Na svetu postoje milioni pisaca, ali samo će pojedini ostati upamćeni kroz istoriju kao pravi prosvetitelji koji su definisali veštinu pisanja. Predstavljamo deset pisaca kojima je pošlo za rukom da stvore inovativnu književnost i da tako daju novi oblik samoj umetnosti.
Franc Kafka
Franc Kafka je sam po sebi bio komplikovana osoba – Jevrejin koji se služio nemačkim i koji je živeo u tadašnjem češko – nemačkom Pragu; pitanje identiteta mu je uvek predstavljalo konfuzni faktor u životu. Uz druge faktore, ono je dovelo do depresije koju je ispoljavao kroz pisanje – što je mrzeo u tolikoj meri da je tražio od svog najboljeg prijatelja da mu obeća da će spaliti sve rukopise kada bude umro. Prijatelj ga nije poslušao pošto je uvideo da je to zaista komplikovana, teška i, pre svega, nova i originalna umetnost kakvu svet do tada nije video.
Džejms Džojs
Džejms Džojs, irski pisac koji je svetu podario revolucionarna dela poput „Uliksa“ i „Fineganovog bdenja“, upotrebljavao je engleski jezik kako niko nije pre njega, a ni nakon njegove smrti 1941. godine. Bio je jedan od vođa avangardnog pokreta u književnosti dvadesetog veka, a njegovi tekstovi često prate tok misli, oponašajući ljudsko razmišljanje koliko god je to moguće. Džojs je uspevao da manipuliše engleskim jezikom, često tvoreći reči koje čitaoci njegovih dela ipak razumeju.
Džek Keruak
Džek Keruak je bio jedan od pionira bitničke generacije američkih pisaca, a upamćen je po svom spontanom stilu pisanja i tečnom izražavanju. Niko nije tako opisao teme kojima se on bavio (droga, džez i promiskuitet, između ostalog). Služio se metodom pisanja u kom je improvizovao rečenice i nikada ih nije menjao, što je proizvelo neverovatna dela. Međutim, on nije uticao samo na književnost – u suštini je bio jedan od začetnika pokreta hipija.
Harper Li
Pre nego što je 2015. godine objavljen roman „
Idi postavi stražara“,
Harper Li je napisala samo „
Ubiti pticu rugalicu“, jedno od najvažnijih dela američke književnosti. Iako je roman objavljen 1960. godine i bavi se izuzetno škakljivom temom rasnih odnosa u periodu pre uvođenja građanskih prava na jugu Amerike, odmah je postao bestseler i širom sveta spada pod obavezno štivo. Kroz jednu knjigu, Lijeva je detaljno prikazala složenost brutalne situacije na način koji niko pre nje nije ni pokušao. Najvažnije je što se Harper Li nije plašila – i na tome svi možemo da joj budemo zahvalni.
Dante Aligijeri
Dante je živeo u svetu koji se toliko razlikuje od našeg da jedva možemo i da ga zamislimo, ali ova vremenska distanca nam pruža mogućnost da uvidimo koliko su zapravo uticajna njegova dela. Umesto da piše na latinskom, koji je preovladavao u to vreme, Dante je pisao tadašnjim narodnim jezikom – pretečom današnjeg italijanskog. Postojalo je mnogo dijalekata, pa njegova književnost čini deo standardizacije jezika. Dante je utabao put generacijama pisaca iz različitih krajeva koji su odbacili latinski i pisali na jezicima kojima su govorili.
Dž. R. R. Tolkin
Verovatno ste pročitali „Hobita“ ili „Gospodara prstenova“, ali treba razumeti da su ove priče samo mali deo sveta koga je Tolkin izmislio. Fantastika je postojala pre njega i ima mnogo pisaca fantastike posle njega, međutim on nije samo napisao knjige – on je stvorio univerzum, sa različitim rasama stvorenja, sa različitim kontinentima, njihovim istorijama i pojedinostima, i, što je možda najpoznatije, sa različitim jezicima. Njegove knjige nisu samo fikcija, već i istorija, legende i mitovi tog univerzuma – mnogi su to pokušali da izvedu, manje ili više uspešno, ali niko to nije učinio tako iscrpno kao Tolkin.
Džejn Ostin
Priče Džejn Ostin su postale svetski poznate zbog komičnih obrta i srećnih završetaka, ali mnogo toga leži skriveno iza lepih haljina i izveštačenih osmeha. Zapleti su zabavni, ali su takođe i oštar društveni komentar i realistično gledište teških okolnosti u kojima su se nalazili ljudi iz njene društvene klase, nižeg staleža engleskog gospodstva. Likovi poput Elizabet Benet i Eme su rane predstavnice feminizma u književnosti i dokaz da je Džejn Ostin bila ispred svog vremena.
Alis Manro
Alis Manro je u književnim krugovima poznata kao „majstor kratkih priča“, jer je potpuno redefinisala njihovu formu tokom višedecenijskog stvaralaštva. Prepoznatljiva karakteristika njenih priča je sklonost ka vremenskim skokovima, gde se čitaocima životi likova opisuju samouverenom, jednostavnom prozom. Ona probija spoljašnjost ljudskih osećanja i komunikacije kako bi otkrila sirovu unutrašnjost, često obrađujući teške i emotivne teme. Zbog takvog zalaganja, zasluženo je ovenčana Nobelovom nagradom 2013. godine.
Kurt Vonegat
Nekada davno, rat nije bio komična tema, a onda se pojavio Kurt Vonegat. Njegov stil pisanja je tako humorističan i satiričan da čitaoci ponekad zaboravljaju šta zapravo čitaju, dok ih on svojim ratnim iskustvima ne podseti na to. Njegova dela su na granici između naučne fantastike i književnosti na kakvu se niko pre njega nije osmelio: „Klanica pet“ je podarila potpuno novi pristup ambicioznim piscima naučne fantastike. Satiričan, antiratni stil pisanja je danas relativno čest, a zasluga za to mahom pripada Vonegatu.
Vilijam Šekspir
Ovakav spisak ne bi bio potpun bez najvećeg književnog inovatora –
Vilijama Šekspira. Malo je istorijskih likova toliko važnih i tako tajanstvenih, a Šekspir je imao neosporan uticaj na svetsku književnost. On je definisao jezik svog doba, izmislio je stotine reči koje su i danas u upotrebi. Njegove drame su toliko puta obrađene da je njegov uticaj bukvalno neizmeran. Većim delom je njegova zasluga što se drame uopšte ubrajaju u književnost – pošlo mu je za rukom da ih redefiniše i tako potpuno izmeni samu kulturu.
Autor: Lani Silindžer
Preuzeto sa: theculturetrip.com
Prevod: Đorđe Radusin