti, i tu će vam Delongova pravila biti od pomoći. Međutim, na ovu listu možete dodati i jedno moje pravilo: dosta uticajnih publicističkih dela su obimnija nego što je to zaista nužno, tako da će vam često biti bolje da pročitate članak u časopisu ili naučnom magazinu u kojima su sumirani glavni argumenti.

Autor: Volter Frik
Izvor: qz.com
Prevod: Aleksandra Branković