10 razloga da (ponovo) čitate serijal o Persiju Džeksonu

Serijal „Persi Džekson i bogovi Olimpa“ Rika Riordana prodat je u više od dvadeset miliona primeraka širom sveta tokom poslednjih deset godina i na „Njujork Tajmsovoj“ listi najprodavanijih knjiga nalazio se 357 nedelja. Razlog za ovu popularnost ne leži samo u tome što je zadovoljio grčke bogove koji čine osnovu ovih knjiga.

Čitaoci su dvanaestogodišnjeg Persijusa Džeksona, glavnog junaka petoknjižja, upoznali u „Kradljivcu munje“ koji je objavljen 2005. godine. Usledili su „More čudovišta“, „Titanova kletva“, „Bitka za lavirint“ i „Poslednji bog Olimpa“ koje su nam donele priče o Persijevom putovanju od siromašnog učenika u Njujorku koji živi sa samohranom majkom do otkrića svog pravog porekla – da je sin Posejdona, grčkog boga mora – i upuštanje u razne avanture kako bi ispunio Veliko proročanstvo.

Ako se do sada niste sreli sa serijalom ili vam je potreban razlog da mu se vratite, imamo za vas listu od 10 razloga zašto čitati knjige o Persiju Džeksonu i bogovima Olimpa.         

1. Rik Riodan je sjajan pripovedač

Persi Džekson je nastao kao priča za laku noć koju je autor pričao svom sinu Hejliju koji je tražio da mu priča o grčkim bogovima i herojima. Kako je godinama predavao grčke mitove kao nastavnik u Teksasu, Riodan je imao potrebno znanje, ali je na kraju ostao bez mitova. Hejli je tada zamolio oca da izmisli nove priče sa istim likovima i tako je rođen Persi Džekson i njegova savremena potraga za ukradenom Zevsovom munjom. Svet koji nam je prikazao u knjizi je toliko živopisan da sam koncept bogova, polubogova, monstruma i heroja koji žive među nama deluje potpuno moguće (uz samo malo mašte).

2. Svaki put ćete zapaziti nove stvari

Prvi put kada čitate „Kradljivca munje“, to je prava misija brzog čitanja. Nalazite se na uzbudljivom zadatku kako biste saznali šta će se dogoditi sa Persijem i njegovim prijateljima (i neprijateljima). Ali zato na drugo – ili dvadeseto – čitanje, primetićete mnoge nijanse, šale i mudre reference (poput toga da je ulaz u Had u Zapadnom Holivudu) i druge likove, kao i njihov odnos sa grčkom mitologijom.



3. Serijal pokazuje čitaocima da nedostatak može predstavljati veliku snagu

Persi je dobar dečak, ali je loš učenik. Neprestano menja škole i često nije u stanju da kontroliše svoju narav, a zbog problema sa poremećajem pažnje i disleksijom nikada nije dobio ocenu veću od trojke. Ipak u kampu za polubogove, letnjem kampu za decu bogova, shvatiće da svi polubogovi imaju iste nedostatke kao i on. Poremećaj pažnje usled hiperaktivnosti zapravo im dobro koristi u bitkama gde moraju da misle brzo i budu izuzetno pokretni, a disleksija nastaje jer im je mozak podešen da čitaju grčki, a ne engleski jezik.

4. Ne morate se pitati šta sledeće da čitate – bar neko vreme

Ljubitelji knjiga najčešće imaju duge liste naslova koji ih čekaju kada završe knjigu koju trenutno čitaju – zapravo, nekada je ta lista toliko dugačka da je pomalo parališuće izabrati sledeći naslov. Prava je radost započeti serijal koji je u potpunosti završen, što je slučaj sa „Persijem Džeksonom i bogovima Olimpa“. A kada završite sa njim, postoje i dodatne knjige, tri stripa i serijal koji se nadovezuje pod imenom „The Heroes of Olympus“. Nakon toga se možete prepustiti originalnim grčkim mitovima koji su inspirisali Persijevu priču. Tek nakon toga ste prepušteni sami sebi.



