Postoji toliko precenjenih klasika: knjiga koje su izgubile na važnosti, koje su izgubile čitalačku publiku, ili u nekim slučajevima (na tebe se odnosi „Ulikse“!) koje su se izgubile od starta. Međutim, ne zaslužuju sve „lektire“ lošu reputaciju. Ovde ćemo se pozabaviti knjigama za koje ljudi najčešće lažu da su ih pročitali... i tome da li bi im trebalo, ili ne, pružiti novu šansu.
„Ubiti pticu rugalicu“
Problem u ovom klasiku autorke
Harper Li ne leži u tome što se knjiga bavi rasizmom u južnjačkom američkom gradiću, niti začuđujuće modernom „muškobanjastom“ naratorkom i njenim ocem herojem, koji brani nepravedno optuženog crnca za silovanje jedne belkinje. Prava je grehota što se većina čitalaca sa ovim romanom susreće u veoma ranom životnom dobu, najčešće u srednjoj školi. Isitna je da se u centru radnje nalaze detinjasti junaci, ali ni oni sami ne razumeju u potpunosti kompleksnost niti ove priče o rasizmu, snobizmu, zagušujućem komformizmu i nasilju – a mladi čitaoci nisu spremni ni za nagoveštaje incesta, mentalnih oboljenja i bolesti zavisnosti. Pružite ovom romanu još jednu šansu, naročito ako ste morali da ga čitate u školi.
„Romeo i Julija“
Šekspirova priča o prokletim ljubavnicima koji pripadaju zaraćenim porodicama zasigurno nije podesno štivo za tinejdžersku čitalačku pubilku; Julija nema ni 14 godina kada izvrši samoubistvo zarad ljubavi prema dečaku koga je srela tek nekoliko puta. Ona nije krila svoje emocije. A ova priča nije ni roman, već pozorišna drama; najbolje je upiti je u pozorišnom izvođenju. Kada fenomenalni glumci izgovaraju Šekspirove sočne stihove, lako ćete preći preko zastarelih izraza, a priča će vam ganuti srce, kao i njeni prokleti junaci, koji nikada neće pasti u zaborav.
„Hari Poter i kamen mudrosti“
Ako do sada niste pročitali prvu knjigu o Hariju Poteru, verovatno ne postoji ta sila koja će vas na to naterati. Međutim, kada jednom uronite u svet dečaka-čarobnjaka – nema vam povratka. Znate li da je serijal prodat u preko 500 miliona primeraka u poslednjih dvadesetak godina? Verovatno ste čuli da postoji tematski zabavni park, a sigurno ste naletali na razne proizvode, od magičnih štapića do navlaka za posteljinu. Možda ste čak i prisustvovali venčanju sa temom univerzuma Harija Potera. Sve je jasno kao dan. Neki ljudi zaista ne vole svet fantazije. Ali da li ste ikada zapitali da li toliko poštovalaca dela Dž. K. Rouling može da greši?
„Dnevnik Ane Frank“
Mnogi knjigoljupci neće prigrliti knjigu za koju znaju da nema srećan kraj. Ali Ana će vam zasigrno osvojiti srce svojim dnevnikom i naterati vas da zamrzite naciste zbog njene preuranjene smrti – ne zbog poznate floskule: „Uprkos svemu, i dalje verujem da su ljudi u dubini duše zaista dobri“, već zbog njenih brutalno iskrenih opisa kako je to biti tinejdžer koji je neprekidno zarobljen u tajnom skrovištu sa majkom i dečakom u koga više nije zaljubljena. Zapravo, Anina istančana iskrenost o detaljima svakodnevnog života u „tajnom ankesu“ možda će vas podstaći da isplanirate da jednog dana posetite Amsterdam kako biste uživo videli mesto na kom se skrivala.
„Doživljaji Toma Sojera“
Danas bi tipični primer američkog dečaka iz pera
Marka Tvena verovatno dobio dijagnozu ADHD poremećaja. Njegovo neverovatno vragolasto ponašanje počinje već na prvim stranicama kada zamajava tetku Poli, i gotovo da neće prestati sve do kraja knjige. Postoji valjani razlog zašto ova knjiga nije izašla iz štampe još od prvog objavljivanja 1876. godine. Međutim, ako zbog zastarelog slenga, dijalekta i dijaloga ne možete da „svarite“ ovu knjigu, pokušajte sa audio-knjigom ili da pogledate predstavu po motivima iz ove knjige. Kada vam neko drugi čita o Tomu Sojeru, oživeće vam ovog nestaška...
