Legendarni britanski pisac
Džordž Orvel, koji je napisao roman „1984“, 17. avgusta 1945. godine objavio je „
Životinjsku farmu“, satiričnu alegoriju o sovjetskoj Rusiji u kojoj su prikazane životinje koje se bune protiv farmera gospodina Džounsa i koje završavaju u komunističkoj diktaturi pod vođstvom svinja. Orvel je „Životinjsku farmu“ nazvao „prvom knjigom u kojoj je pokušao da, sa punom svešću o tome šta radi, spoji političku i umetničku svrhu u jednu celinu.“ Roman je postao školska lektira u mnogim zemljama i našao se na listama 100 najboljih romana koje su objavili
Modern Library i
Time. Evo nekoliko zanimljivosti koje možda niste znali o „Životinjskoj farmi“.
1. „Životinjsku farmu“ su odbila najveća imena izdavaštva.
T. S. Eliot, urednik u izdavačkoj kući
Faber and Faber, čija je poezija poslužila kao inspiracija za mjuzikl „Mačke“, odbio je „Životinjsku farmu“. Eliot je prezirao Orvelovo ismevanje Staljinovog SSSR-a, saveznika Britanije iz Drugog svetskog rata. Džonatan Kejp, britanski izdavač dela Ernesta Hemingveja, odbio je ovu knjigu nakon konsultacija sa Ministarstvom informisanja. Jedan izdavač je rekao Orvelu da je „nemoguće prodati priče o životinjama u SAD“. Na kraju je „Žitvotinjska farma“ postala hit izdavačke kuće
Secker & Warburg.
2. „Životinjska farma“ je dirnula pisce poput K. S. Luisa i Margaret Atvud.
K. S. Luis, autor
Letopisa Narnije, napisao je da „moćna rečenica
Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih zadire dublje od Orvelovog romana ’1984’“. Margaret Atvud, autorka romana „
Sluškinjina priča“, koja je prvi put pročitala „Životinjsku farmu“ kada je imala devet godina, napisala je 1993. godine u kolumni za Toronto Star: „Bila sam istraumirana rano u životu zbog smrti tog jadnog konja u Orvelovoj 'Životinjskoj farmi', za koju sam mislila da će biti... poput knjiga o Zecu Petru.“
3. Farma u „Životinjskoj farmi“ je nastala po uzoru na stvarnu farmu.
Tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka Orvel i njegova prva žena Ajlin (koja je umrla 1945. godine) živeli su u maloj kući koja se nalazila na broju 2 u ulici Kits lejn u selu Volington, gde je Orvel držao prodavnicu i pisao. Istoričar Brajan Edvards je 1999. godine ukazao na to da je obližnja farma Beri najverovatnije poslužila Orvelu kao inspiracija za njegov klasik: štale, ribnjak, brdo i voćnjak jako podsećaju na one iz knjige.
4. CIA je koristila „Životinjsku farmu“ za propagandu.
Od 1952. do 1957. godine tokom operacije „Edinosaurus“ CIA je lansirala balone iz Zapadne Nemačke iz kojih su ispuštane kopije „Životinjske farme“ u zemlje iza gvozdene zavese, kao što su Poljska i Čehoslovačka. CIA je takođe finansirala crtani film „Životinjska farma“ iz 1954. godine. E. Hauard Hant, koji je kasnije bio umešan u aferu Votergejt, otkupio je prava za ovu knjigu od Orvelove udovice Sonje.
5. „Životinjska farma“ je bila zabranjena u Sovjetskom Savezu skoro do samog kraja Hladnog rata.
Godine 1988, dok je politika Mihaila Gorbačova liberalizovala SSSR, letonski časopis
Rodnik je objavio „Životinjsku farmu“ u četiri nastavka. Ruske novine
Izvestia, koje su bile okrenute vladi, kasnije te iste godine su odštampale odlomak sa komentarom: „Dobro je što je proza ovog velikog engleskog pisca stigla do naših čitalaca, makar i sa zakašnjenjem.“
6. „Životinjska farma“ je bila zabranjena i u mnogim drugim državama.
Pored Sovjetskog Saveza, „Životinjska farma“ je u jednom periodu bila zabranjena u zemljama kao što su Kuba (gde je vlada spalila knjigu), Severna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati i neke od afričkih zemalja. U Malaviju ministar Albert Muvalo je bio optužen za izdaju i obešen 1977. godine; jedan od navodnih razloga je bio taj što je posedovao primerak „Životinjske farme“, knjige koja je tamo bila zabranjena. Kenijska vlada je 1991. godine zabranila predstavu na svahili jeziku, koja je bila zasnovana na „Životinjskoj farmi“, a koja je kritikovala korupciju.
7. „Životinjska farma“ ima nekoliko neautorizovanih nastavaka.
Knjga
Snowball's Chance (Grudvina šansa) Džona Rida iz 2002. godine u provokativnom stilu zamišlja Napoleonovog rivala Grudvu kako se vraća na farmu i uspostavlja kapitalistički sistem, dok knjiga Džona Zagrodskog iz 2007. godine
The Rats Are in the Cheese (Pacovi su u siru) govori o ježu koji pokušava da primeni poresku reformu.
8. „Životinjska farma“ je inspirisala grupe kao što su Coldplay, The Beatles i Pink Floyd.
U spotu za pesmu „Trouble in Town“ grupe
Coldplay iz 2020. godine pojavljuje se beskućnik sa maskom jelena koji čita „Životinjsku farmu“. Pesma „Piggies“, koju je Džordž Harison napisao za album Bitlsa iz 1968. godine, delimično je inspirisana Orvelovim romanom. Album Pink Flojda iz 1977. godine, „Animals“, na čijem omotu se nalazi leteća svinja, takođe je zasnovan na ovoj knjizi.
9. Patrik Stjuart i Džulija Luis-Drajfus su pozajmili glasove za film „Životinjska farma“ iz 1999. godine.
U ovom Holmarkovom TV filmu Patrik Stjuart („Zvezdane staze“) dao je glas Napoleonu, dok je Džulija Luis-Drajfus („Sajnfeld“) dala glas kobili Moli. Među ostalim zvezdama koje su podarile svoje glasove su Kelsi Gramer („Frejzer“) kao Grudva i Ijan Holm („Gospodar prstenova“) kao Skičalo. Kritika je bila podeljena po pitanju ovog filma.
10. Stižu novi filmovi i predstave koji su zasnovani na „Životinjskoj farmi“.
Ako ste razočarani što mjuzikl o „Životinjskoj farmi“ koji je predložio Elton Džon nikada nije realizovan, evo nekoliko alternativa. U filmu „Gospodin Džouns“ (
Mr. Jones) iz 2019. godine, koji govori o velškom novinaru koji istražuje glad u Ukrajini za vreme Staljinove vladavine, pojavljuje se Orvel koji piše „Životinjsku farmu“. Trebalo bi Endi Serkis („Gospodar prstenova“) da adaptira „Životinjsku farmu“ za Netfliks, a premijera predstave Roberta Ajka, koji je na Brodvej postavio i „1984“, zakazana je za 2022. godinu.
Autor: Lukas Ejkrojd
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Kristijan Vekonj