5. Knjige oživljavaju mitologiju i čine je smislenom za decu

Pre nego što Persi shvati da je polubog, gospodin Bruner, njegov nastavnik latinskog, pita ga za jedan od grčkih mitova: „I zašto je, gospodine Džeksone, ovo važno u stvarnom svetu?“ Ali Persi ne zna. Nastavnik mu govori: „Moraš naučiti odgovor na moje pitanje o stvarnom svetu. I moraš primeniti ono što učiš... Ono što od mene naučiš je od životne važnosti. Očekujem da se tako i odnosiš prema svemu.“ Bilo da vam je deset ili sto godina, sigurno ste se i sami, poput Persija, pitali u nekom trenutku zašto su određeni predmeti u školi važni. I možda još uvek niste našli primenu za to što ste hronološki zapamtili sve vladare, ali „Persi Džekson i bogovi Olimpa“ pokazuju čitaocima da školski predmeti koji deluju nevažno i ponekad dosadno, zapravo mogu biti veoma korisni jednog dana.

6. Naučićete stvarne činjenice o grčkoj mitologiji

Riordan je predavao ovu materiju u školi i očigledno je sjajan istraživač. Ne možete da se setite šta se dogodilo sa Meduzinim žrtvama? Ili ko je uopšte bio Prokrust? I šta je to Herkul uradio? Zar mrtvi ne moraju da pređu neku reku u Hadu? Rik Riordan je u knjigama o Persiju Džeksonu obuhvatio sve to i mnogo više.

7. Priča podseća na to da je porodična dinamika teška – čak ako (i posebno ako) vam je jedan od roditelja bog

Ponekad fiktivne porodice učine da deca poveruju da su njihove uvrnutije nego što su mislili. Ali istina je da su porodični odnosi često složeni. To vidimo već u prvoj knjizi kroz odnose nekoliko likova: Persija i njegove sjajne majke koja se udala za zaista užasnog lika koji mrzi Persija; Persija i njegovog oca Posejdona koga nije poznavao; i Anabet Čejs (Atenina kćerka) i njen odnos sa ocem i njegovom ženom. Svi polubogovi imaju problem zbog napuštanja jer roditelji bogovi nisu deo njihovih života. U suštini, kamp polubogova bi trebalo da ima i terapeuta među osobljem jer su im porodice zaista komplikovane.



8. Sjajne žene heroji

U 21. veku smo i nadamo se da su ljudi shvatili da i muškarci i žene mogu biti heroji koji imaju super moći – a da žene ne moraju da nose bikini ili drugu vrstu otkrivajućeg kostima kako bi bile opasne. A serijal o Persiju Džeksonu nam donosi snažne ženske likove u punoj snazi: poluboginja Anabet, mudra planerka i odani prijatelj; (super) mama Sali Džekson koja je mnogo toga žrtvovala da bi zaštitila svog sina, ali je i veoma odlučna kada treba da zaštiti sebe; i poluboginja Talija Grejs, Zevsova kćerka, odvažna ratnica i snažan vođa.

9. S druge strane: žene negativci

Šta to govorite – nasilnici su razlog da se pročita knjiga? Poslušajte nas na trenutak. Kao što su dečaci uvek prikazani kao heroji u pričama, tako su gotovo uvek i negativci. Zaista je sjajno što ove knjige ruše polne predrasude i pokazuju da devojčice takođe mogu koristiti svoje moći za dobro i loše. Neke od onih koje su izabrale drugu stranu su Nensi Bobofit, nasilnica u Persijevoj školi, i Klarisa La Ru u kampu za polubogove, Aresova kćerka.

10. Poruka da biti heroj ne znači ići naokolo i spašavati sve – često to predstavlja delovanje zarad većeg dobra i osnaživanje ljudi da sami sebe spase

Da, Persi Džekson je glavni junak serijala i mnogo toga zavisi od njega. Ali on nije Supermen. Ne ide okolo i samo spašava ljude u problemu. Shvata u jednom trenutku da uraditi plemenitiju stvar često ne pomaže ličnom egu, ali je najbolji način da nekoga zaista spasite to da im dozvolite da i sami utiču na sopstveno izbavljenje.

Ko je vaš omiljeni lik iz serijala „Persi Džekson i bogovi Olimpa“?

Izvor: barnesandnoble.com 
Prevod: Dragan Matković