„Gospodar muva“
Evo još jednog primera kada knjiga pokvari čitalačko iskustvo zato što se predoči čitaocu previše rano, samo zato što su junaci deca. Istina je da su junaci
Vilijema Goldinga engleski dečaci-školarci nasukani na ostrvu, ali potrebna je zrelost kako bi se razumela tama koju knjiga razotkriva. Ako ste ikada pomislili da odbacite moderan pristup siledžijama uz komentar: „Najbolje je da deca to reše među sobom“, ovaj roman će vas verovatno naterati da promenite mišljenje. Bilo kako bilo, „Gospodar muva“ će vas držati budnim duboko u noć, dok „gutate“ stranice sve do neverovatnog kraja.
„Skarletno slovo“
Ovo je prosto kao pasulj. Iskreno, učinite to sebi i nemojte ponovo da čitate ovu turobnu priču Natanijela Hotorna koja „crvenom slovu“ daje novo značenje. Umesto toga pogledajte film „Easy A“, kao glamurozniji primer rekapitulacije. Jadna mlada Jastira Prin nema muža i (avaj) ostaje trudna. Zbog ovog greha su ona i njena beba prognane iz puritanske kolonijalne zajednice. Ona povrh svega mora da nosi crveno slovo „A“ na svojoj odeći kako bi podsećala druge na svoj izgnanički status. Međutim, teško ju je sažaljevati pošto sve vreme krije identitet oca deteta, licemrenog oženjenog sveštenog lica. Ne postoji iskupljenje, niti srećan kraj, osim možda podsetnika koliko imamo sreće što ne živimo u 18. veku. Hvala Hotornu!
„Veliki Getsbi“
Ako niste pročitali ovaj roman – sledi vam poslastica. Možda ste gledali neku ekranizaciju remek-dela
F. S. Ficdžeralda, koja govori o nedostižnim starletama, skorojevićima, fuficama i kockarima koji se petljaju među sobom u doba džeza, ali ništa vas ne može pripremiti na tu bol žudnje koja prožima celu knjigu, sve do njenog slavnog kraja:
„Getsbi je verovao u zelenu svetlost, u omamljujuću budućnost, koja iz godine u godinu izmiče pred nama. Umakla nam je onomad, nije važno – sutra ćemo trčati brže, ruke ćemo ispružiti dalje. A jednog lepog jutra...
I tako, probijamo se, kao brodovi što protiv struje plove, a stalno klizimo natrag, u prošlost.“
Da li ste znali da je Ficdžerald zamalo nadenuo knjizi naslov
Trimalchio in West Egg (Trimalhion iz Vest Ega)?
„O miševima i ljudima“
Nemojte da vas zavara broj stranica.
Džon Stajnbek je upakovao štošta u ovaj kratki tragični vestern o tvrdoglavom kauboju koji nikako da napusti svog ogromnog, priglupog kompanjona koji ni sam nije svestan svoje snage... i stoga stalno upada u nevolje. Uprkos surovom i sirovom životnom stilu, dvojica prijatelja imaju zajednički san da vode farmu. Kladimo se da ćete na kraju plakati. Ovo je veoma važan roman.
„1984“
S obzirom na to da je popularna kultura krcata referencama na slavno distopisjko delo Džordža Orvela o diktaturi u kojoj su svi građani pod nadzorom, možda imate utisak da znate o čemu je reč. Ali sva moć ovog romana leži upravo u narativu. Dok ne zakoračite u Orvelov sivi, sumorni svet, u kom je pet minuta mržnje usmerene ka neprijateljima države svima najbolji trenutak u danu, zaista nećete moći da spoznate sav užas. Od svih knjiga na ovoj listi, ova je možda najvažnija.
Autor: Arijel Zejtlin
Izvor:
rd.com
Prevod: Aleksandra Branković