10 čuvenih autora i njihovi nezavršeni rukopisi

Šta uraditi kada autor premine, a njegovo delo ostane nezavršeno? Da li da ga ostavimo da truli u fioci, smestimo ga u arhivu ili da ga objavimo da ceo svet vidi iako to nije autorova želja? Ovo pitanje se postavlja mnogo češće nego što biste pomislili s obzirom na to da većina autora ima nesređena dela koja kriju po svojim fiokama. Neki autori su čak tražili da njihova nezavršena dela budu uništena, ali, ako bismo to uradili, uskratili bismo svet za veliko bogatstvo.

Izdvojili smo za vas deset nezavršenih rukopisa čuvenih autora. Za neka dela sigurno niste ni znali da ih pisac nije završio.

1. Vladimir Nabokov „Laurin original: umiranje je zabavno“

Nabokov je preminuo 1977. godine, a za sobom je ostavio nezavršen rukopis knjige koju je nazvao „Laurin original“. Na 138 indeks-kartica knjiga govori o neimenovanom „čoveku pisama“ i devojci stasaloj za udaju. Vladimirov sin Dmitri je 2008. godine dozvolio da se knjiga objavi nakon što mu se, kako je izjavio, otac ukazao s onog sveta i dao saglasnost da se delo štampa.

2. Čarls Dikens „Tajna Edvina Druda“

Kada je 1870. preminuo, Dikens je napisao šest od deset planiranih delova „Tajne Edvina Druda“. Nažalost, njegova smrt značila je da nikada nismo saznali identitet ubice. Stvari bi možda bile drugačije da su kraljicu Viktoriju zanimali spojleri: tri meseca pre smrti Dikens je poslao pismo kraljici u kom joj nudi da sazna „neke stvari pre svojih podanika“. Odbila je ponudu, a mi nikada nećemo saznati šta je planirao da joj kaže. Sve to nije sprečilo na desetine ljudi da napišu nastavke i adaptacije ovog dela, uključujući i čoveka koji je tvrdio da je kanalisao Dikensov duh kroz svoje „spiritualno pero“.

3. Vergilije „Eneida“

„Eneida“, epska pesma koja govori o godinama nakon Trojanskog rata, ostala je nezavršena kada je njen autor Vergilije preminuo 19. godine pre nove ere. Prema predanju, Vergilije je tražio da rukopis bude uništen, ali je imperator Avgust naredio da se delo objavi sa što manje izmena.

4. Mark Tven „Tajanstveni stranac“

Mark Tven je preminuo 1910. godine i nikada nije završio tri različita rukopisa koja su međusobno bila povezana: The Chronicle of Young Satan, Schoolhouse Hill i No. 44, the Mysterious Stranger. Tvenov biograf Albert Bigelov Pejn spojio je sva tri dela i 1916. godine objavljena je knjiga „Tajanstveni stranac“ koja je uglavnom zasnovana na delu The Chronicle of Young Satan, ali je kraj uzet iz No. 44. Bilo je potpuno nepoznato koliko je samo delo bilo Pejnovo, a koliko je sadržalo originalnog materijala, sve do šezdesetih godina prošlog veka kada su urednici objavili drugu verziju koja je navodno mnogo bliža Tvenovom tekstu. Ova mračna priča se danas smatra poslednjim velikim delom čuvenog pisca.

5. Romani Franca Kafke

Danas bismo imali veoma malo Kafkinih radova da nije bilo njegovog odmetnutog prijatelja i kolege Maksa Broda. Kafka nije mnogo toga objavio za života, ali je ostavio za sobom tri velika romana: „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“. Franc je preminuo 1924. godine i pre čega je zamolio svog književnog izvršioca Broda da uništi rukopise, ali se, na našu sreću, Maks odlučio da ga ne posluša.

6. Ernest Hemingvej „Rajski vrt“

Hemingvej je rad na „Rajskom vrtu“ započeo 1946. godine i pisao ga je nekoliko godina, ali je delo ostalo nedovršeno. Tek 1986. godine objavljen je ovaj roman nakon kontroverznog uredničkog procesa u kome je izbačeno dve trećine romana i ceo jedan podzaplet. Oni koji izučavaju stvaralaštvo velikog pisca tvrde da je Hemingvej ovim delom kovao novi stil i pravac u svom radu, ali je ovakvim uređivanjem to žrtvovano i sažeto.

7. Truman Kapote „Uslišene molitve“

Tokom poslednjih godina života Truman Kapote je često izjavljivao da radi na knjizi pod imenom „Uslišene molitve“. Potpisao je ugovor za nju dve nedelje pre objavljivanja romana „Hladnokrvno“ koji je postigao neverovatan uspeh. Uprkos rokovima i značajnom predujmu, roman nikada nije završen. Gostujući u jednoj emisiji 1971. godine, Kapote je nazvao roman „posthumnim“ i tvrdio: „Ili ću ja ubiti njega ili će on ubiti mene.“

Konačno je nekoliko poglavlja romana objavljeno u magazinu Eskvajer tokom 1975. i 1976. godine, ali su posledice bile užasne: knjiga je govorila o životu bogatih i slavnih od kojih su mnogi bili Kapoteovi prijatelji. Šokirani što sebe vide u tim poglavljima, većina prijatelja je napustila Kapotea, što je pisca gurnulo u depresiju ispunjenu drogama i alkoholom, od čega se nikada nije oporavio.

Ostala poglavlja romana su i dalje misterija. Možda još uvek leže u nekom sefu, ali mnogi tvrde da nikada nisu ni postojala uprkos piščevim tvrdnjama. Tri poglavlja koja su objavljena u magazinu su na kraju spakovana u knjigu i objavljena 1987. godine (tri godine nakon što je Kapote preminuo) pod nazivom „Uslišene molitve: nedovršeni roman“. Kritika je bila nemilosrdna.

8. Nikolaj Vasiljevič Gogolj „Mrtve duše“

Veliki ruski pisac ostavio je veći deo druge polovine svog remek-dela „Mrtve duše“ nedovršenim. Pričalo se da je spalio veliki deo teksta samo nekoliko nedelja pre smrti. Ostalo je na tome da se knjiga završava usred rečenice, a mnogi istraživači i danas vode polemiku da li je pisac to uradio namerno.

9. Robert Muzil „Čovek bez osobina“

Jedan od najznačajnijih evropskih romana dvadesetog veka ostao je nedovršen kada je austrijski pisac Robert Muzil preminuo 1942. godine. Na ovoj knjizi pisac je radio više od dvadeset godina i stvorio je rukopis od skoro 2000 stranica. Dva dela su objavljena tokom tridesetih godina prošlog veka, a poslednje je izašlo posthumno zahvaljujući Muzilovoj supruzi Marti. Iako tokom života nije uspeo da privuče pažnju kao pisac, Muzil je za sobom ostavio delo koje se smatra jednim od ključnih u književnoj moderni.

10. Džefri Čoser „Kanterberijske priče“

Čoser je na ovim pričama radio 25 godina, ali je nakon njegove smrti 1400. godine ostalo svega dvadeset priča. Njegovi savremenici tvrde da je planirao da ih bude mnogo više i to je podstaklo mnoga takmičenja u pričanju priča tokom srednjeg veka. Mnogi autori su pokušali da završe ono što je Čoser započeo, ali nema sumnje da bi ih pisac pobedio u bilo kakvom takmičenju u pripovedanju.

Autor: Bes Lavdžoj
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković