Jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca
Momo Kapor paralelno sa književnim radom bavio se i slikarstvom, a u isto vreme je i ilustrovao gotovo sve svoje knjige. Podsetimo se najzanimljivijih epizoda iz njegovog dinamičnog života.
10. Sa četiri godine majka mu je svojim telom spasla život
Tokom bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine, Momova majka Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg Momu i tako ga spasla sigurne smrti. Tada je poginulo 40 ljudi koji su boravili u istoj kući, čak i mače koje je mali Momo držao u rukama.
9. Televiziju je gledao samo u hotelu
Prvi književni radovi mladog Kapora su televizijske kritike, koje su objavljivane dvaput mesečno u Književnim novinama (od 1964. do 1969. godine). Međutim, Kapor nije imao televizor, jer je tih godina TV bio luksuz u mnogim kućama. Odlazio bi u „Plavi salon“ tadašnjeg hotela „Metropol“, gde je bio jedan televizor i gde je moglo da se sedi uz čaj.
8. Izbačen je iz dve škole
Kada su ga izbacili iz Treće muške gimnazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju gde je sedeo u istoj klupi kao i
Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu „Ispovesti“, bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.
7. Kao gimnazijalac je počeo da se bavi novinarstvom
Novinarstvom je počeo da se bavi kao gimnazijalac u Sarajevu, u listu Naši dani. Kasnije, krajem 60-ih, počeo je da piše za najznačajnije beogradske listove i magazine. Biti novinar u to vreme i naplaćivati svoj rad podrazumevalo je pronaći stranicu na kojoj vam je bio odštampan tekst, sići na blagajnu i primiti novac na ruke, pošto vas blagajnica s crvenim, dugim, lakiranim noktima pronađe na spisku. To je bilo vreme pre nego što su „pronađeni“ bankovni računi i porezi na prihode.
6. Bio je među prvim TV zvezdama
Momo je bio voditelj na Drugom programu Radio-televizije Beograd i jedna od prvih televizijskih zvezda. Vodio je emisiju „Studio 3“ gde je prvi put uvedena forma intervjuisanja gostiju uživo u studiju. Takođe, bio je i radijski voditelj, jedan od urednika-voditelja čuvene emisije „Krug dvestadvojkom“ radija Beograd 202.
5. Propustio je priliku života u Njujorku
Na Momovoj izložbi školica u Njujorku, početkom 80-ih, došao je čuveni njujorški diler slika, koji je prvi kupio Vorholove
Campbell’s Soup Cans. Dopale su mu se Momove slike i hteo je da bude njegov diler i pitao ga je da li ostaje u Njujorku. Kada je Momo zatražio 15 minuta da razmisli, on mu je zapanjeno odgovorio: „Čoveče, imaš čitav ostatak života da razmišljaš!“ Tako je počela i završila se Momova međunarodna slikarska karijera.
4. Princeza Jelisaveta bila mu je inspiracija za roman
Na zabavi kod Nine Rozenvold na Petoj aveniji, gde se okupljao njujorški džet-set, Moma je upoznao princezu Jelisavetu, koja mu se predstavila kao Elizabeta Karađorđević, jugoslovenska princeza, kojoj je bilo zabranjeno da se vrati u svoju domovinu, kao i svim njenim rođacima Karađorđevićima. Bila je to 1976. godina. Posle tog poznanstva napisao je roman „
Zoe“.
3. Radio je intervjue sa svetskim facama
Dok je boravio u Njujorku, napravio je i veliki intervju s Erikom Džong, koja je tih godina napisala i objavila planetarni književni bestseler „Strah od letenja“. Takođe, uradio je intervjue s Pjerom Kardenom i velikim američkim piscima Bernardom Malamudom, dobitnikom Pulicerove nagrade i Solom Belouom, dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.
2. Bio je jedan od scenarista „Valtera“
Malo je poznato da je Kapor napisao mnogo scenarija za kratke igrane filmove kao i brojne sinopsise za dokumentarne filmove. Jedan je od scenarista za film „Valter brani Sarajevo“, koji je bio i ostao najgledaniji jugoslovenski film svih vremena. „Zelena čoja Montenegra“, jedan je od najboljih srpskih romana druge polovine 20. veka, prvo je nastao kao scenario za film koji nikada nije realizovan, a tek kasnije objavljen u formi romana.
1. Najtiražniji pisac stare Jugoslavije
Momo Kapor je jedan od retkih i slikara i pisaca u istoriji srpske umetnosti. Pored njega, ta dva talenta su negovali još Đura Jakšić i Mića Popović. Kapor je bio poznatiji kao pisac, i to kao najtiražniji pisac stare Jugoslavije, čiji su tiraži bili veći od 100.000 primeraka. Kao slikar je najviše izlagao po svetu i svega nekoliko puta u domovini.
Izvor: mondo.rs