Najplodniji umetnici, pisci i kreativci inspiraciju pronalaze gde god mogu – čak i u snovima. Snovi su poslužili kao inspiracija za najkreativnija umetnička dela – od Dalijeve „Upornosti sećanja“ do Lenonovog „Devetog sna“.
Zašto su snovi dobri za kreativnost?
Snovi povezuju informacije, ideje i sećanja, i često ih spajaju u nova zanimljiva iskustva i pojave. Snovi godinama služe kao inspiracija ljudima koji ih lako pamte.
Pošto je većina najlakše upamćenih snova bizarna, fantastična ili košmarna, logično je što su često rezultati takve inspiracije čuveni horor romani, kao što je većina dela Stivena Kinga.
Ukoliko ste umetnik ili kreativac, i vi možete u snovima da pronađete inspiraciju za svoja dela. Potrebno je samo da se dovoljno odmarate, vežbate kako da se prisetite svojih snova i da ih zabeležite. U nastavku otkrijte koji su romani inspirisani snovima i na koji način možete da iskoristite svoje snove kao inspiraciju.
1. „Frankenštajn“ – Meri Šeli
Dok je zbog kiše bila primorana da boravi u iznajmljenoj vili lorda Bajrona na Ženevskom jezeru, Šelijeva je doživela košmar na javi o stvorenju koje je reanimirano naučnim putem.
Zaključak: Šta plaši vas, uplašiće i druge ljude.
2. „Mizeri“ – Stiven King
Nakon što je pročitao priču gde čoveka zarobe i teraju da čita
Dikensa, King je sanjao o samom Dikensu u istoj situaciji.
Zaključak: Kreativnost je često spoj naših najvećih interesovanja.
3. „Doktor Džekil i mister Hajd“ – Robert Luis Stivenson
Dok je iscrpljivao mozak u potrazi za novim idejama, Stivenson je usnio san o Hajdu koji se pretvara u Džekila kada konzumira prašak.
Zaključak: Najbolje ideje naviru posle pauze.
4. „Stjuart Litl“ – E. B. Vajt
Vajt je zapisao svoj čudni san o dečaku koji se ponašao kao miš, a godinama kasnije ponovo je otkrio svoju ideju i shvatio da bi to bila sjajna priča.
Zaključak: Zapisujte čak i najčudnije ideje – mogu vam biti od koristi kasnije.
5. „Sumrak“ – Stefani Majer
Majerova je sanjala o mladom paru koji na poljani raspravlja zašto ljubav između vampira i čoveka nije moguća.
Zaključak: Ponekad cela priča stane u jedan trenutak.
6. „Džejn Ejr“ – Šarlota Bronte
Šarlota Bronte je likove iz „Džejn Ejr“ doživljavala kao „zatvorenike“ koji često pohode njene snove.
Zaključak: Koristite poznate stvari da stvorite još ideja.
7. „Sofijin izbor“ – Vilijam Stajron
Pošto se probudio iz sna o mladoj ženi sa istetoviranim brojevima iz koncentracionog logora na ruci, Stajron je odmah prionuo na pisanje.
Zaključak: Verujte svojim instinktima čim dobijete inspiraciju.
8. „Zamka za snove“ – Stiven King
Nakon saobraćajne nesreće koja ga je okovala za krevet, King je sanjao o četiri muškarca u kolibi, što će naposletku podstaći stvaranje „Zamke za snove“.
Zaključak: Šta god da vam se dešava u životu, uvek možete da pronađete vremena da stvarate.
9. „S onu stranu sna“ – H. F. Lavkraft
Lavkrafta su u detinjstvu proganjali košmari o čudnim bićima, koja su poslužila kao inspiracija za noćnike u njegovoj zbirci novela.
Zaključak: Suočite se sa svojim najvećim strahovima, jer oni mogu da vam posluže kao inspiracija.
10. „Preobražaj“ – Franc Kafka
Pošto je patio od nesanice, Kafka je često halucinirao dok bi padao u san, zbog čega bi duže ostajao na javi.
Zaključak: Čak i kada ne možete da spavate, podstaći ćete stvaranje novih ideja ako odmorite um.
Kako da bolje pamtite snove?
Da bi vam snovi poslužili kao kreativna inspiracija, ključno je da ih pamtite. Neki ljudi se teško sećaju snova čak i u prvim minutima nakon buđenja. Stoga bi trebalo da što pre zabeležite sve detalje o snu. Držite svesku i olovku na natkasni svake noći. Ako sanjate, čim se probudite, zapišite sve čega možete da se setite. Sveska će vam pružiti materijalne dokaze o vašim snovima.
Izvor:
sleepadvisor.org
Prevod: Đorđe Radusin